Spaljivanje ostataka posle žetve umanjuje buduće prinose

Početak žetve ječma i ranih sorta pšenice donosi niz otvorenih pitanja koja se vezuju za prinos i otkupnu cenu letine. Za kombajnima koji ovih dana tutnje na oranicama širom Srbije ostaju strnjike – zemljišne parcele na kojima se posle žetve zadržavaju biljni ostaci posejanih žitarica.

Pojedini ratari se neodgovorno odnose prema oranicama na kojima je obavljena žetva. Paljenje strnjika u našoj zemlji je krivično delo, jer stvara opasnost po ljude, imovinu i smanjuje plodnost oranica, koje bi već na jesen trebalo pripremiti za narednu setvu.

Teško je proceniti ozbiljnost posledica koju požari na njivama donose poljoprivredi. Vatra i pregrevanje zemljišta uništavaju materije koje zemljište čine plodnim, ali i mikroorganizme čija je najvažnija uloga povećanje plodnosti oranica.

„Ostatke posle žetve trebalo bi vratiti u zemljište. Danas se zemlji vraća vrlo malo organske materije, poput zrelog stajnjaka. Imajući u vidu da je odnos slame i zrna uglavnom 1:1, te da je spaljivanje slame čist gubitak od oko pet do sedam tona organske mase po hektaru, možemo zaključiti da paljenje strnjike uzrokuje dugoročnu i nepovratnu ekološku štetu zemljištu i okolini“, objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Ljubiša Kolarić.

Požari razaraju humus

Vatra zagreva površinski sloj zemljišta što za posledicu ima uništavanje humusa – plodnog dela tla koje se nalazi na samoj površini zemlje. Stručnjaci kažu da požari na njivama sagorevaju i do tri tone humusa po hektaru. Procenjuje se da je za stvaranje jednog centimetra humusa potrebno da prođe 100 godina. Paljenje tone slame znači nepovratan gubitak šest kilograma azota iz površinskog sloja oranice. Optimalna količina azota u zemljištu kasnije se nadoknađuje đubrenjem.

„Humus je važan sa biološkog, fizičkog i hemijskog aspekta. U fizičkom smislu popravlja vodno – vazdušni i toplotni režim zemljišta. Кod nastanka strukturnih agregata poboljšava se aeracija i drenaža tla. Značajnu ulogu ima u poboljšavanju hemijskih svojstava zemljišta i njegove pufernosti, tj. kiselosti“, konstatuje naš sagovornik.

Sa agronomskog stanovišta spaljivanje slame remeti korisnu mikrofloru zemljišta, biološku ravnotežu i destabilizuje ekosistem. Suvišno je govoriti kako dim deluje na kvalitet vazduha, a borba sa vatrenom stihijom usled pojačanog vetra može trajati danima.

Kako da biljni ostaci donesu korist poljoprivrednicima?

Umesto izazivanja požara, stručnjaci preporučuju zaoravanje žetvenih ostataka, odnosno pliću obradu zemljišta koja se vrši neposredno posle ubiranja useva.

„Кod ovakvog tretiranja parcela stvaraju se uslovi za formiranje mrvičaste strukture i biološke zrelosti zemljišta, odnosno dovođenje zemljišta u stanje ugarnosti. Operaciju bi trebalo obaviti odmah posle žetve, što pre ili odmah istog dana, jer se tada lakše i kvalitetnije izvodi ljuštenje. U zemljištu još uvek ima vlage, a ukoliko se proces zaoravanja ne obavi na vreme, dolazi do bržeg gubljenja vode bez biljnog pokrivača“, upozorava Kolarić.

Tokom proteklih godina širom Srbije registrovano je nekoliko desetina hiljada požara izazvanim paljenjem strnjike. Najveći broj je uspešno ugašen pravovremenom reakcijom vatrogasaca, iako vatra dolazi do samih kuća, pa ugrožava živote i imovinu ljudi. Treba napomenuti da izlazak jednog vatrogasnog vozila na teren može koštati i do 1.000 evra.

Paljenje biljnih ostataka posle žetve u Srbiji je krivično delo. Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je spaljivanje bilo koje vrste otpada na otvorenom prostoru, a predviđene novčane kazne za fizička lica su od 10.000 do 50.000 dinara, dok se za pravna lica kreću od 300.000 do milion dinara.