Sektor metalske i elektro industrije zauzima skoro 40 procenata u ukupnom izvozu

Na osnovu rezultata ankete Privredne komore Srbije (PKS) o poslovnoj aktivnosti domaće privrede 53,5 odsto ispitanika iz metalske i elektro industrije ocenjuje poslovnu klimu kao nepromenjenu u prvom kvartalu 2025. godine u odnosu na prethodno tromesečje, dok je 8,8 odsto i 37,7 odsto anketiranih ocenilo kao bolju, odnosno lošiju.

Kada je reč o očekivanjima, 53 odsto očekuje da ona ostane nepromenjena u drugom kvartalu 2025. godine, pokazuju podaci iz kvartalnog biltena Udruženja za metalsku i elektro industriju PKS.

“Nekada prepoznatljiv i međunarodno priznat sektor je nakon višegodišnjeg kriznog perioda danas konkurentniji, sa potencijalom za rast i razvoj. Sektor metalske i elektro industrije nalazi se u centru proizvodne mreže jedne zemlje i povezan je, resursno i tehnološki, sa ostalim sektorima privrede. Finalni proizvodi primenu nalaze u različitim segmentima privrede i domaćinstvima”, navodi sekretar Udruženja za metalsku i elektro industriju PKS Ana Raičević.

U četvrtom kvartalu 2024. godine ukupan broj zaposlenih u metalskoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgiji iznosio je 201.509. Najviše zaposlenih je u proizvodnji motornih vozila i prikolica (67.603), sa međugodišnjim smanjenjem od 0,6 odsto. S druge strane, najmanje zaposlenih beleži delatnost proizvodnje ostalih saobraćajnih sredstava (2.527). Najveće međugodišnje povećanje zaposlenih u jednoj delatnosti registrovano je u popravci i montaži mašina i opreme – 7,1 odsto i u proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava – 1,8 odsto.

Prema pomenutoj anketi, oko 61,7 odsto kompanija iz metalske industrije nije menjalo nivo zaposlenosti u prvom kvartalu 2025. godine i to je jedinstven stav ove grane industrije po ovom pitanju i u pogledu očekivanja u drugom kvartalu 2025. godine (75,7 odsto).

U januaru 2025. godine najveća prosečna zarada je isplaćena u proizvodnji osnovnih metala (175.435 din), gde je ostvaren nominalni rast od 17,5 odsto, a u istom periodu zarade su u navedenoj oblasti realno porasle za 12,3 odsto. Najniže registrovane zarade su u proizvodnji metalnih proizvoda (za 12,5 odsto niže od proseka u Srbiji) i proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava (za 10,8 odsto niža u odnosu na prosek).

U periodu januar-februar 2025. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, najveći rast zabeležen je u proizvodnji računara, elektronskih i optičkih proizvoda i proizvodnji osnovnih metala – 44,8 odsto i 15,9, odsto.

Rast je zabeležen i u proizvodnji metalnih proizvoda i to za 3,7 odsto, i motornih vozila za 1,6 odsto, dok je najveći pad industrijske proizvodnje zabeležen u proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava (-23,5 odsto).

Kada je reč o cenama, posmatrano prema delatnostima, one su u prvom kvartalu u proizvodnji osnovnih metala smanjene za 3,2 odsto, dok su u proizvodnji motornih vozila i proizvodnji električne opreme najviše povećane, i to za 6,7 i šest odsto.

Na pitanja o realizaciji prometa u prvom kvartalu 2025. godine, najveći broj ispitanika ocenjuje da je promet nepromenjen u odnosu na prethodni kvartal (39,5 odsto), a isti procenat ispitanika smatra da je smanjen u odnosu na prethodni kvartal (35,3 odsto). Takođe, može se reći da 88,8 odsto kompanija iz metalskog sektora očekuje da će u drugom kvartalu 2025. godine zabeležiti nepromenjen ili veći nivo prometa u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.

Više od trećine ukupnog izvoza Srbije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u periodu januar-februar 2025. godine izvoz metala, metalnih proizvoda, električne opreme, mašina, motornih vozila i ostalih saobraćajnih sredstava iznosio je 1,7 milijardi evra, što čini 36,4 odsto ukupnog izvoza Srbije.

U odnosu na isti period 2024. godine zabeležen je pad od 1,9 odsto.

U istom periodu uvoz je dostigao 1,7 milijardi evra (rast od 5,5 odsto), što čini 26 odsto ukupnog uvoza. Ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 27,1 milion evra. Najviše je izvezeno motornih vozila, prikolica i poluprikolica, i to u vrednosti od 388,8 miliona evra, sa međugodišnjim padom od 22,6 odsto, kao i osnovnih metala (470,6 miliona evra, rast od 20,1 odsto).

Najveći deficit beleži delatnost proizvodnje nepomenutih mašina i opreme sa 124,1 milion evra.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u četvrtom kvartalu 2024. godine u proizvodnji metala, metalnih proizvoda, električne opreme, mašina, motornih vozila i ostalih saobraćajnih sredstava ostvaren je neto priliv stranih sirektnih investicija (SDI), po osnovu ulaganja nerezidenata, od 137 miliona evra (rast od 97,6 odsto u odnosu na isti period 2023. godine).

Najveći priliv zabeležen je u proizvodnji motornih vozila, prikolica i poluprikolica (112,6 miliona evra), kao i u proizvodnji osnovnih metala i metalnih proizvoda (22,4 miliona evra).