Srbija će za nekoliko nedelja dobiti mapu puta za bioekonomiju

Srbija će za nekoliko nedelja dobiti mapu puta za bioekonomiju. U pitanju je strateški dokument koji je izrađen u okviru projekta CEE2ACT, kao njegov peti rezultat, kroz zajedničko učešće Instituta za šumarstvo i članova Nacionalnog centra za bioekonomiju.

“Ona predstavlja našu zajedničku viziju koja odražava interese, znanja i potrebe svih ljudi koji žele da se bave bioekonomijom u Srbiji”, rekla je u okviru svoje prezentacije tokom pratećeg programa Sajma energetike i ekologije Nevena Čule, viši naučni saradnik u Odeljenju za zaštitu i unapređenje životne sredine Instituta za šumarstvo.

Vizija je definisana kao efikasno, racionalno i odgovorno korišćenje resursa na principima cirkularne bioekonomije, što će obezbediti kontrolu stvaranja otpada, iskorišćenje ostataka i otpada, podsticaje za investiranje i afirmaciju ekonomskih mogućnosti koje nastaju iz ostataka i otpada, uz ostvarivanje dodate vrednosti proizvoda, a minimalan negativan uticaj na životnu sredinu.

Strateški ciljevi su: izgradnja institucionalnih kapaciteta i mera podrške za razvoj cirkularne bioekonomije; unapređenje saradnje na međunarodnom/regionalnom nivou; održivo gazdovanje/upravljanje biološkim resursima; podrška razvoju cirkularne bioekonomije i razvoj inovativnih biotehnologija i rešenja zasnovanih na cirkularnosti.

Projekat je počeo u septembru 2022. godine i završava se krajem ove godine. Кoordinator projekta je partner iz Mađarske, a Institut za šumarstvo je koordinator za Srbiju.

Na projektu radi 17 partnera iz 17 različitih zemalja Evrope. Njegov osnovni cilj je da osnaži 10 država iz Centralne i Istočne Evrope i šire za razvoj strategije i akcionih planova bioekonomije kroz transfer znanja i preuzimanje inovativnih modela zemalja koje već imaju razvijenu bioekonomiju.

“Glavni rezultat projekta u Srbiji bila je osnovna analiza stanja bioekonomije, a zaključak je da institucionalni strateški okvir jeste unapređen u odnosu na pre nekoliko godina, ali da je koncept bioekonomije u početnoj fazi, da se sve aktivnost u okviru bioekonomije sprovode sektorski, bez jedinstvene koordinacije”, istakla je Čule.

Navela je i da Srbija ima značajne obnovljive, odnosno biološke resurse, ali da njihov potencijal nije dovoljno iskorišćen. Poručuje da je potrebna mnogo bolja saradnja između nauke i privrede i ostalih institucija, kao i prikupljanje podataka i njihova analiza, ne samo o dostupnim resursima, već i o tokovima otpada, što je ključno za dalje planiranje investicija.

“Bioekonomija je sve više prepoznata u nacionalnim politikama. Iako nema strategije, postoje određeni programi i planovi koji mogu da postave temelj za njen razvoj u Srbiji. Jedan od takvih dokumenata je Program razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji 2025-2030”, rekla je Nevena Čule.

Drugi rezultat projekta bilo je formiranje Nacionalnog centra za bioekonomiju, u oktobru 2023. godine, kada je održana i prva radionica CEE2ACT, koja je imala za cilj da postavi temelje za dalju saradnju. Danas ima članove iz 27 različitih organizacija.

Druga radionica održana je u maju 2024. godine i imala je za cilj da izgradi znanje i kapacitete zainteresovanih strana.

“Od učesnika, kojih je bilo 43 iz različitih sektora, dobili smo konkretne informacije koje smo kasnije inkorporirali u mapu puta. Zakone i propise videli su kao izazove kojima bi prvo trebalo posvetiti pažnju. Kao istraživačke prioritete prepoznali su poljoprivredu, bioenergiju i šumarstvo, a kao dodatne vrednosti koje mogu da se dobiju od istraživanja izdvojili su zelena energetska rešenja i inovacije, smanjenje emisija ugljen-dioksida, energetsku nezavisnost i otpornost”, navela je Čule.

Dodala je da je treća radionica održana u martu 2025. godine. Ona je bila najintenzivnija i u vezi s izgradnjom vizije i mape puta za bioekonomiju u Srbiji.

Urađena je SWOT analiza za implementaciju mape puta. Učesnici su prepoznali da su strateški ciljevi uloga različitih aktera i praksa za prenos znanja, kao interne snage koje na početku treba najviše iskoristiti, odnosno one bi trebalo da predstavljaju temelj uspeha.

Кao najizraženije izazove i interne slabosti identifikovali su nedostatak finansiranja, neprecizno definisane strateške ciljeve, ograničenu institucionalnu podršku i nejasne uloge aktera.

“Zaključili su da najveće eksterne prilike leže u zakonodavnoj podršci, finansiranju i promenama u lokalnim, nacionalnim i međunarodnim politikama bioekonomije, ali i da zakonodavne barijere i finansijska nestabilnost mogu da budu oni spoljašnji faktori koji mogu lako da ponište sve ono što smo uradili kada smo želeli da iskoristimo dobre prilike”, navodi Nevena Čule.

Treći rezultat su bila rešenja za zelenu tranziciju, odnosno digitalni alati koji služe članovima Nacionalnog centra za bioekonomiju i drugim zainteresovanim stranama da izgrade svoje znanje i kapacitete u bioekonomiji. Napravljena su četiri digitalna alata, odnosno: inventar najboljih praksi, platforma za e-učenje, alat za samoocenjivanje i B2B alat za umrežavanje poslovnih partnera. Svi se mogu naći na sajtu projekta.

Četvrti rezultat su bile različite studijske posete, trening programi i vebinari.

“Poslednji rezultat na koji smo posebno ponosni jeste Memorandum o razumevanju za uspostavljanje saradnje između ključnih aktera bioekonomije u Srbiji, koje je do danas potpisala 21 institucija. To je neformalni sporazum, koji je okupio zainteresovane strane iz privrede, akademske zajednice, javnog sektora i civilnog društva. Ideja je da on postane osnova i platforma za razvoj buduće saradnje, da podstiče dijalog, razmenu znanja i zajedničke inicijative u oblasti bioekonomije i da omogući široko uključivanje svih zainteresovanih strana bez administrativnih prepreka”, zaključila je Nevena Čule.