Sertifikovano seme donosi veću zaradu, subvencije kao šansa za korak napred

Dorada semena obuhvata niz tehničkih i bioloških postupaka koji imaju za cilj da sirovo seme postane kvalitetan, sertifikovan proizvod spreman za setvu. Ključne faze uključuju čišćenje (uklanjanje nečistoća, ostataka biljaka, kamenčića i drugih primesa), sortiranje (razvrstavanje semena po veličini, težini i obliku radi ujednačenosti), sušenje (snižavanje vlage u semenu radi očuvanja kvaliteta i sprečavanja kvarenja), tretiranje (zaštita semena od bolesti i štetočina primenom fungicida, insekticida ili mikrobioloških preparata), i pakovanje (priprema semena za distribuciju, uz obaveznu deklaraciju i sertifikaciju).

U Srbiji je ova delatnost regulisana Zakonom o semenu koji definiše uslove za doradu, promet i kontrolu kvaliteta semena. Doradom se mogu baviti samo pravna lica upisana u Registar dorađivača, uz ispunjenje tehničkih i stručnih uslova. Seme mora proći zdravstvenu i stručnu kontrolu, a dorada se obavlja u specijalizovanim centrima sa odgovarajućom opremom.

Dorada semena važan je proces u poljoprivredi, jer povećava klijavost i energiju klijanja, smanjuje rizik od bolesti i štetočina, omogućava standardizaciju semena za mehanizovanu setvu i povećava tržišnu vrednost semena, a proizvođači sertifikovanog semena često dobijaju 15-25 odsto višu cenu u odnosu na merkantilnu proizvodnju.

Doradni centri naplaćuju usluge čišćenja, sortiranja, tretiranja i pakovanja semena, što može biti stabilan izvor prihoda. Cena dorade semena zavisi od vrste kulture, obima proizvodnje i kvaliteta sirovog semena.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz semena iz Srbije u 2024. godini iznosio je 158 miliona evra, uz ostvaren suficit od 91 milion evra. Ovi podaci potvrđuju da sektor semenske proizvodnje ima značajan izvozni potencijal i da Srbija beleži pozitivan bilans u trgovini ovom vrstom poljoprivrednih proizvoda.

Ipak, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u delatnosti dorade semena u 2024. godini svega sedam preduzeća posluje u plusu: Cosun Cereals iz Sremske Mitrovice, DMD sistem za proizvodnju, trgovinu i usluge iz Čelareva, BC doradni centar iz Kule, Banat seme iz Zrenjanina, CDS iz Bečeja, Finagra iz Sremske Mitrovice i Salek iz Požege. Ova preduzeća ostvarila su ukupnu dobit od 90 miliona dinara (90.014.000).

Najuspešnija preduzeća u delatnosti dorade semena u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
COSUN CEREALS DOO	429.064.000	31.612.000
DOO DMD-SISTEM ZA PROIZVODNJU,TRGOVINU I USLUGE, ČELAREVO	358.058.000	30.988.000
Bc DORADNI CENTAR DOO	283.980.000	13.719.000
BANAT SEME d.o.o. Zrenjanin	321.418.000	8.888.000
CDS d.o.o Bečej	50.189.000	4.384.000
FINAGRA DOO SREMSKA MITROVICA	65.592.000	414.000
SALEK doo	1.295.000	9.000
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Mali broj firmi sa profitabilnim poslovanjem ukazuje na potencijalne probleme u ovoj delatnosti. Prva na listi, kompanija Cosun Cereals iz Sremske Mitrovice, izdvaja se i prema prihodima i prema dobiti u 2024. godini. Direktor Viktor Sabo u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da doradnih centara u Srbiji uopšte nema malo i naglašava da je skloniji mišljenju da nema dovoljno posla za sve doradne centre, odnosno da je to veći problem sa kojim se susreću dorađivači.

„Doradni centar predstavlja dobar biznis – ako ima posla. Mi nismo samo doradni centar, nego semenska kuća koja ima svoje sorte, svoje hibride i mi malo usluga dorade semena radimo za druge, jer imamo sopstvenu proizvodnju i naš sortiment. Po sličnom principu funkcioniše i Institut Novi Sad i Raiffeisen Agro, koji se aktivno bavi semenskom proizvodnjom i distribucijom u Srbiji kroz svoju firmu RWA Srbija i koji je sada napravio i svoj doradni centar. Oni nude širok spektar sertifikovanog semena za različite ratarske kulture”, objašnjava Sabo i dodaje da je veoma rizično imati samo centar za doradu semena jer jedna godina može da bude odlična, ali nema garancije da će takva biti i naredna.

Dakle, mnoge firme koje su registrovane za uzgoj semena ili višegodišnjih i dvogodišnjih biljaka, u okviru svojih sistema imaju i doradne centre, što objašnjava mali broj firmi registrovanih isključivo za doradu semena.

Prema rečima našeg sagovornika, najveći problem u ovom poslu je agrarna politika. Ministarstvo poljoprivrede objavilo je u maju ove godine pravilnik koji propisuje kako poljoprivrednici mogu da dobiju novčanu podršku od države za kupovinu sertifikovanog semena.

„Subvencije za seme su novina, ali pitanje je da li možemo da ih očekujemo i u narednim godinama. Država daje subvencije za deklarisano seme, ali dešava se da proizvođači ostavljaju svoje seme pšenice, ječma, soje i drugih žitarica, i tada su svi na gubitku. Prvo – rod je tada lošiji, zbog čega je proizvođač na gubitku. Zatim, na gubitku je država koja zbog toga što nema prometa semena ne može da ubire porez, a gubi novac i dorađivač semena koji nema posla”, konstatuje Sabo i dodaje da su uz upotrebu deklarisanog semena usevi zdraviji, a prinosi veći.

Prema njegovom mišljenju, subvencije za deklarisano seme jedini su način da se napravi pomak u poljoprivrednoj proizvodnji i obezbedi sigurno poslovanje u delatnosti dorade semena. Nada se da će isplata pomoći biti redovna i uobičajena praksa u narednim godinama, a ne usamljeni slučaj.

AgroSmart podseća da su među izazovima koji prate ovu delatnost i smanjenje površina pod semenskim usevima – sa 50.000 na ispod 40.000 hektara, zatim zakonodavni propisi koji otežavaju organizaciju proizvodnje (recimo, prostorna izolacija od 1.500 m), kao i veliko prisustvo uvoznog semena kukuruza, suncokreta i uljane repice iz EU.