Spoljnotrgovinska razmena za 11 meseci 68,43 milijardi evra

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-novembar 2025. godine iznosila je 68,43 milijardi evra, uz godišnji rast od 7,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 30,31 milijardi evra, što čini povećanje od 7,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz imao vrednost od 38,12 milijardi evra, uz rast od 7,3 odsto.

Deficit iznosi 7,8 milijardi evra i porastao je 5,1 odsto na godišnjem nivou. Pokrivenost uvoza izvozom je 79,5 odsto.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,4 odsto); sledi Beogradski region (22,2 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (22,2 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (21,7 odsto), a oko 1,4 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Nasuprot tome, najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,4 odsto); slede Region Vojvodine (29,8 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (14,0 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (9,0 odsto), dok oko 1,9 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

entu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,4odstoukupne razmene.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze se električna energija i neanglomerisani lignit) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Nemačkom, Švedskom, navodi RZS.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica). Sledi deficit sa: Turskom, Kazahstanom, Poljskom, Italijom, Ruskom Federacijom…