Šećerna repa donosi gubitke ratarima zbog suše

Uprkos suši i visokim temperaturama očekuju se prinosi šećerne repe na nivou petogodišnjeg proseka. To znači da će domaće tržište imati stabilno snabdevanje šećerom, a deo roda biće plasiran i u izvoz. Ove 2025. godine repa je posejana na površini od 31.000 hektara.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da je šećerna repa, nekada siguran oslonac ratara u Banatu i Bačkoj, danas simbol borbe sa klimatskim promenama, rastućim troškovima i tržišnim paradoksima. Umesto profita, sve češće donosi gubitke.

“Uprkos postojanju kanala za navodnjavanje iz Begeja i Tamiša, većina proizvođača nema mogućnosti da investira u savremene sisteme. Cena opreme i agregata dostiže oko 40.000 evra, a povoljnih, dugoročnih kredita – nema. Tako ratari ostaju prepušteni vremenskim prilikama, koje poslednjih godina sve više liče na neprijatelja nego na saveznika. Podaci Republičkog zavoda za statistiku jasno pokazuju razmere problema – od preko 3,2 miliona hektara obradivih površina, u Srbiji se navodnjava tek 48.668 hektara”, objašnjava Gulan.

Nakon povoljnih majskih kiša, jun i jul doneli su pravu katastrofu – repa je odbacivala listove, koren je ostajao tanak, često tek nešto deblji od šargarepe. Poljoprivrednici su opisivali kako je zemlja postala toliko tvrda da su prilikom vađenja repe listovi pucali, a koren ostajao u zemlji.

“Na pojedinim parcelama u Banatu očekuje se tek četvrtina roda u odnosu na normalne godine. Proizvodnja se, kažu ratari, svela na pokušaj da se vrate dugovi šećeranama, jer zarade nema. Jedan od proizvođača je naveo da je prošle godine na 60 hektara zabeležio gubitak od čak 60.000 evra. Ove godine je zasadio repu na znatno manjoj površini – svega 23 hektara – samo da bi pokrio obaveze”, ističe agroanalitičar.

On dalje navodi da finansijski bilansi pokazuju koliko je poljoprivreda postala rizična.

“Dok se proizvođači bore da opstanu, trgovci mineralnim đubrivom i semenom beleže rekordne zarade. Cena domaćeg đubriva porasla je sa 4.800 na 6.000 dinara za stotinu kilograma, dok je uvozna urea u svega nekoliko meseci skočila sa 50 na 70 dinara po kilogramu. Uvoznici, prema rečima poljoprivrednika, veštački stvaraju nestašice, uvozeći manje količine, pa na njima zaračunavaju enormne marže. Rezultat je taj da su ratari prinuđeni da kupuju po tim uslovima ili da u potpunosti odustanu od setve”, smatra naš sagovornik.

Kampanju vađenja i prerade ove sezone pratio je i Istraživačko-razvojni centar kompanije Sunoko, koji je proizvođačima davao preporuke kako da zaštite list od bolesti i sačuvaju vlagu u zemljištu. Predlagane su sorte otpornije na sušu, a uz pažljivo praćenje bolesti i štetočina, upotreba fungicida svedena je na minimum. Upravo ova kombinacija mera pomogla je da repa malo lakše prebrodi ekstremne uslove u poređenju sa drugim kulturama.

S druge strane, bilans ostalih prolećnih useva deluje sumornije. Kukuruz, soja i suncokret pretrpeli su ozbiljne štete, a prinosi su u mnogim krajevima prepolovljeni. Procene govore da je kod kukuruza gubitak između 50 i 60 odsto, što je ogroman udarac na ukupnu poljoprivrednu proizvodnju, s obzirom da ova kultura čini 15 do 17 procenata u bruto domaćem proizvodu agrara. Soja je prošla još gore, dok je suncokret, iako pogođen, delimično uspeo da se „izvuče“.

U brojkama, kukuruz je ove godine posejan na blizu milion hektara, suncokret na 200.000–300.000 hektara, soja na oko 200.000 hektara. Nasuprot njima, šećerna repa je na svega 31.000 hektara, ali je otpornost na klimatske izazove ponovo istakla njenu važnost za stabilnost prehrambenog sektora.

Kada je reč o tržištu, situacija je složenija. Šećer, kao i druge poljoprivredne sirovine, spada u berzanske proizvode. Njegova cena zavisi ne samo od prinosa u Srbiji, već i od kretanja na Londonskoj berzi.

“Za razliku od pšenice i kukuruza, koje je moguće skladištiti i po nekoliko godina, šećerna repa nema tu prednost. Nakon vađenja, mora se brzo predati šećeranama jer u takozvanim kupama može da stoji najviše mesec dana. Upravo ta slaba elastičnost tražnje čini repu specifičnom – proizvođači nemaju mogućnost čekanja boljih cena, već su primorani na brzu prodaju, što često znači i manju zaradu”, objašnjava agroanalitičar.

Kada se pogledaju širi ekonomski trendovi, jasno je da će rast cena na svetskim berzama neminovno uticati i na domaće tržište. Već sada se spekuliše da bi poskupljenje suncokreta moglo da povuče naviše i cenu ulja, dok će kod šećera glavni faktor biti odnos ponude i tražnje, kao i zalihe.

“Ako one budu dovoljne, cena bi mogla ostati pod kontrolom. Ako ne, rast cena je gotovo siguran”, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.