Šećerna industrija u minusu – hoće li ovogodišnja proizvodnja doneti oporavak?

U Srbiji je počela setva šećerne repe koja bi ove godine trebalo da bude zasejana na oko 30.000 do 32.000 hektara. Proizvođači u novu sezonu ulaze uz podršku prerađivača kroz obezbeđen repromaterijal i finansijske avanse, a očekivana otkupna cena iznosi oko 45 evra po toni, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Branislav Gulan.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini površina pod šećernom repom iznosila je 34.382 hektara i za 26,6 odsto bila je manja od one iz 2024. godine, što je najmanje u poslednjih 20 godina.

Zahvaljujući solidnom prinosu od 52,5 tona po hektaru, uprkos sušnim uslovima, ukupna proizvodnja iznosila je nešto više od 1,8 miliona tona. Tokom 2025. godine izvoz šećera je zabeležio pad od 43 odsto u odnosu na 2024. godinu i iznosio je 44.867 tona.

Našim proizvođačima ne ide na ruku pad cene na evropskom i svetskom tržištu kao posledica velike proizvodnje u Brazilu, Indiji i Tajlandu, što domaći šećer čini manje konkurentnim na EU tržištu.

“Evropska industrija šećera suočava se sa jednom od najtežih kriza u poslednjih nekoliko decenija, a posledice su već vidljive. U više država članica najavljeno je zatvaranje najmanje pet šećerana, dok pojedini pogoni razmatraju potpunu obustavu prerade. Glavni problem predstavlja oštar pad cena šećera na evropskom tržištu, koje su u pojedinim zemljama pale ispod uvozne paritetne cene. Istovremeno, zalihe šećera nalaze se na veoma visokom nivou, što dodatno pritiska tržište i smanjuje prostor za oporavak sektora”, navodi se u izveštaju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kako se precizira, nakon nekoliko godina snažne proizvodnje i dobrih prinosa, tržište je prezasićeno, dok je potražnja oslabila usled promena u potrošačkim navikama, smanjene upotrebe šećera u prehrambenoj industriji i jače konkurencije iz uvoza.

“Iako bi zatvaranje proizvodnih kapaciteta trebalo da doprinese smanjenju ponude i stabilizaciji tržišta, u kratkom roku one znače gubitak radnih mesta i pad domaće proizvodnje”, ističe se.

Gašenje šećerana u Srbiji i regionu traje decenijama

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan u razgovoru za naš portal ističe da je u Srbiji i regionu trend promena u ovom sektoru očigledan decenijama unazad. Nekada je u Srbiji radilo 14 šećerana, u Hrvatskoj četiri, u Bosni i Hercegovini dve, a u Sloveniji jedna. Danas je taj broj sveden na svega nekoliko aktivnih pogona. Takođe, drastičan pad broja šećerana zabeležen je i u Evropskoj uniji, koja je početkom 2000-ih imala 257 šećerana, a 2020. godine svega 96.

“Pre više od dve decenije u Srbiji je bilo 14 šećerana ukupnog kapaciteta prerade do 700.000 tona šećera godišnje. Nakon 2002. godine prodajom šećerana započeo je proces privatizacije, pa se danas proizvodnja šećera odvija u Crvenki, koja je vlasništvu grčke kompanije Hellenic Sugar i u dva pogona kompanije Sunoko u Vrbasu i Pećincima, koji posluju u okviru MK grupe”, ističe Gulan i dodaje da je Srbiji za domaće potrebe neophodno oko 200.000 tona šećera godišnje.

Kada je reč o regionu, naš sagovornik kaže da je poslednja u nizu ugašena Tvornica šećera Osijek, čiji je dnevni kapacitet prerade iznosio i do 7.500 tona dnevno. Pre nje sa radom je prestala šećerana u Virovitici, pa je u Hrvatskoj ostala još samo jedna u Županji.

“Ne možemo a da ne spomenemo Fabriku šećera Bijeljina, koja je imala najveće prehrambene kapacitete u čitavoj Bosni i Hercegovini. Ona je privatizovana 2010. godine, a pet godina kasnije pokrenut je stečajni postupak i od tada se bezuspešno prodaje”, objašnjava Gulan.

On napominje da je i Slovenija ostala bez domaće proizvodnje šećera još 2006. godine, kada su ugašeni pogoni šećerane u Ormožu.

“Iz krugova proizvođača dolazi informacija da je Evropska unija kroz mere restrukturiranja u velike šećerane uložila značajna sredstva, tačnije 5,6 milijardi evra. Zato danas veliki igrači mogu da prežive udare na tržištu, ali je legitimno pitanje da li postoji mogućnost da naše šećerane i naš šećer bez ovakvih ulaganja uopšte budu konkurentni”, zaključuje Gulan.

Slatka industrija u gorkom minusu – gubitke zabeležili i vodeći proizvođači

Od ukupno 15 registrovanih kompanija za proizvodnju šećera u Srbiji, čak sedam je tokom 2024. godine poslovalo sa gubitkom, dok se četiri nalaze u stečaju, a jedna u procesu likvidacije, dok su tri mikro preduzeća prijavljena u ovoj delatnosti, ali praktično nemaju aktivno poslovanje, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Posebno zabrinjava činjenica da su i najveći proizvođači šećera, nakon višegodišnjeg stabilnog i pozitivnog poslovanja, prvi put zabeležili gubitke.

Najveći proizvođač, Sunoko, u 2024. godini ostvario je prihod od oko 20,37 milijardi dinara, ali uz gubitak od 934,5 miliona dinara. Sličan trend beleži i fabrika šećera Crvenka, koja je sa prihodima od 9,4 milijarde dinara zabeležila još veći minus – gotovo 1,4 milijarde dinara.

Među retkim firmama koje su poslovale pozitivno izdvaja se Mega plus iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje, sa dobiti od 15,2 miliona dinara, kao i Bero iz Novog Pazara, koji je ostvario skromnu dobit od 469 hiljada dinara. Pozitivan rezultat, iako simboličan, beleži i preduzeće „7. juli“ iz Crvenke.

Sa druge strane, niz kompanija beleži ozbiljne finansijske probleme. Fabrika šećera Šajkaška poslovala je sa gubitkom većim od 219 miliona dinara, dok je nekadašnji industrijski gigant Prva srpska fabrika šećera Dimitrije Tucović u Beogradu – 1898, koja je u stečaju, ali aktivna, zabeležila minus od preko 182 miliona dinara.

U stečaju su i fabrike šećera u Zrenjaninu, Požarevcu i Senti, koje uglavnom beleže minimalne prihode i negativne rezultate.

Zbirni prihod sektora u 2024. godini iznosio je 30,38 milijardi dinara, što predstavlja pad od oko 24 odsto u odnosu na 2023. godinu, kada je prihod bio 40,01 milijardu dinara. Ukupna dobit sektora u 2024. godini zabeležila je gubitak od 2,72 milijarde dinara, dok je godinu ranije ostvaren profit od 4,62 milijarde dinara, što predstavlja pad od gotovo 159 odsto.

Celokupna slika sektora ukazuje na duboku krizu domaće šećerne industrije, a činjenica da su i vodeći proizvođači prvi put bili u minusu dodatno pojačava zabrinutost za budućnost ove grane prehrambene industrije u Srbiji.