Siva ekonomija za deset godina svedena na petinu BDP Srbije

Prema najnovijim analizama sprovedenim u okviru Inicijative Bolji način, Srbija je u proteklih deset godina smanjila sivu ekonomiju sa 29,1 odsto na 21,1 odsto BDP-a, rečeno je danas na obeležavanju decenije zajedničke borbe Vlade Srbije i NALED-a protiv sive ekonomije.

Deset ključnih reformi koje su doprinele tim rezultatima uključuju uvođenje sistema eFiskalizacije i eFaktura, usvajanje zakona o inspekcijskom nadzoru i uvođenje eInspektora, saopštio je NALED.

Među ključne reforme spadaju i elektronske javne nabavke, bezgotovinska plaćanja elektronskih usluga, reforma paušalnog oporezivanja i frilens rada, reforma angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi, jedinstvena eRegistraciju i dobijanje PIB-a u APR-u, kao i smanjenje poreskog opterećenja zarada i pokretanje portala ePorezi.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali rekao je da istraživanja pokazuju pozitivne trendove, a potvrda da smo na dobrom putu reformi je i to što je Srbija prvi put dobila investicioni rejting.

„Kako bi dalje olakšali rad privredi, u narednom periodu ćemo uvesti sisteme eAkciza i elektronskih otpremnica. Takođe, radimo na novom IT rešenju Poreske uprave. U planu je i nova aplikacija gde će na jednom mestu građani i privreda moći da vide sve svoje poreske obaveze“, najavio je Mali, koji predsedava Koordinacionim telom Vlade za borbu protiv sive ekonomije.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović posebno je istakla rezultate Ministarstva finansija i podsetila da je 2014. NALED osnovao Savez za fer konkurenciju koji je iste godine uputio inicijativu tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću za uspostavljanje zajedničke grupe koja bi se sistemski bavila problemom sive ekonomije.

„Digitalizacija je zajednički imenitelj ključnih reformi i inicijativa koje je NALED podržao, uključujući i nagradnu igru ‘Uzmi račun i pobedi’ koja od ove godine zahvaljujući naporima Poreske uprave i Inicijativi Bolji način ponovo uključuje bezgotovinska plaćanja kao duplu šansu za sve građane koji plaćaju karticom ili instant“, istakla je Jovanović.

Kroz Inicijativu Bolji način, uz podršku nemačke vlade i kompanija Mastercard i Visa, obezbeđene su i subvencije namenjene mikro i malim preduzećima za besplatno uvođenje POS terminala uz sniženu trgovačku naknadu.

„Za godinu i po dana imamo preko 5.000 prijava, a mali trgovci koji su uveli POS uz našu podršku ostvarili su 1,5 miliona transakcija u vrednosti od preko 18 miliona evra“, dodala je Jovanović.

Sajmon Kristijan Blum, zamenik direktora projekta Reforma javnih finansija – Agenda 2030 ispred Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, potvrdio je da su bezgotovinska plaćanja ključna u daljoj borbi protiv sive ekonomije.

„Najnovija analiza pokazuju je da približavanje Srbije proseku EU u razvoju bezgotovinskih plaćanja može smanjiti sivu ekonomiju za do 2,4 odsto BDP-a i doneti skoro 500 miliona evra dodatnih poreskih prihoda godišnje“, rekao je Blum.