Sportska odeća sve traženija i kod onih koji se ne bave sportom

Potražnja za sportskom odećom poslednjih godina sve više raste, posebno od strane rekreativaca, ali i svih onih koji se dobro osećaju u ovakvim modnim kombinacijama. Osim što su brendirani, pa tako postaju i statusni simbol, sportski odevni predmeti svakako doprinose opuštenijem načinu življenja.

Globalno tržište sportske odeće u 2025. godini bilo je vredno 472,71 milijardi dolara, a očekuje se da će do 2035. dostići oko 1.157 milijardi dolara, uz složenu godišnju stopu rasta od 9,37 odsto.

Veličina tržišta maloprodaje sportske opreme i odeće u Srbiji raste po složenoj godišnjoj stopi rasta (CAGR) od 8,3 odsto između 2020. i 2025. godine, pokazuje istraživanje kompanije IBISWorld koja se bavi analizom tržišta i industrija. U sledećih pet godina očekuje se dalji rast.

Sportska oprema i odeća imaju veliki potencijal, uzimajući u obzir sve veću svest ljudi o zdravim navikama koje uključuju redovne sportske aktivnosti.

Ukupna dobit firmi u Srbiji koje posluju u ovoj delatnosti u 2024. godini iznosila je 26,95 miliona dinara, a u plusu su poslovala svega 34 preduzeća od 142 registrovana, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Sportska roba, bicikli i dodatna oprema su deo maloprodaje sportske opreme u Srbiji, a nivo konkurencije je visok i stabilan, navodi IBISWorld.

Severna Amerika očekuje vrednost ovog tržišta od 245,25 milijardi dolara do 2034.

Veličina tržišta sportske odeće u Severnoj Americi stigla je na nivo od 126,16 milijardi dolara u prošloj godini, navodi se u istraživanju SourceReady, platforme koja povezuje brendove i proizvođače. Predviđa se da će dostići vrednost od 245,25 milijardi dolara do 2034. godine.

Rast tržišta sve više pokreću potrošači koji daju prednost udobnosti, inkluzivnosti i uklapanju u svakodnevni stil života, umesto vrhunskim sportskim performansama. Kao rezultat toga brendovi razvijaju multifunkcionalne proizvode koji se lako prilagođavaju različitim situacijama – od treninga, preko posla, do društvenih aktivnosti.

Interesantno je da su prihvatanje opuštenijeg odevanja u poslovnom okruženju i porast rada od kuće značajno promenili način odevanja Amerikanaca. Sportska odeća postaje „svakodnevna uniforma“ koja povezuje poslovni, kućni i sportski kontekst. Takođe, sve veća svest o zdravlju, posebno među mlađim generacijama, nastavlja da podstiče potražnju.

Čak 56 odsto pripadnika Generacije Z smatra fizičku aktivnost veoma važnim prioritetom, dok dve trećine potrošača iz Generacije Z i milenijalaca nose sportsku odeću više puta nedeljno.

Naravno, ključnu ulogu u ovom trendu igraju društvene mreže poput Instagrama i TikToka. Oko 46 odsto pripadnika Generacije Z oslanja se na modne influensere i blogere za inspiraciju, dok je marketing putem kreatora sadržaja postao izuzetno efikasan alat za izgradnju poverenja u brend i zajednice oko njega.

Potrošači sve više zahtevaju održive materijale i odgovorne poslovne prakse, ali istovremeno vode računa o ceni. Najuspešniji su brendovi koji kombinuju održivost sa konkretnim koristima za kupce, poput dugotrajnosti proizvoda i programa popravke.  

Kada su u pitanju konkretni proizvodi, majice su najpopularnije i čine 38,51 odsto ukupnih prihoda globalnog tržišta. Njihova popularnost proizlazi iz svestranosti – pogodne su za različite sportske aktivnosti, ali i za svakodnevne kombinacije. Odeća za jogu predstavlja najbrže rastući segment, zahvaljujući globalnoj popularnosti joge i sve izraženijem fokusu na wellness stil života.

Azija kao motor budućeg rasta

Da sportska odeća nije samo zapadni trend, potvrđuju i podaci iz Azije. U Singapuru je tržište sportske odeće poraslo za osam odsto i dostiglo vrednost od 1,4 milijarde singapurskih dolara, uprkos usporavanju ekonomije. Do 2030. godine očekuje se rast na 1,6 milijardi, uz CAGR od oko četiri, prenosi The Business Times.

Prema izveštaju Euromonitor International – World Market for Apparel and Footwear 2026, ovaj rast pokreću sve veća svest o zdravlju i potražnja za funkcionalnom odećom.

„Dugovečnost i wellness postaju novi statusni simboli, dok opušteniji stil oblačenja dodatno povećava potražnju za svestranom odećom koja se može nositi u različitim prilikama“, zaključuje se u izveštaju.