Šezdeset godina tradicije i evropski put jedne srpske firme

Najveći izazov u poslovanju svake porodične firme predstavlja prelazak na sledeću generaciju. Globalni podaci pokazuju da 30 odsto porodičnih kompanija preživi prelazak na drugu generaciju, značajno manje na treću i četvrtu generaciju. Primer kompanije MR Engines pokazuje kako pametno osmišljeno upravljane, prilagođavanje promenama i stalno ulaganje u inovacije mogu da održe posao, čak ga i prošire u trećoj generaciji.

Kada je 1968. godine Radomir Bata Rajković osnovao malu radionicu za obradu motora, verovatno nije mogao da zamisli da će se šezdeset godina kasnije njegovi naslednici baviti remontom motora sa unutrašnjim sagorevanjem za klijente širom sveta. Porodična tradicija nastavila se preko Milutina Rajkovića, a od 2004. godine vođenje firme preuzeo je njegov sin Milan Rajković, koji je kompaniju transformisao u MR Engines – danas jednu od najznačajnijih remontnih kuća u regionu.

Rajković se u posao uključio 2001. godine, nakon studija u Kanadi. Njegova vizija bila je jasna – da firma preraste u kompaniju koja radi za evropsko tržište.

„Ključ u vrata gurnuo sam 2004. godine, ali tek 2010. ona su se otvorila. Prvi posao iz inostranstva pokrenuo je lančanu reakciju – ubrzo su se javile italijanske firme, zatim firma iz Španije, pa saradnja sa Kubom i Australijom“, priseća se Rajković, kome u poslu pomažu i braća Miloš i Marko.

Prvi veliki iskorak dogodio se na sajmu Automehanika u Frankfurtu, gde je MR Engines ostvario saradnju sa holandskom firmom koja traje i danas. Od tada je kompanija postepeno gradila mrežu klijenata, povećavajući obim posla od nekoliko desetina motora mesečno do remonta hiljade motora godišnje.

Kako je obim posla rastao, javila se potreba za većim prostorom.

„Godine 2017. smo zakupili fabriku u Malom Crniću na 25 godina. Nekada se tu proizvodila testenina, a mi smo od hale od 4.000 kvadrata napravili pogon koji sada ima 6.000 kvadrata. Planiramo i novu halu za proširenje proizvodnje“, kaže Rajković.

Od 2018. godine MR Engines beleži konstantan rast – kako u broju motora, tako i u broju zaposlenih. Na početku milenijuma bilo je svega desetoro zaposlenih, a 25 godina kasnije kompanija zapošljava 145 ljudi i godišnje remontuje oko 4.000 motora.

Ipak, kao i u svakoj branši, tako i u ovom poslu postoje problemi koje pojedinci ne mogu sami da reše, već je poptrebno pozabaviti se njima na sistemskom nivou.  U pitanju je specifičan zakon na koji nam je Rajković u razgovoru za Biznis.rs skrenuo pažnju, a po kojem se broj motora vodi u saobraćajnoj dozvoli, zbog čega je motor neotuđiv od automobile.

„U svetu se motor tretira kao rezervni deo – kupite novi ili remontovan  motor, ugradite ga i vozite. Kod nas je motor vezan za automobil i ljudi su primorani da ga remontuju. Nekada je broj motora bio upisan u saobraćajnu dozvolu, i danas je to slučaj, ali od kada su uvedene čipovane dozvole, taj podatak je dostupan tek kada se dozvola učita, što je otvorilo prostor za kršenje ovog zakona i kupovinu i ugradnju polovnih motora. Sada se motori masovno kupuju na otpadu i ugrađuju ilegalno, bez kontrole porekla“, objašnjava Rajković.

Prema njegovim podacima, čak 30–35 odsto vozila u Srbiji nema usklađen broj motora sa brojem u saobraćajnoj dozvoli, što predstavlja krivično delo.

„Na tehničkim pregledima se broj motora retko kontroliše, jer je često teško dostupan i vidljiv. To otvara prostor za zloupotrebe“, dodaje on.

Nedovoljno uređeno i regulisano tržište koje se u ovom trenutku dosta razlikuje od situacije u ostatku Evrope i sveta, ide na štetu ne samo pojedinaca, nego i svih firmi u Srbiji koje se bave remontom motora, kao i na štetu države.

„Kad bi naša zemlje promenila zakon i uvela da je motor rezervni deo, mnogo više novca bi ulazilo u budžet, jer bi motori mogli da se uvezu legalno, a ne kao sada – ilegalno. Plaćala bi se carina, porez, svi bi imali neki benefit. Nažalost, trenutno je situacija takva da motori kojima se trguje na našoj teritoriji predstavljaju ‘crno tržište’, pojedinci krše zakon, a da toga često nisu ni svesni, i što je najgore nemaju nikakvu garanciju, ako im se ponovo javi kvar na motoru“, objašnjava Rajković.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, situacije sa kvarom motora mogla bi potpuno drugačije da se rešavaju.

„Servis pozove remontni centar i kaže da li imate određeni motor za određeno vozilo. Mi kažemo da imamo, cena je ta, vi dajete stari motor, mi dajemo remontovan motor, on se ugrađuje i za pet dana automobil je ponovo u operativi. U tom slučaju postoje garancije i sve je regulisano, za razliku od masovne kupovine motora po otpadima gde garancija traje dok ne izađete iz servisa“, ističe.

Pored neregulisanog tržišta polovnih motora i kršenja zakona po pitanju ugradnje neoriginalnih motora, prema rečima Rajkovića, jedan od trenutno najvećih problema sa kojim se suočava MR  Engines je sve teži dolazak do obučene radne snage, a posebno je to primetno od 2023. godine.

„Radili smo sa tehničkom školom u Kostolcu kroz dualno obrazovanje. Devet učenika je bilo uključeno, petoro je ostalo kod nas da radi. To se pokazalo kao odličan model, ali su kasnije zakonske izmene obesmislile sistem. Privreda mora da ima usku povezanost sa školama, a kod nas se odluke donose bez razumevanja realnih potreba“, kaže Rajković.

On kritikuje obrazovni sistem, posebno posledice bolonjskog modela.

„Deca izlaze iz škola bez osnovnog znanja. Ako učenik ne zna da koristi strug, glodalicu ili bušilicu, teško može da postane CNC operater. Čak i onima koji izlaze sa fakulteta, potrebno je najmanje godinu dana prakse da bi bili spremni i obučeni za rad u struci “, objašnjava Rajković.

Takođe, priznaje da inflacija i globalna kriza utiču na poslovanje.

„Mi imamo proizvodnju za sedam meseci unapred, ali posle toga je pitanje. Problem je i dostupnost delova, duge liste čekanja i nesigurnost u planiranju. Logistika mora biti savršena da bi posao neometano tekao“, kaže on.

Na pitanje o električnim automobilima, Rajković je skeptičan.

„Evropa ne može da pređe na električna vozila u narednih 10–20 godina. Nedostaje infrastruktura, domet baterija je ograničen, a postoje i zdravstveni rizici o kojima se malo govori. Mislim da će električna vozila ostati na nivou gradskih automobila i dostave, ali ne i masovne upotrebe“, smatra on.

Za kraj npominje da je najponosniji na to što je uspeo da izgradi ime koje se danas prepoznaje u Evropi i Americi.

„Ne postoji remontna kuća u svetu koja ne zna za nas. Kada naši klijenti dođu u Srbiju, menjaju sliku o zemlji i prenose je dalje. To je moj najveći doprinos – da smo kao firma postali ozbiljan ambasador Srbije u auto-industriji“, ističe Rajković.

Za budućnost ima ambiciozne planove. „Želim da MR Engines postane broj jedan u Evropi. To je cilj koji me vodi, iako znam da je put dug i težak. Ali nikada nisam dozvolio da me bilo šta obori – ustajem, skidam prašinu i idem dalje“, zaključuje Milan Rajković.