SEPA sistem doneće Zapadnom Balkanu uštedu i do 600 miliona evra godišnje

AikBanka prva je poslovna banka na srpskom tržištu koja je dobila zvaničnu saglasnost Evropskog platnog saveta (EPC) za pristupanje Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA). Klijenti ove banke već od maja moći će da u svega nekoliko sekundi izvrše plaćanja u evrima ka 41 zemlji članici SEPA područja i da ta plaćanja obavljaju uz višestruko niže naknade.

Prema kalendaru Evropskog saveta za plaćanja, pristupanje srpskih finansijskih institucija SEPA platnim šemama omogućeno je od novembra 2025, a kao datum operativne spremnosti za pružaoce platnih usluga iz Srbije navodi se 4. maj 2026.

Za sada, AikBank je prva banka koja je ispunila sve tehničke, bezbednosne i operativne standarne neophodne za učešće u SEPA području. 

Podsetimo, Srbija je 22. maja prošle godine zvanično postala 41. članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima – SEPA (Single Euro Payments Area), čime je naša zemlja napravila značajan iskorak u procesu ekonomske integracije sa Evropskom unijom i ekonomijama Zapadnog Balkana.

SEPA sistem počeo je sa radom u januaru 2008. godine. Uvođenjem jedinstvenih i usklađenih standarda u svim SEPA zemljama uklonjene su razlike između domaćih i prekograničnih plaćanja. Time je značajno unapređena efikasnost platnog prometa, što je doprinelo jačanju konkurentnosti i funkcionalnosti evropske ekonomije.

Danas SEPA omogućava jednostavna, brza, sigurna i jeftinija bezgotovinska plaćanja u evrima unutar 41 zemlje koje učestvuju u sistemu omogućavajući prekogranična plaćanja u evrima pod istim uslovima kao i domaća plaćanja.

Najveće uštede na Zapadnom Balkanu ostvariće Srbija

Kako je u razgovoru za Biznis.rs ocenio direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić, SEPA je jedan od najvažnijih finansijskih iskoraka regiona u poslednjih desetak godina.

“Trenutno smo u fazi tehničke i proceduralne pripreme banaka i platnih institucija, pa se puni efekti još ne vide. Ključni benefiti će postati vidljivi od 2026. godine. Ono što je važno naglasiti jeste ekonomski efekat. Moja procena je da bi Zapadni Balkan, kroz niže troškove evro plaćanja i doznaka, mogao da uštedi između 400 i 600 miliona evra godišnje. Najveći deo ovog ‘kolača’ pripada Srbiji, kao najvećoj ekonomiji regije”, istakao je naš sagovornik.

Danas su, smatra on, prekogranična evro plaćanja iz regiona često višestruko skuplja nego unutar EU, a SEPA praktično izjednačava ta plaćanja sa domaćim evro transakcijama u EU, pa su ona brža, jeftinija i standardizovana.

“Za privredu to znači niže operativne troškove, bolju likvidnost i veću konkurentnost. Za građane, posebno one koji primaju doznake ili rade sa inostranstvom, to znači da će manje novca ostajati bankama, a više ljudima”, rekao je Vasić.

Gde je interes banaka?

Banke koje migriraju na SEPA sistem prve će smanjiti dugoročne operativne troškove, zauzeti dominantan deo tržišta za evro transakcije, i svrstati se u digitalne provajdere usluga evropskog nivoa.

Kratkoročni gubitak prihoda od provizija banke mogu nadoknaditi kroz efikasnost, nove prihode i povećani udeo na tržištu, što potvrđuju i brojna istraživanja Evropske centralne banke, rekao je ranije u intervjuu za Biznis.rs naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić.

Uštede, prema njegovom mišljenju, izviru pre svega iz nižih transakcionih troškova, smanjenog vremena obrade transakcija, te povećane transparentnosti i konkurencije u platnom prometu.

Kako je objasnio Nikolić, za izvršavanje transakcija pružaoci platnih usluga su u obavezi da pristupe i poštuju pravila SEPA platnih šema. Preduslov da domaće banke realizuju transakcije u evrima podrazumeva da poslovna banka na teritoriji Republike Srbije prihvati uslove odgovarajuće SEPA platne šeme za izvršavanje transakcija.

“Zato i sledi logično pitanje zašto bi komercijalne banke bile motivisane da pređu na SEPA sistem kada trenutno zarađuju veće provizije na evro transakcijama? Ova dilema se može posmatrati iz više uglova. Prvo, trenutne veće provizije su kratkoročan fenomen – SEPA će vremenom svesti troškove na minimalni nivo. Drugo, regulatorni pritisak je ogroman: NBS i Evropska centralna banka striktno insistiraju na migraciji. Treće, banke gube korisnike ako ne omoguće jeftinije i brže transakcije koje SEPA nudi”, istakao je Ivan Nikolić.