Srbija će pratiti trgovinu kriptovalutama kako bi sprečila pranje novca

Uprava za sprečavanje pranja novca Republike Srbije raspisala je javnu nabavku za razvoj i implementaciju softverskog rešenja namenjenog praćenju trgovine kriptovalutama, koja je otvorena do 10. novembra. Sistem će biti instaliran u Državnom data centru u Kragujevcu.

Platforma treba da omogući kontinuirani nadzor nad glavnim blockchain mrežama, prepoznavanje transakcija povezanih sa Srbijom i automatsko obaveštavanje analitičara o sumnjivim kretanjima sredstava, precizirano je u tehničkoj specifikaciji.

Predloženo rešenje treba da kombinuje javno dostupne blockchain podatke, mrežno osmatranje i naprednu analitiku kako bi omogućilo da se službeni zahtev za identitet vlasnika novčanika pošalje već nekoliko minuta nakon uočene sumnjive transakcije.

Sistem treba da prati deset vodećih kriptovaluta prema obimu trgovanja, na primer: Tether (USDT), Bitcoin (BTC), Ethereum (ETH), USDC, First Digital USD (FDUSD), Solana (SOL), BNB, Dogecoin (DOGE), XRP i Sui (SUI) ili odgovarajući.

Navedeno je da platforma treba da bude u potpunosti usklađena sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma Republike Srbije. Sistem treba da implementira sve neophodne mere za identifikaciju korisnika, praćenje transakcija i izveštavanje nadležnih organa u skladu sa važećim propisima.

Regulatorna usklađenost treba da podrazumeva integraciju sa postojećim sistemima Uprave za sprečavanje pranja novca, omogućavanje elektronske komunikacije sa nadležnim organima i potpunu revizorsku transparentnost svih operacija sistema.

Sistem treba da implementira metodologiju geografskog lociranja transakcija na mrežnom sloju, s obzirom na to da sama transakcija na blockchain mreži ne sadrži oznaku države porekla. Platforma treba da održava razgranatu mrežu posmatračkih čvorova koji slušaju sav saobraćaj na Bitcoin, Ethereum i ostalim vodećim blockchain mrežama.

Potrebno je da koristi metodu poznatu kao first-spy estimator koja povezuje transakciju sa IP adresom prvog čvora koji ju je objavio kada korisnički novčanik prvi put emituje transakciju. Ova metoda treba da omogući identifikaciju geografske lokacije na osnovu pretpostavke da IP adresa često pripada istom internet provajderu i istoj zemlji kao i sam korisnik, pojašnjava se.

Sistem treba da prosleđuje dobijenu IP adresu, nakon čega softver treba da obeležava transakciju kao „domaću” ukoliko lokacija pada unutar teritorije Srbije. Potrebno je da skladišti svaku primljenu transakciju u vremenski optimizovanu bazu podataka.

Paralelno sa tim procesom, analitički modul treba da prati visinu iznosa, učestalost i međusobne veze adresa. Matematički model treba da ocenjuje da li kombinacija parametara odstupa od uobičajenih šablona, kao što su na primer serije sitnih transfera koja prikrivaju jednu veliku uplatu.

U slučaju detekcije sumnjive aktivnosti, platforma treba automatski da generiše alarm i isporuči ga dežurnom analitičaru. Uz alarm sistem treba da dostavi grafički prikaz toka novca i pripremi obrazac zahteva za identitet korisnika koji se može poslati centralizovanim berzama.

Platforma ne treba da posmatra transakcije izolovano već u kontekstu celokupne mreže transakcija.

Sistem treba da se zasniva na tri međusobno zavisna sloja koji omogućavaju efikasnu obradu ogromne količine podataka. Moduli sistema su: ulazni modul za blockchain podatke, geo-IP razrešivač, analitički modul za bodovanje rizika, sistem za alarmiranje i upravljanje slučajevima, centar za KYC zahteve, vizuelni interfejs, sloj bezbednosti i revizije i integracioni API.

Sistem treba da bude dizajniran za obradu velikog broja transakcija u realnom vremenu. Platforma treba da bude implementirana tako da može da obradi najmanje jedan milion transakcija dnevno sa prosečnim vremenom odziva manjim od tri sekunde za standardne upite.

Svi podaci o korisnicima i transakcijama treba da budu zaštićeni u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti. Pristup podacima treba da bude strogo kontrolisan na osnovu principa najmanjeg potrebnog pristupa.

Uzevši u obzir složenost sistema koji treba da bude implementiran u okviru ovog projekta za Upravu za sprečavanje pranja novca, dodaje se, projekat će se realizovati kroz šest faza – priprema i inicijacija projekta, analiza i dizajn sistema, implementacija sistema, testiranje sistema, obuka i produkcija i postimplementaciona podrška u garantnom periodu.

Kako se zaključuje, predložena platforma treba da transformiše javno dostupne blockchain zapise u jasan, logičan i upotrebljiv prikaz novčanih tokova. Sistem treba automatski da prikazuje šeme razmene sredstava između novčanika, povezuje ih sa geografskim tragom i boduje rizik ponašanja. Tehnička složenost sistema, od first-spy mrežnog nadzora preko skalabilnog grafa do napredne analitike, treba da čini rešenje bez kojeg je praktično nemoguće uhvatiti skrivene veze i pravovremeno pokrenuti AML postupak.

„Uspešna implementacija ovog sistema treba značajno da unapredi sposobnost Uprave za sprečavanje pranja novca da efikasno prati i sprečava nezakonite finansijske aktivnosti povezane sa trgovinom kriptovalutama“, navedeno je.