Šoškić: Inflacija se drži jer su centralne banke kasnile sa podizanjem kamatnih stopa

Inflacija se i u Evropskoj uniji (EU) i u Srbiji „tvrdoglavo“ drži, jer su centralne banke na početku rasta cena 2021. godine zakasnile sa povećanjem kamatnih stopa, ocenio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić.

„U avgustu, septembru 2021. godine neke centralne banke su počele sa povaćanjem kamatnih stopa, a mi smo, kao i Evropska centralna banka, to uradili devet meseci kasnije. To je omogućilo kreiranje inflacionih očekivanja i sada se plaća cena, jer se inflacija teže obara. Kod nas je tome doprinela i ekspanzivna monetarna politika prethodnih godina i davanje novca pred izbore“, kazao je Šoškić za Danas, prenela je Beta.

Dodao je da postoji rast cena koje reguliše država i objasnio da povećanjem plata, cene usluga guraju sada inflaciju.

„Rast plata u državnom sektoru gura i plate u privatnom. Trebalo je pomagati ciljano ljudima sa najnižim dohocima, a ostali je trebalo da se strpe sa povećanjem plata dok se ne suzbije inflacija, pa onda da se nadoknađuje. Ali ako cene rastu, a plate rastu zbog rasta cena, onda se produžuje inflacija“, kazao je on.

Od početka godine sa padom inflacije, kako piše Danas, plate beleže visok realni rast, a u maju, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna neto plata je bila veća nego u istom mesecu lane 11,2 odsto.

Međugodišnja inflacija u julu ove godine porasla je za 4,3 odsto, što je od marta 2023. godine prvi put da je inflacija u jednom mesecu porasla u odnosu na isti mesec prethodne godine.

NBS je najavila taj skok prošle nedelje, kada je prilikom odluke da ne smanjuje referentnu kamatnu stopu ocenila da će na privremeni rast inflacije u julu u najvećoj meri uticati serija jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda i usluga sa regulisanim cenama.

U obrazloženju centralne banke navodi se da ti proizvodi poskupljuju zbog rasta cena na svetskom tržištu ili sirovina, a u izveštaju RZS-a navodi se međugodišnji rast cena usluga, pre svega komunalija, gas je poskupeo 9,4 odsto, struja 7,3 odsto, a daljinsko grejanje 10,6 odsto u proseku.

Takođe, kirije su u proseku skuplje skoro 13 odsto nego prošle godine, iznadprosečno su poskupele i ostale komunalije kao što su voda i kanalizacija, održavanje stanova i druge.

Doprinos rastu cena dao je i sektor transporta, a to pre svega zavisi od cena goriva. Gorivo u julu ove godine je u odnosu na jul prošle bilo skuplje 10 odsto, pokazuju podaci RZS-a.

Podseća se da su restorani i hoteli skuplji 9,1 odsto, a rekreacija i kultura 5,6 odsto, kao i da je ta oblast zabeležila najveće poskupljenje u julu u odnosu na prethodni mesec jun od 3,1 odsto.

Hrana je međugodišnje poskupela 1,4 odsto i tu se izdvajaju proizvodi grupisani kao „šećer, džem, med i čokolada“ sa 9,3 odsto, a što se, kako se dodaje, najviše odnosi na poskupljenje čokolade usled problema sa proizvodnjom kakaoa u Africi.