Skuplji dizel novi udar za poljoprivrednike

Novom odlukom Vlade Srbije dizel za poljoprivrednike od 3. aprila skuplji je za tri dinara. Umesto 181 dinara, koliko je do sada iznosila najviša maloprodajna cena sa PDV-om, registrovana poljoprivredna gazdinstva gorivo će ubuduće plaćati 184 dinara po litru.

Poljoprivrednici smatraju da novo poskupljenje dizela dodatno pogoršava već teško stanje u ovom sektoru, jer dolazi u trenutku kada svi ključni troškovi proizvodnje rastu. Istovremeno, oni ukazuju na ozbiljan disbalans između rastućih inputa i stagnirajućih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Stig Nedeljko Savić u razgovoru za Biznis.rs ističe da će ovo poskupljenje dodatno opteretiti budžete proizvođača.

„To je još jedan udar na naš budžet. Ministar je izjavio da poljoprivrednici imaju povrat akcize na tu cenu od 57 dinara, što je tačno. Međutim, propustio je da kaže da se subvencionisano gorivo odnosi samo na površine koje su prijavljene u sistemu eAgrara, tako da mnoge parcele nisu obuhvaćene, pa za deo proizvodnje plaćamo znatno višu cenu goriva koja dostiže i 214 dinara po litru”, naglašava Savić.

Naš sagovornik upozorava i na istovremeni rast drugih troškova proizvodnje. Prema njegovim rečima, zbog globalnih poremećaja cene mineralnih đubriva u poslednjih mesec dana porasle su za oko 25 odsto.

„Poljoprivrednici su čekali subvencionisane kredite, a ministarstvo je kasnilo sa konkursom. U međuvremenu su cene svih đubriva porasle, pa su proizvođači primorani da ih kupuju po znatno višim cenama“, kaže Savić.

Iako su ulazni troškovi značajno povećani, to se, kako dodaje, još uvek ne odražava na cene poljoprivrednih proizvoda na berzanskom tržištu.

„Imamo ozbiljnu nestabilnost na tržištu inputa. Mnogi proizvođači su odustali od kupovine đubriva, a realno je očekivati da će jesen doneti još veće cene. Neodrživo je da troškovi rastu i do 30 odsto, a da otkupne cene ostaju iste. I država bi trebalo nešto da uradi po tom pitanju“, upozorava on.

Sličnog mišljenja je i predsednik Upravnog odbora Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, koji ističe da će rast cena goriva dodatno otežati položaj poljoprivrednika.

„Poljoprivrednici su već u situaciji da jedva ostvaruju prihode jer troškovi proizvodnje stalno rastu, dok cene proizvoda ne prate ta poskupljenja. Zbog toga smo bili prinuđeni i na proteste“, navodi Kleut.

On ocenjuje da je situacija sa energentima posledica geopolitičkih dešavanja, ali da bi država trebalo da se odrekne većeg dela akcize jer su cene dizela za poljoprivrednike, prema njegovim tvrdnjama, u regionu značajno niže.

„Cena u Srbiji umanjena je za određeni deo akcize, ali podsetiću da je u zemljama članicama EU ona mnogo niža nego kod nas. U Hrvatskoj imaju plavi dizel, koji je u startu bio niži nego u Srbiji. I kod njih je taj evrodizel poskupeo za deset ili 20 centi za poljoprivrednike, ali je cena i dalje niža jer se država odriče kompletne akcize na cenu goriva. Isto je i u Mađarskoj i Rumuniji. Mi godinama tražimo da se to pitanje goriva ozvaniči kako bismo bili konkurentni sa ostalim proizvođačima u regionu”, objašnjava Kleut.

Prema njegovim rečima, dugogodišnji problem predstavlja i neuređeno tržište poljoprivrednih proizvoda.

„Prošle godine kukuruz se otkupljivao po ceni od oko 21 dinar po kilogramu, uprkos maloj ponudi zbog suše. To pokazuje da tržište nije slobodno i da ne funkcioniše po principima ponude i tražnje već da je otkup poljoprivrednih proizvoda dogovoren, pa su poljoprivrednici prinuđeni da prodaju ispod realne vrednosti“, ističe naš sagovornik.

Kleut smatra da bi do povećanja cena poljoprivrednih proizvoda moralo da dođe, ukoliko se prate cene na berzama. Kako kaže, prva berza koja je relevantna za nas je ona u Budimpešti.

“Na nekim inputima, poput veštačkog đubriva, semena, hemije postoje marže koje su i 200 odsto, a neko kukuruz otkupljuje za 21 dinar i pšenicu za 18 dinara po kilogramu. Pre 12 godina cena pšenice bila je 24 dinara, a litar nafte oko 74 dinara. Danas je nafta 220 dinara, dok su cene žitarica niže nego tada. U takvim uslovima proizvodnja je neisplativa“, upozorava on.

Sagovornici se slažu da bez sistemskih mera države, uključujući stabilizaciju tržišta i smanjenje troškova inputa, domaća poljoprivreda može biti dodatno ugrožena.

„Građani očekuju niže cene poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane se uništava proizvodnja. Razlika u ceni i ekstra profit završavaju kod preprodavaca, prodavaca i prerađivača, dok su cene nekih naših prehrambenih proizvoda u prodavnicama na teritoriji Srbije veće nego u EU”, zaključuje Kleut.