Skupština Srbije usvojila poseban zakon za izgradnju objekata za EXPO 2027

Skupština Srbije usvojila je u četvrtak poseban (lex specialis) Zakon o posebnim postupcima radi izgradnje potrebnih objekata za međunarodnu izložbu EXPO Beograd 2027 i Nacionalnog stadiona, kojim se isključuje primena Zakona o javnim nabavkama.

U zakonu se navodi da je investitor objekata za izložbu, smeštaj gostiju i Nacionalnog fudbalskog stadiona Republika Srbija ili privredno društvo koje će osnovati, a koje ima pravo i obaveze investitora, prenosi Beta.

To, kako se navodi u zakonu, posebno privredno društvo kao i društvo posebne namene neće primenjivati odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.

Fiskalni savet je u oceni Predloga zakona budžeta za 2024. i tog posebnog zakona naveo da Vlada Srbije nastavlja da povećava broj investicionih projekata koji se sprovode mimo standardne procedure.

„Srbija ‘na papiru’ ima veoma dobru i transparentnu proceduru za selekciju i upravljanje javnim investicijama. To podrazumeva izradu rigoroznih studija opravdanosti, pozitivnu ocenu Revizione komisije, odabir projekata, zasnovan na objektivnim kriterijumima i brojne druge, jasno definisane procese u svim fazama projekata, pa čak i nakon njihovog završetka“, ocenio je Fiskalni savet.

Iako je, kako je naveo Fiskalni savet, ukinut Zakon o posebnim postupcima za linijske projekte zbog primedbi EU, kuriozitet Vlade Srbije je da je opet donet leks specijalis za izgradnju objekata za specijalizovanu međunarodnu izložbu i Nacionalnog fudbalskog stadiona po „skraćenim postupcima“.

Nakon reakcije i nevladine organizacije Transparentnost Srbija (TS) Vlada Srbije je predložila jedan amandman, koji je postao sastavni deo zakona, a kojim se predviđa da, umesto posebnih privrednih društava ona „bliže uređuje pravila postupka nabavki i obezbeđuje transparentnost postupka“, ali je ostala odredba kojom se stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama.

TS je predložila da se stav o uređivanju postupaka briše, a da se propisuje da se „posebno privredno društvo, kao i društvo posebne namene, smatra javnim naručiocem u smislu zakona kojim se uređuju javne nabavke“.

Umesto da se ceo član briše, ovakvom formulacijom bi se, ocenila je TS, izbegla i mogućnost drugog korupcijskog rizika, da se štetnim tumačenjem norme ili promenama u strukturi vlasništva i upravljanja posebnim društvima dođe u situaciju da se ona ne smatraju više pravnim licima koja su dužna da primenjuju Zakon o javnim nabavkama.

TS je ukazala na neustavnost predložene odredbe, jer da bi vlada mogla da „bliže uredi“ pravila postupka nabavki, uslov je da je taj postupak nekako, u opštim crtama, već uređen zakonom.

Pošto je Predlogom zakona isključena primena Zakona o javnim nabavkama, ne postoje nikakva pravila koja bi, navela je TS, vlada mogla da razrađuje kroz podzakonski akt. Tako bi uredbom vlada u stvari kreirala pravila za sprovođenje nabavki novoosnovanih preduzeća, a ne bi ih bliže uređivala.

Prekršena je i obaveza uključivanja javnosti u pripremu propisa, odnosno javna rasprava nije sprovedena.

Predloženo je i da Skupština zatraži od Agencije za sprečavanje korupcije mišljenje o rizicima od korupcije u zakonu.