Roditeljski dodatak rekordan, ali povećanja nataliteta zasad nema

Srbija je u prošloj godini isplatila najveći iznos do sada za korisnike roditeljskog dodatka od 44 milijarde dinara. Ova naknada isplaćuje se roditeljima za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta u iznosima od pola miliona do 3,18 miliona dinara.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pravo na roditeljski dodatak u 2025. godini ostvarilo je nešto više od 113.000 roditelja. Za prvo dete država isplaćuje pola miliona dinara, za drugo 600.000 dinara, za treće 2.280.000 dinara i za četvrto 3.180.000 dinara.

Za rođenje prvog deteta isplata naknade je jednokratna, za drugo se isplaćuje u 24 jednake rate a za treće i četvrto dete u po 120 mesečnih rata.

Resorno ministrastvo ističe da je u odnosu na 2012. godinu izdvojeno sedam puta više novca po osnovu roditeljskog dodatka. Te godine isplaćeno je nešto više od pet milijardi dinara a pravo na roditeljski dodatak ostvarilo je nešto više od 61.000 roditelja.

Sve do 2021. godišnji iznosi nisu prelazili 15 milijardi dinara. Sa povećanjem naknade, iznos isplaćenog roditeljskog dodatka naglo raste na nešto više od 25 milijardi dinara u 2022, da bi u 2024. dostigao oko 39 milijardi dinara.

Natalitet opada iz godine u godinu

Veća izdavanja za roditeljski dodatak trebalo bi da znače da se rađa više dece. Državna statistika, međutim, ne beleži takve podatke.

Republički zavod za statistiku objavio je nedavno podatke za 2025. godinu u kojima se vidi da je broj živorođenih iznosio 58.445 i u odnosu na godinu ranije manji je za 1.866, odnosno za 3,1 odsto.

Iako je nivo odvajanja za roditeljski dodatak u konstantnom rastu, broj novorođenih je u konstantnom padu, koji bi bez ovih izdvajanja verovatno bio i veći.

Popis iz 2022. pokazao je da je u odnosu na 2011. broj stanovnika u Srbiji smanjen za skoro 540.000 ljudi, a jedino su Beograd, Novi Sad i Novi Pazar zabeležili rast broja stanovnika.

Prema projekcijama Republičkog zavoda za statistiku, pad će se nastaviti i u budućnosti, te će Srbija u 2032. godini imati broj stanovnika sličan onom iz 1953 – oko 6,2 miliona, a 2052. će u Srbiji živeti 5,2 miliona stanovnika, što je za milion i po manje nego sada.

Publikacija “Projekcije stanovništva Srbije od 2022. do 2052” pokazuje da će Srbija u narednih 30 godina izgubiti 1,5 miliona stanovnika, broj dece mlađe od 14 godina biće upola manji od broja osoba starijih od 65 godina, a više od 50 odsto stanovništva živeće u samo pet gradova.

Majkama do 20.000 evra za stan

U pokušaju da utiče na rast nataliteta država je usvojila i meru pomoći majkama do 20.000 evra za kupovinu stana ili kuće. Podaci Ministarstva za brigu o porodici i demografiju pokazuju da je od 2022. godine kada je doneta ova uredba do danas isplaćeno oko 20,3 miliona evra i to za više od 1.300 zahteva, što znači da je isto toliki broj porodica u Srbiji dobilo svoj dom.

Za ovu godinu je za ostvarivanje prava na finansijsku podršku za izgradnju, učešće u kupovini ili kupovinu porodične kuće ili stana po osnovu rođenja deteta obezbeđeno u budžetu 1,1 milijarda dinara (1.151.536.000).

Za ovu vrstu subvencije u maksimalnom iznosu od 20.000 evra mogu da apliciraju majke koje po prvi put stiču nekretninu kao svoju imovinu. U momentu podnošenja zahteva dete ne sme da bude starije od godinu dana, a primanja supružnika ne smeju da prelaze dve prosečne zarade na republičkom nivou.

Dečji dodatak jedino ne raste

Država je za dečju zaštitu u ovoj godini namenila oko 131 milijarde dinara, koliko je izdvojeno i u prošloj godini, ali ako se uzmu u obzir iznosi dečjeg dodatka i obuhvat onih koji to pravo mogu da ostvare, jasno je da ta mera nije dovoljna.

Za razliku od davanja za roditeljski dodatak koja su od 2012. godine porasla sedam puta, iznos dečjeg dodataka se ne menja ogdinama, osim što se usklađuje sa inflacijom.

Kao primer dobro odmerenog dečjeg dodatka uzimaju se zemlje u kojima to pravo ostvaruju sva deca bez obzira na materijalni položaj, dok je kod nas iznos od simboličnih 4.415 dinara mesečno dodatno ograničen samo na decu iz ugroženih porodica i sa veoma niskim cenzusom za ostvarenje ovog prava.

Tako na primer, četvoročlana porodica u kojoj je jedan roditelj zaposlen i radi za minimalnu zaradu koja u zavisnosti od broja radnih časova može da iznosi od 79.797 do 92.499 dinara, nema prava na dečji dodatak.

Fiskalni savet tražio povećanje još 2022.

Vlada do sada nije imala sluha za predloge da se ovaj sistem izmeni, na šta je još 2022. godine apelovao Fiskalni savet. Tada je objavljena analiza da deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupaciju u Srbiji sa stopom rizika siromaštva od 24,2 odsto, koja je osetno viša od opšte populacije (21,7 odsto).

Zato je, prema njihovoj oceni, jasan prioritet za smanjenje siromaštva dece unapređenje iznosa i obuhvata dečjeg dodatka.

Kako su naveli, povećanje iznosa naknade za četvrtinu i snažno povećanje obuhvata najugroženijih korisnika za više od dve trećine, sa 245.000 na oko 415.000 dece, omogućilo bi da se stopa siromaštva dece smanji na ispodprosečan nivo od 19,1 odsto.

Savet je tada procenio da bi ova reforma zahtevala 14 milijardi dinara koje je moguće obezbediti u budžetu za 2023.

Ne samo da je moguće potvrđuju i veća izdvajanja po osnovu roditeljskog dodatka, koja su od 2022. godine povećana za više od 20 milijardi dinara. Pitanje je samo da li bi usmeravanje ovog novca u dečji dodatak postigla bolji cilj jer roditeljski dodatak zasad ne povećava natalitet.