Srbija će u 2025. platiti kamate 1,9 milijardi evra

Srbija je prinuđena da se i u 2025. godini zadužuje zbog deficita u budžetu, a samo za kamate će ove godine morati da plati 1,9 milijardi evra, što je šteta jer je taj novac mogao da bude bolje iskorišćen, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević u intervjuu za agenciju Beta.

Tako veliki trošak za kamate, kako je rekao, mogao je da se izbegne, iako ekonomija Srbije može da ga podnese, da su se u prethodnim godinama pravili bolji ekonomski izbori, umesto što se novac delio bez bilo kakvog kriterijuma svim punoletnim građanima, penzionerima, mladima, deci, a iz budžeta su se pokrivali i ogromni gubici loše vođenih javnih preduzeća u energetici.

„Za sve to država se zaduživala pod nepovoljnim uslovima i sada plaćamo ceh takvih politika“, rekao je Brčerević.

Dodao je da postoje evropske zemlje, poput Rumunije i Poljske, u kojima će izdaci budžeta za kamate snažno rasti u 2025, slično kao u Srbiji, ali razlika je u tome što su te zemlje u ozbiljnim fiskalnim problemima, dok Srbija nije i mogla je da izbegne ovaj trošak.

Brčerević je rekao da povećanje budžetskog deficita u 2025. na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) još nije opasno, mada fiskalna politika jeste napravila zaokret u lošem smeru.

Od završetka fiskalne konsolidacije 2017. pa do 2023, Srbija je, kako je rekao, imala u osnovi stabilan budžet, a veliki deficiti tokom pandemije bili su posledica loše kontrolisanih vanrednih troškova koji, ipak, nisu dugoročno ugrozili budžetsku ravnotežu jer su bili prolaznog karaktera.

Međutim, od 2024. uvode se, kako je naveo, nove „rastrošne“ politike i višegodišnji projekti poput EXPO-a, koji koštaju više nego što je prvobitno planirano, pa su oni strukturno promenili budžet i podigli deficit na relativno visok nivo od tri odsto BDP-a.

„Zbog toga su morala da se suspenduju opšta fiskalna pravila koja su u 2025. predviđala deficit 1,5 odsto BDP-a. Budžet sa tri odsto deficita postaje napregnut, pa se odlažu neki važni projekti, kao što je metro. Za nove politike, koje se najavljuju, više nema mnogo mesta, posebno jer je tu i Međunarodni monetarni fond sa kojim Srbija ima aranžman i koji će teško dozvoliti veće odstupanje od dogovorene fiskalne politike“, rekao je Brčerević.

Istakao je da se budžetski deficit mora finansirati novim zaduživanjem zemlje, pa je Vlada Srbije zbog toga projektovala da će javni dug da se poveća tokom 2025. sa 39,3 milijardi evra na 41,9 milijardi evra.

Na taj novi dug plaćaće se, kako je rekao i relativno veliki rashodi za kamate, jer su uslovi zaduživanja još uvek nepovoljni.

„Ekonomija to može da podnese i neće biti rizika od fiskalne krize, ali glavno pitanje je da li su ovi troškovi opravdani i hoće li privreda imati dugoročne koristi od EXPO-a ili Nacionalnog stadiona koji bi opravdali taj novi dug“, rekao je Brčerević.

Dodao je da bi Vlada Srbije konačno trebala da pokaže studije opravdanosti tih i svih drugih projekata jer poreski obveznici imaju pravo da znaju u šta se njihov novac ulaže.

Odgovarajući na pitanje da li će rasti zahtevi za povećanjem plata i penzija, Brčerević je rekao da je povećanje penzija u Srbiji zakonski precizno definisano, na ekonomski dobar način, a da i rast plata u javnom sektoru ima zakonsko ograničenje koje sprečava da ukupni trošak zarada u budžetu raste brže od mogućnosti privrede da ih finansira.