Skoro svaka treća materijalno ugrožena osoba u Srbiji ostala bez socijalne pomoći

Prvog marta navršile su se tri godine od početka primene Zakona o socijalnoj karti. Prema najnovijim podacima, ukupan broj korisnika novčane socijalne pomoći se dodatno smanjio i sada iznosi 152.982. Poređenja radi, prošle godine u ovo vreme ovaj vid pomoći koristilo je oko 168.000 ljudi.

Od početka primene zakona pravo na novčanu socijalnu pomoć izgubilo je skoro 60.000 građana, saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11.

Kako su naveli, zbog novog, poluautomatizovanog i algoritamskog odlučivanja o pravima koje građani imaju – da li im je porastao prihod, da li su stekli više imovine i da li je došlo do ovih promena i kod sa njima povezanih osoba, za tačno tri godine primene zakona bez socijalne pomoći ostali su i oni koji ni na koji način nisu „prevarili“ sistem, već su postali žrtve neefikasne i netransparentne digitalizacije socijalne zaštite.

“Uloga stručnih radnika u centrima za socijalni rad svela se na unošenje podataka u nove operativne sisteme, korisnicima je onemogućeno da uzmu učešće u postupku jer je dovoljan klik da oni svoja prava izgube, a socijalni radnici više nemaju toliko vremena da izađu na teren i neposredno utvrde potrebe korisnika. Postalo je dovoljno da se postupi po pristigloj notifikaciji, bez potrebe da se preduzme dublja analiza podataka i da se građanima omogući da se izjasne”, ističu u Inicijativi A11.

Na ovaj način je, kako tvrde, poluautomatizovani sistem pojedinim građanima beležio izuzetno visoke prihode iz radnog odnosa koji se nije desio, sezonski rad je protivpravno uziman kao razlog za ukidanje socijalne pomoći, a socijalni radnici su upućivani na pogrešne odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti.

Zbog sezonskih poslova korisnici ostaju bez socijalne pomoći

Uroš Ranđelović iz Inicijative A11 u razgovoru za Biznis.rs ukazuje da, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, socijalnu pomoć mogu da imaju svi oni čiji prihodi u tromesečnom nivou pre podnošenja zahteva ne prelaze iznos novčane socijalne pomoći.

“Ako je novčana socijalna pomoć za pojedinca oko 12.000 dinara mesečno to znači da bilo koji prihod koji je on ostvario u prethodna tri meseca, a da je veći od tog iznosa, njega automatski diskredituje. S obzirom na to da je iznos novčane socijalne pomoći toliko nizak i da je on ispod linije apsolutnog siromaštva, svima je jasno da ti ljudi moraju da rade u nekom neformalnom obliku koji je nekada mogao da prođe, a sada svi oblici neformalnog rada uključuju davanje nekih ličnih podataka poslodavcu i kasnije budu otkriveni kao da je neko radio”, objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, zbog toga je primetno smanjenje broja korisnika novčane socijalne pomoći, jer postoje određeni problemi u samoj primeni zakona.

“Recimo, takozvani zakon o sezoncima. Prihodi od sezonskog posla ne treba da budu obračunati za novčanu socijalnu pomoć, a neretko se dešava da se i oni računaju kao prihod zbog neselektivnosti socijalne karte”, napominje Ranđelović.

Zakon o sezonskim poslovima, kako objašnjava, odnosi se na poslove u vodoprivredi, poljoprivredi i šumarstvu, a korisnici novčane socijalne pomoći najčešće rade na poslovima sezonskog branja voća i povrća.

“Ako je neki poslodavac platio porez na njihovu zaradu onda se vidi da je prihod ostvaren, a od Centra za socijalni rad zavisi da li će ga isključiti iz ovog prava jer registar Socijalne karte svakako to šalje kao informaciju”, dodaje Ranđelović.

Opadajući trend broja korisnika primetan od 2017. godine

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković za Biznis.rs navodi da je opadajući trend korisnika novčane socijalne pomoći prisutan od 2017. godine, kada je u evidenciji bili oko 260.000 ljudi.

“Ovo smanjenje je zapravo dugo prisutno. Nama su uslovi za primanje socijalne pomoći istovremeno i iznos, pa ko god ima manje od tog prihoda može da dobije pomoć i to je princip koji ne važi samo kod nas, već generalno”, ukazuje naša sagovornica i dodaje da bez obzira na to što se ovi iznosi i cenzusi usklađuju sa inflacijom, očigledno je da je nezaposlenost manja.

Ipak, ona ističe da je pad broja korisnika primetan i pre nego što je socijalna karta zaživela i u vreme kada se siromaštvo zapravo nije smanjivalo, te da je očigledno da je naša mreža socijalne pomoći oslabila, što pokazuju i različita istraživanja. Zato smatra da bi sistem trebalo unaprediti kako bi se povećao obuhvat ljudi.

Kako kaže Matković, postoje izveštaji koji ozbiljno ukazuju na to da sistem socijalne karte uzima u obzir prihode koje ne bi trebalo i na taj način eliminiše ljude.

“Pojedine organizacije ukazuju da je uvođenje registra pogoršalo postojeće nedostatke i dodatno ograničilo pristup socijalnim davanjima, što je doprinelo smanjenju broja korisnika. Amnesty International u svom izveštaju (Trapped by Automation: Poverty and discrimination in Serbia’s welfare state) daje primer žene koja je dobila novac za sahranu člana porodice i da ju je to kao prihod ‘izbacilo’ iz prava na socijalnu pomoć. I Evropska komisija je ovaj problem navela u svom izveštaju za Srbiju”, objašnjava Gordana Matković.

Naša sagovornica zaključuje da u ovim slučajevima ima jako puno posla za socijalne radnike da ove nalaze pažljivo tumače i izađu na teren, ali da su naši centri nažalost oslabljeni i u smislu broja ljudi, kapaciteta i strukture zaposlenih, što u kombinaciji sa ovim sistemom proizvodi različite probleme.