Sektoru osiguranja neophodna modernizacija i poseban zakon o ugovorima

Sektor osiguranja u Srbiji ostvario je značajan prinos na kapital od 13,5 odsto i prinos na aktivu od 2,7 procenata u 2023. godini, sa nešto boljim rezultatima u segmentu neživotnih u odnosu na životna osiguranja.

Najveći deo premije pripada obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, koje čini čak 29,4 odsto tržišta, dok životna osiguranja učestvuju sa 19,7 odsto, a imovinska sa 18,9 procenata. Upravo u segmentu autoodgovornosti zabeležen je i najveći profit – čak 9,1 milijardu dinara pre oporezivanja.

Sledi životno osiguranje sa dobitkom od 1,6 milijardi, a osiguranje pomoći na putovanju ima plus od 1,1 milijarde dinara.

S druge strane, određene vrste osiguranja bore se sa gubicima. Kasko osiguranje motornih vozila zabeležilo je minus od 1,7 milijardi dinara, dobrovoljno zdravstveno osiguranje 1,4 milijarde, a imovinsko osiguranje od požara i drugih opasnosti 1,2 milijarde dinara, delom usled visokih odštetnih zahteva za velike imovinske štete.

Pred tržištem osiguranja stoji zadatak da ove vrste osiguranja učini održivijim, posebno u kontekstu rastućeg značaja dobrovoljnog zdravstvenog i imovinskog osiguranja.

“Dok osiguravajuće kuće širom sveta ubrzano prilagođavaju svoje usluge digitalnom dobu, domaće tržište osiguranja suočava se sa izazovima koji usporavaju taj proces. Tehničke, kulturološke, ali i regulatorne prepreke otežavaju bržu digitalizaciju sektora”, navodi se u analizi stručnjaka objavljenoj u Beloj knjizi Saveta stranih investitora (FIC).

Iako su poslednjih godina učinjeni značajni koraci ka stvaranju povoljnih uslova za digitalno poslovanje, tržište još uvek kaska u određenim segmentima. Najveći izazov nalazi se u oblasti autoodgovornosti – gde zakon i dalje zahteva da se polise izdaju na unapred definisanim papirnim obrascima koje štampa Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.

Ovo pravilo efektivno blokira digitalizaciju ovog segmenta, čineći ga zastarelim u modernom poslovnom okruženju.

Još jedna značajna prepreka leži u regulativi o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Trenutni propisi ne prepoznaju specifične izuzetke koji bi omogućili bržu digitalnu prodaju životnog osiguranja. Ove rigidne regulative sprečavaju implementaciju digitalnih rešenja koja bi ubrzala širenje usluga i olakšala korisnicima pristup.

Pandemija je, uprkos svim izazovima koje je donela, ubrzala digitalnu tranziciju. Rad na daljinu i sve veća potreba za poslovanjem „na klik“ otvorili su vrata širenju digitalnih kanala prodaje i unapređenju poslovnih modela osiguravajućih kuća.

Osiguranje čeka modernizaciju

Zakon o obligacionim odnosima, donet još 1978. godine, sa poslednjim izmenama pre gotovo dve decenije, predstavlja pravni temelj za ugovorno pravo osiguranja u Srbiji. Međutim, vreme i potrebe tržišta su se promenili, a ovaj zakon sve teže prati dinamiku savremenog osiguravajućeg sektora.

“Iako je Zakon o obligacionim odnosima svojevremeno bio inovativan, danas se suočava sa brojnim problemima. U trenutku njegovog donošenja tržište osiguranja u Srbiji bilo je nerazvijeno, a svest građana o osiguranju daleko manja nego danas. Sada, kada osiguranje postaje ključni faktor ekonomske sigurnosti, aktuelne odredbe više ne odgovaraju potrebama korisnika niti standardima Evropske unije”, smatraju analitičari.

Jedan od najvećih problema jeste fragmentacija regulative. Pravila o osiguranju razbacana su po različitim zakonima – od Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o osiguranju, do podzakonskih akata Narodne banke Srbije. Ova razuđenost otežava primenu i stvara prostor za pravne praznine.

Stručnjaci ističu da je vreme za donošenje posebnog Zakona o ugovoru o osiguranju, koji bi objedinio pravila na jednom mestu i omogućio lakšu primenu.

U izveštaju FIC-a navodi se da mnoge evropske zemlje, poput Nemačke, Francuske i Italije, već imaju posebne zakone o osiguranju. Srbija na svom putu ka Evropskoj uniji treba da prati ovaj primer.

“Trenutni sistem donošenja izmena u okviru Građanskog zakonika previše je spor za dinamične potrebe tržišta osiguranja. Poseban zakon omogućio bi brže prilagođavanje promenama. Sistematsko objedinjavanje propisa smanjilo bi pravne praznine i omogućilo veću zaštitu prava korisnika osiguranja”, stoji u izveštaju.

Donošenje posebnog Zakona o ugovoru o osiguranju značilo bi ne samo modernizaciju sektora, već i jačanje pravne i ekonomske sigurnosti u zemlji. To bi bio i signal građanima da država ozbiljno shvata značaj osiguranja, podižući svest o njegovoj ulozi u savremenom društvu.

“Srbija ima priliku da postane lider u regionu i postavi osiguranje na nivo evropskih standarda. Pitanje je samo – koliko ćemo još čekati?”, zaključuju analitičari u Beloj knjizi Saveta stranih investitora.