Slabe šanse da meso pojeftini od 1. septembra

Vlada Srbije usvojila je uredbu o ograničenju marži čime će od 1. septembra na rafovima svih maloprodajnih lanaca biti snižene cene do 20.000 proizvoda iz 23 kategorije.

U kojoj meri će se među proizvodima nalaziti i oni od mesa, teško je predvideti.

Čedomir Keco iz udruženja Agroprofit u razgovoru za Biznis.rs kaže da nažalost zbog uslova na tržištu žive stoke i prometa mesa, nije realno očekivati da će trgovci umanjiti cene.

“Međutim, oni koji imaju maksimalne vrednosti u svojim kalkulacijama mogu da snize ulazne cene najmanje za 20 odsto. To znači da oni koji su otkupnu cenu stoke uneli u svoje kalkulacije po većoj vrednosti nego što je danas, i na osnovu tih cena napravili proizvodne kalkulacije svojih poluproizvoda ili prerađenih proizvoda, imaju prostora da ih snize”, smatra Keco.

On ističe da je apsurdno da klaničari već godinama ne odustaju od toga da na svakom junetu koje prodaju “na panju” zarađuju između 300 i 400 evra.

“To u ovoj situaciji nije održivo. Kod svinja je situacija sasvim drugačija i tu gotovo da nema prostora za zaradu. Osim ukoliko ne dođe do jeftinog uvoza mesa – a to je uvek moguće, jer mi praznimo hladnjače na klanicama na Zapadu i potom uvozimo zamrznuto meso – ono često na volšeban način završi čak i kao sveže, pa i u preradi u Srbiji”, objašnjava naš sagovornik.

Situacija u govedarstvu, a delimično i u svinjarstvu, danas je gotovo identična onoj iz 1967. godine u Evropi, kada je postojala kriza u snabdevanju mesom i kada je bila smanjena ponuda stoke.

“Ova kriza, da bi se stabilizovala, mora imati dva toka. Prvi je jeftinija proizvodnja stoke i veća ponuda, a drugi je povećana ponuda stoke i mesa na svetskom tržištu. Trenutno je govedarstvo u Evropi u padu”, kaže Keco.

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji trenutno iznosi između 73.000 i 86.000 tona godišnje, što je otprilike 10 kilograma po stanovniku. Međutim, potrošnja je daleko manja – svega između 3,1 i 3,5 kilograma po stanovniku. Ovaj pad je drastičan u poređenju sa pre deset godina, kada je godišnja proizvodnja dostizala i do 120.000 tona.

“U Srbiji imamo specifičnu situaciju – razvija se tovno govedarstvo. Došli smo do 27.000 tovnih grla, ali je veliki broj krava već godinama van proizvodnje, i u Srbiji i u Evropi. Bez njih nema ponude teladi, a da bi došlo do napretka u govedarstvu, neophodna je veća ponuda teladi. Sada imamo nenormalnu situaciju da se u Srbiji telad mlečnih rasa plaćaju od 425 do 450 dinara po kilogramu žive mere. To se nikada ranije nije dešavalo”, ocenjuje naš sagovornik.

Na Zapadu je ponuda junadi gotovo nestala, a telad se prodaje i po pet evra za kilogram žive mere, pa čak i teža grla dostižu tu cenu, što znači da kriza u ponudi postoji. Na primer jedna od najvećih klanica u Evropi za preradu junadi, u Modeni, radi sa maksimalno dve linije, iako poseduje više od deset linija za klanje.

“Brodovi sve ređe izvoze stoku iz Evrope u Afriku i arapske zemlje. Najveći kupci stoke imaju problem da ispune ugovore prema arapskim zemljama. Ipak, telad se masovno kupuje, što je dobro, i mi tu imamo otvorenu šansu kroz naše udruženje”, kaže Čedomir Keco i dodaje da je udruženje Agroprofit uspostavilo poslovnu saradnju sa farmerima u Češkoj.

Kada je reč o potrošnji mesa, kriza sa junetinom ne postoji jer je u našoj zemlji potrošnja vrlo mala – oko četiri kilograma po glavi stanovnika, što je količina koju uvek obezbedimo.

“Cena živinskog mesa zavisiće od cene kukuruza. Nije dovoljno samo reći da kukuruza ima. Ako kukuruz dostigne cenu od 40 dinara po kilogramu, cena živinskog mesa će neminovno porasti. Kod svinja nemamo šta da ponudimo, jer nemamo reprodukciju prasadi i još dugo ćemo zavisiti od uvoza. Ništa se suštinski nije promenilo, pa tu sve zavisi od cene na inostranom tržištu”, kaže Čedomir Keco.

Loša situacija na domaćem tržištu dovela je do drastičnog pada dobiti preduzeća koja posluju u okviru delatnosti trgovine na veliko mesom i proizvodima od mesa. U 2022. dobit je iznosila 894.273.000 dinara da bi u 2024. usledio pad od skoro 53 odsto na 482.596.000 dinara.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je u 2024. bilo aktivno 265 preduzeća koja posluju u okviru delatnosti trgovine na veliko mesom i proizvodima od mesa.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti trgovine na veliko mesom i proizvodima od mesa u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
INDUSTRIJA MESA NEDELJKOVIĆ DOO ŠAŠINCI	7.409.832.000	184.791.000
MISACO DOO BEOGRAD	1.064.519.000	112.645.000
TRAMPEX DOO BEOGRAD	2.036.406.000	56.675.000
SALAŠ 260 DOO ČENEJ	313.615.000	41.179.000
TOMEX CATERING PLUS DOO BEOGRAD	1.267.063.000	35.359.000
NIT DOO SUBOTICA	209.136.000	17.683.000
KOOPERATIVA D & B DOO LOVĆENAC	365.928.000	12.017.000
BORA DOO ČAČAK	366.947.000	11.894.000
MALA BOSNA RS	159.700.000	10.697.000
PINK ĆEVABDŽINICE D.O.O KRAGUJEVAC	449.816.000	9.578.000
NEDELJKOVIĆ TRADE 2020 DOO	371.704.000	8.738.000
NIKOLA IGRUTINOVIĆ PR TRGOVINSKA RADNJA DELIKATO 036 OBRVA	301.078.000	8.428.000
INTERPRODUCT BGD DOO ŠIMANOVCI	277.816.000	7.101.000
ADRIATIKA FOOD	890.511.000	6.431.000
GRUMEN DOO	236.684.000	6.384.000
UMAMI d.o.o. Beograd	27.090.000	6.296.000
PREMIUM CUTS DOO BEOGRAD	20.837.000	6.295.000
SAMOSTALNA TRGOVINSKA RADNJA M MARKET MARKO KRIVOKUĆA PREDUZETNIK, PANČEVO	185.846.000	6.147.000
EKO ZOV DOO BEOGRAD, BEOGRAD (VOŽDOVAC)	194.757.000	5.479.000
SAMOSTALNA TRGOVINSKA RADNJA NA VELIKO NOVOMES KAROVIĆ RADIŠA PREDUZETNIK NOVO SELO	55.283.000	5.104.000
PIK VRBOVEC S DOO BEOGRAD	676.105.000	4.392.000
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Najuspešniju godinu prema dobiti imala je industrija mesa Nedeljković iz Šašinaca koja je zaradila 184.791.000 dinara u 2024. Na taj način zauzela je prvo mesto na listi, koju je prema ostvarenoj dobiti sastavila bonitetna kuća CompanyWall. Prethodne, 2022. i 2023. godina, takođe su bile uspešne, jer su poslovni rezultati prelazili 200 miliona dinara.

Klanica i prerada mesa Nedeljković bavi se proizvodnjom svežeg svinjskog, goveđeg, junećeg, telećeg, ovčijeg, jagnjećeg i prasećeg mesa i pedeset različitih vrsta trajnih i polutrajnih proizvoda od mesa.

Drugo mesto liste, sastavljene prema dobiti zauzelo je preduzeće iz Beograda Misaco sa 112.645.000 dinara. Poslovni rezultati ovog preduzeća pokazuju stabilnost u radu, jer je dobit u poslednje tri godine skoro bez ikakvih oscilacija.

Na trećem mestu liste najuspešnijih u delatnosti trgovine na veliko mesom i proizvodima od mesa nalazi se firma Trampex iz Beograda koja je specijalizovana za uvoz i distribuciju prehrambenih proizvoda iz Italije i Španije. Dobit koja je visoko pozicionirala ovo preduzeće na listi najuspešnijih u 2024. godini iznosila je 56.675.000 dinara.