Savić: Kad je privreda stabilna izbori je ne mogu ugroziti

Od prethodnih izbora prošlo je tek nešto više od godinu dana, a već se govori o novim vanrednim na jesen, čije bi održavanje potencijalno moglo da uspori srpsku privredu i zakonodavne aktivnosti. Prema računici NALED-a baziranoj na podacima zvanične statistike, u izbornim godinama beležen je pad stope privrednog rasta i do pet puta naspram godina u kojima nismo izlazili na birališta.

Prosečna stopa rasta BDP-a u godinama bez izbora iznosila je 4,2 odsto i bila je više od pet puta veća nego u godinama kada je izbora bilo – 0,75 odsto.

“Očekujem da eventualno raspisivanje izbora neće imati većeg uticaja na performanse privrede, a u meri u kojoj taj uticaj bude postojao, da će biti blago negativan. S druge strane, lako su predvidivi efekti na donošenje zakona i aktivnost javne uprave”, kaže Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED–u.

Prema njegovim rečima, može se očekivati suspenzija donošenja zakona na oko šest meseci, pad intenziteta aktivnosti državne uprave u obavljanju svakodnevnih poslova i kratkotrajno povećanje javnih rashoda da bi se pridobili različiti segmenti biračkog tela. To za efekat može da ima i blagi stimulans privrednoj aktivnosti na kraći rok, i potencijalno izazov na duži rok, kada bude trebalo nadoknaditi sredstva koja su kao podrška kampanji usmerena na neproduktivne namene.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je procena NALED-a dobra, ali da izbore ne bi trebalo vezivati za ekonomsku priču.

“Naravno da svaki izbori nešto urade, nešto se desi, neke aktivnosti. Ali suštinski privreda funkcioniše nevezano za izbore. Ako je privreda stabilna izbori je ne mogu ugroziti, ali ako je kao naša trenutno može imati dodatnog uticaja na rast BDP-a”, kaže Savić u razgovoru za Biznis.rs.

On dodaje da je trenutni rast BDP-a pod uticajem svega što se dešavalo od početka pandemije na ovamo.

“Srbija je zabeležila dobre rezultate pre korone, došlo je dosta novih kompanija, nove radne snage. Ali je pandemija to presekla, odnosno rast domaćeg BDP-a. Naredne godine smo imali određenu dozu ekonomskog oporavka, ali nažalost nadovezala se ukrajinska kriza, divljanje cena energenata, plaćanje gasa… Stalni pritisci, pa i ovo što se trenutno dešava sa Kosovom, odražavaju se na domaću privredu. Dobro je to što ipak dobijamo strane investicije, ali očigledno nisu dovoljne da se obezbedi rast koji je bio pre pandemije”, ocenjuje Savić.

Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević kaže da je izostanak reformi poslovnog okruženja ono što je obeležilo 2022. koja je bila izborna godina, što je velika prоpuštena šansa, jer desetine dobrih inicijativa dugo čeka na usvajanje.

NALED će na jesen objaviti novi Regulatorni indeks Srbije, izveštaj koji meri kvalitet donošenja i sprovođenja propisa (stepen realizacije plana donošenja zakona, uključenost zainteresovanih strana, merenje i praćenje efekata zakona na privredu, sprovođenje propisa i drugo).

Vasiljević podseća da je regulatorno okruženje u prethodnom RIS-u za 2021/22 dobilo ocenu 47 od maksimalnih 100, što pokazuje da smo tek na pola puta od željenog standarda. Jedan od najupečatljivijih podataka jeste da je Vlada Srbije u 2021. imala u planu donošenje 397 zakona, od čega je usvojeno 86. Iako je reč o tek petini ostvarenog cilja, to je bolji rezultat nego u 2020. koja je bila i izborna i kada je usvojeno tek 11 odsto planiranih zakona.

S druge stane, Vasiljević ne očekuje da će potencijalni izbori imati veći uticaj na planove privrede, jer se ne prave polazeći od izbornih ciklusa, koji su kod nas relativno nepredvidljivi.

“Kod privrednika ne opažam očekivanje da izbori, ako do njih dođe, niti donesu razrešenje ključnih neizvesnosti koje boje poslovno okruženje, niti da dovedu u pitanje osnovne pravce ekonomske politike. Zato ne bih rekao da su privrednici u iščekivanju oko toga da li će do izbora doći”, navodi Vasiljević.

Članovi NALED-a su, kako podseća, krajem prošle godine predstavili Vladi Srbije predlog 35 mera za unapređenje uslova poslovanja, koje smatraju prioritetnim za ubrzanje ekonomskog rasta, razvoj privrede i privlačenje investicija, veću efikasnost javne uprave, otvaranje radnih mesta i bolji standard građana. Ove mere još nisu realizovane.