Savet stranih investitora za korenite izmene PDV sistema u Srbiji

U najnovijoj Beloj knjizi Saveta stranih investitora (FIC) za 2025. godinu date su preporuke za poboljšanje poslovnog ambijenta u Srbiji. Jedna od njih se odnosi na Zakon o porezu na dodatu vrednost.

U analizi se navodi da su najnovije izmene u oblasti PDV propisa donele dugo očekivana pojednostavljenja i sigurnije tumačenje pojedinih situacija u praksi. Pre svega, omogućena je digitalna – odnosno potpuno elektronska – potvrda izjave primaoca da nije koristio prethodni PDV sa inicijalnog računa.

Za ovaj mehanizam se poslovni sektor zalagao još od početka uvođenja sistema e-faktura, a Savet stranih investitora (FIC) ga je više puta izdvajao kao prioritetnu preporuku. Očekuje se da će ova novina ubrzati procese i smanjiti administrativne barijere.

Osim toga, uvedena su preciznija pravila u delovima u kojima je u prethodnom periodu postojala visoka neizvesnost. Na primer, dozvoljeno je da se ugovorom – u situacijama prenosa celokupne ili dela imovine – suspenduje pravilo prema kojem se taj promet smatra neizvršenim. Najavljeno je i ukidanje obrasca POPDV i uvođenje preliminarne poreske prijave koja će se automatski formirati u Sistem elektronskih faktura (SEF) počev od početka 2026. godine.

Prema oceni stručnjaka, ove izmene bi trebalo da smanje prostor za različita tumačenja i rasterete obveznike.

Ipak, uprkos vidljivim koracima unapred, ostao je čitav niz problema koji i dalje stvaraju nesigurnost privredi. FIC upozorava da bez njihove sistemske razrade i rešavanja poslovno okruženje neće biti ni dovoljno stabilno, ni predvidivo.

PDV regulativa u sektoru građevinarstva ostaje jedno od najproblematičnijih poglavlja. Trenutno važeća pravila zasnivaju se na klasifikaciji delatnosti, a upravo to stvara najveći broj dilema. Klasifikacija delatnosti nikada nije pisana za poreske svrhe, pa se danas privrednici i Poreska uprava često razilaze u tumačenjima.

Posledice su, prema oceni stručnjaka u Beloj knjizi, veoma ozbiljne. Obveznici ne znaju ko tačno ima obavezu obračuna PDV – da li je to isporučilac ili primalac, iako nijedna od opcija ne dovodi do gubitka za budžet. U praksi se dešava da Poreska uprava naloži obračun izlaznog PDV-a isporučiocu, iako ga je prethodno obračunao primalac. U drugim slučajevima, pak, primaocu se osporava pravo na odbitak prethodnog PDV-a, uz objašnjenje da je PDV trebalo da obračuna isporučilac.

Posebna tema je i tretman kombinovane opreme – poput solarnih panela – koji se aktiviraju tek nakon instalacije. Da li se radi o opremi ili o delu građevinskih radova? Nedostatak jasnog pravila otvara prostor za pogrešna tumačenja, a time i za sankcije.

Avansni i konačni računi: nova obaveza koja usporava posao

Pre uvođenja e-faktura pravilnik je predviđao jedno praktično i vrlo korisno pravilo: kada su i avansno plaćanje i isporuka izvršeni u istom poreskom periodu, izdavao se samo konačni račun. To je značilo manje administracije, manji trošak i manje komplikacija – rešenje koje se pokazalo efikasnim u praksi.

Međutim, dolaskom e-faktura pravila su postala stroža. Sada PDV obveznici – uključujući i strane firme koje imaju poreskog punomoćnika – moraju da izdaju i avansni i konačni račun, čak i ako se sve odvija u istom mesecu. Ovakav mehanizam stvorio je dodatni administrativni teret, što znači više dokumenata, obavezno međusobno povezivanje brojeva faktura, dodatno izveštavanje kod primaoca.

Stručnjaci, ali i privrednici zato predlažu da se zakon vrati na staro rešenje – jednostavnije, ekonomičnije i logičnije.

Analitičari u Beloj knjizi ukazuju da je „reverse charge“ mehanizam, prema kojem obveznik sam obračunava PDV na usluge stranih dobavljača, i dalje izuzetno komplikovan u praksi. Kada nema avansnog plaćanja, PDV mora da se obračuna u trenutku izvršenja usluge, iako obveznik tada često nema račun ni informaciju o ceni. To primorava firme da procenjuju poresku osnovicu, potom naknadno ispravljaju obračun i prolaze kroz dodatnu administraciju.

Sličan problem postoji i kod promene poreske osnovice. Ako se nakon transakcije naknadno odobri popust ili dođe do korekcija, dokument o izmeni osnovice obavezno mora da izda isporučilac.

Praksa „self-billinga“, koja u drugim državama funkcioniše bez problema – gde primalac izdaje dokument – u Srbiji nije dozvoljena za ove slučajeve, što stvara dodatne troškove i odstupanje od međunarodnih standarda.

Još jedno usko grlo je procedura poreskog oslobođenja koja zahteva overu e-fakture u carini. Iako država promoviše digitalizaciju, oslobođenje je moguće tek kada carina overi odštampani primerak fakture, što produžava postupak i često dovodi do nemogućnosti da se rokovi ispune. Novi rok iz pravilnika je overa najkasnije do 10. dana narednog meseca, što je u praksi gotovo neizvodljivo.

Privreda traži i olakšavanje pravila o ispravci nenaplaćenog PDV-a. Trenutno se povraćaj PDV-a može dobiti praktično samo u stečaju ili sudskom poravnanju, dok zemlje regiona imaju fleksibilnije modele – često je dovoljan dokaz da potraživanje nije naplaćeno duže od godinu dana, uz preduzete mere naplate. Takav pristup bi značajno smanjio gubitke firmama u Srbiji.

Posebnu pažnju izaziva tema doniranja polovne IT opreme školama i državnim ustanovama. Mnoge kompanije redovno obnavljaju računare, monitore i štampače, a starija oprema je i dalje potpuno funkcionalna. Ipak, PDV propisi ne prepoznaju ovakve donacije kao osnov za oslobođenje, zbog čega firme često odustaju od doniranja i umesto toga prodaju ili recikliraju ispravnu opremu. Privreda predlaže da se zakon proširi i na ovu vrstu donacija, što bi imalo značajne benefite za obrazovne ustanove.

FIC ukazuje i na ozbiljna kašnjenja u refakciji PDV-a stranim licima. Iako Poreska uprava mora da odluči u roku od 30 dana, u praksi rešenja se čekaju i više od godinu dana, a često se od stranih firmi traži dokumentacija koja prevazilazi ono što je propisano pravilnikom. To stvara pravnu nesigurnost i može odvratiti strane partnere od kupovine i investiranja u Srbiji.