Srbija dobija novi Zakon o stočarstvu – propisi usklađeni sa direktivama EU

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je javni uvid u nacrt Zakona o stočarstvu. Aktuelni zakon donet je još 2009. godine, uz izmene iz 2012. i 2016, što znači da su odredbe u velikoj meri nastale pre velikih promena u evropskom zakonodavnom okviru.

Upravo tu nastaje ključna potreba za novim propisom, jer važeći zakon više nije usklađen sa Uredbom EU 2016/1012, koja uređuje uslove za uzgoj i trgovinu priplodnim životinjama i njihovim reproduktivnim materijalom.

Reč je o pravilima koja su u Uniji standard i čije poštovanje omogućava jednak tretman domaćih proizvođača na evropskom tržištu. Prethodne direktive i odluke, koje su godinama definisale zootehnička pravila, stavljene su van snage, pa je i Srbija bila dužna da svoj zakonodavni okvir modernizuje.

Pored toga, domaće propise bilo je neophodno uskladiti i sa regulativom EU koja se odnosi na sprečavanje ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova. U Srbiji do sada nije postojao pravni osnov za sankcionisanje ovakvih aktivnosti, niti za zabranu prometa proizvoda dobijenih na taj način, što je predstavljalo ozbiljan nedostatak u oblasti koja se u Evropi strogo kontroliše.

Evropska komisija u izveštaju za 2024. godinu ocenjuje da je Srbija „umereno pripremljena“ za primenu standarda u ovoj oblasti i preporučuje usvajanje zakonodavnog okvira koji će biti u potpunosti usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Prilikom izrade nacrta, utvrđeno je da bi obim izmena postojećeg zakona zahtevao intervencije u više od polovine njegovih odredbi, što je prema metodološkim pravilima razlog da se pristupi donošenju potpuno novog zakona. U tom procesu zadržani su određeni elementi koji su specifični za Srbiju – poput regulisanja živinarstva, pčelarstva i ribarstva – oblasti koje nisu obuhvaćene evropskim zootehničkim propisima, ali imaju snažnu tradiciju i značaj za domaću poljoprivredu.

Ko može da se bavi stočarstvom?

Pravna lica mogu da rade u stočarstvu samo ako su upisana u Registar odgajivačkih društava za priplodne životinje. U Registar se upisuju isključivo ta društva, na osnovu zahteva podnetog Ministarstvu koje u roku od 60 dana odlučuje o upisu ako su ispunjeni uslovi u pogledu stručnog kadra, objekata i opreme.

Rešenje važi pet godina i može se obnoviti ako se zahtev podnese najkasnije 90 dana pre isteka. Društva moraju prijaviti svaku promenu podataka, a podaci iz Registra su javni i vode se elektronski.

Zakon definiše i glavne odgajivačke ciljeve: povećanje produktivnosti, unapređenje rasnog sastava i sprečavanje pada broja grla. Za njihovo sprovođenje postoje dugoročni i godišnji programi mera koje donosi Vlada. Ključni dokument je glavni odgajivački program koji donose glavne organizacije ili društva za hibridne svinje i živinu. On sadrži ciljeve, metode selekcije, banku gena, veličinu populacije i druga razvojna pitanja. Ministarstvo ga odobrava ako su ispunjeni uslovi.

Zakon uvodi nove odredbe o pravima odgajivača uključenih u programe, kao i o obavezama odgajivačkih društava u njihovom sprovođenju, u skladu sa pravilima EU. Kontrolu sprovođenja svih odgajivačkih programa vrši Ministarstvo.

U zakon uvedeni standardi EU

U novom zakonskom okviru kontrola produktivnosti i očuvanje osobina domaćih životinja dobijaju savremena pravila usklađena sa evropskim propisima. Prihvatanje priplodnih životinja čiste rase, semena i embriona, kao i pravila za prirodno parenje, veštačko osemenjavanje i testiranje mužjaka, preuzeti su direktno iz EU standarda. Zakon određuje kada odgajivač može ograničiti pojedine tehnike reprodukcije, naročito kod ugroženih rasa, kao i uslove za prikupljanje, proizvodnju i skladištenje reproduktivnog materijala.

Važna novina je obaveza odgajivačkih društava da traže proveru identiteta priplodnih životinja korišćenjem metoda kao što je analiza krvne grupe ili DNK. Isti principi važe i za životinje koje se koriste za prikupljanje jajnih ćelija i embriona. Prvi put se reguliše i registracija hibridnih priplodnih svinja i živine. Društva moraju da registruju sve hibride koji ispunjavaju uslove, uključujući i one koje su pod istim uslovima registrovala druga priznata odgajivačka društva u Srbiji ili inostranstvu. Pravila za prihvatanje hibridnih priplodnih životinja takođe prate evropske propise.

Zakon detaljno uređuje zootehničke postupke – od uslova za prirodno parenje i veštačko osemenjavanje do kvaliteta semena i stručne obuke odgajivača koji žele da samostalno obavljaju osemenjavanje. Posebna pravila odnose se na centre za reprodukciju i veštačko osemenjavanje, kao i na obaveze izvođača ovih usluga.

Genetičke manipulacije su zabranjene, osim u naučne svrhe uz odobrenje ministra i u strogo kontrolisanim uslovima.

Proizvodne sposobnosti domaćih životinja testiraju odgajivačka društva, prema glavnom programu, na način koji obezbeđuje međunarodno uporedive rezultate.

U novom Zakonu su zadržana i neka postojeća pravila, ali su uklonjene odredbe o zootehničkim postupcima koji se odnose na zdravstvenu zaštitu, jer se to reguliše drugim zakonom. Objekti za đubrivo i hranu više se ne smatraju objektima za gajenje.

Ključno pravilo je da se životinje moraju držati u uslovima koji zadovoljavaju njihove biološke i fiziološke potrebe. Odgajivač mora obezbediti adekvatnu ishranu, smeštaj, negu i lečenje bolesnih i povređenih životinja. Životinje se moraju obeležavati, a obeležavanje mogu vršiti veterinarske službe i obučeni odgajivači, koji su dužni da vode evidenciju za Centralnu bazu podataka.

Novine za pčelare

Propisani su uslovi gajenja pčela, vođenje katastra pčelinje paše, selidba i praćenje rojeva. Postoji zaštitni pojas oko centara za selekciju matica, gde važe posebna pravila. Novina je da se sredstva za suzbijanje insekata opasnih za pčele za vreme paše mogu koristiti samo uz odobrenje lokalne samouprave i to svim metodama, ne samo avio-metodom. U zaštitnom pojasu pčele se gaje pod posebnim uslovima.

Kada je reč o ribarstvu, uvoz, izvoz i tranzit ribarskih proizvoda dozvoljeni su samo uz originalnu međunarodnu potvrdu o ulovu. Za izvoz su neophodni i dodatni sertifikati. Novina je uvođenje odredaba o nezakonitom, neprijavljenom i neregulisanom ribolovu (NNN ribolov), zabrana uvoza proizvoda sa plovila i zemalja koje učestvuju u NNN aktivnosti i prihvatanje EU lista rizičnih zemalja i plovila.

Prilagođavanje novim propisima

U obrazloženju Narcta zakona navodi se da subjekti koji posluju u oblasti stočarstva dobijaju rok od dve godine da usklade svoje poslovanje sa novim pravilima. Postojeće matične evidencije biće preuzete u novi sistem, čime se izbegava rizik od „praznog hoda“ i gubitka podataka.

Za donošenje podzakonskih akata predviđen je period od godinu dana. Iako ih je mnogo, procenjuje se da će posao biti brže završen jer se deo tih pravila već oslanja na ranije propise koji samo treba da budu usklađeni sa evropskim standardima i novim zakonom.

Sve dok ne budu doneti novi propisi, primenjivaće se postojeće uredbe i akti koji nisu u suprotnosti sa novim zakonom, uključujući i Uredbu o dugoročnom programu mera za period 2025-2029.

Finansijski okvir za sprovođenje zakona već je uvršten u budžet Srbije za 2026. godinu. Ministarstvu poljoprivrede, kroz Upravu za agrarna plaćanja, opredeljeno je 300 miliona dinara za podsticaje, od čega je 190 miliona namenjeno upravo sprovođenju odgajivačkog programa u stočarstvu.