Srbija dobija novi zakon o stočarstvu – Radna verzija dostupna javnosti do 8. oktobra

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pozvalo je predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti, kao i druge zainteresovane strane, da se upoznaju sa tekstom radne verzije Zakona o stočarstvu i da najkasnije do 8. oktobra daju svoje komentare, sugestije i predloge.

Nacrt Zakona o stočarstvu definiše pravila, ciljeve i osnovne pojmove u oblasti uzgoja domaćih životinja u Srbiji. Njime se uređuju organizacioni oblici i obaveze subjekata koji se bave stočarstvom, odgaјivački ciljevi i sprovođenje programa uzgoja, kontrola produktivnosti, kao i očuvanje genetskih resursa i biološke raznovrsnosti.

Obuhvaćene su različite vrste domaćih životinja – goveda, ovce, koze, svinje, konji, magarci, živina, kunići, pčele, ribe, divljač i druge životinje koje se mogu gajiti. Zakon se ne odnosi na kućne ljubimce.

Ciljevi zakona su višestruki: unapređenje i očuvanje osobina domaćih životinja, proizvodnja dovoljno kvalitetnih stočarskih proizvoda, očuvanje lokalnih i ugroženih rasa, zaštita životne sredine kroz ekološke normative, kao i obezbeđivanje dobrobiti životinja po etološkim standardima.

Registracija odgajivača

Novi Zakon o stočarstvu donosi jasniju strukturu i pravila za sve koji se bave uzgojem domaćih životinja. Svaka domaća životinja koja ispunjava uslove može biti upisana u glavnu matičnu evidenciju, bez obzira na to ko je vlasnik ili uzgajivač.

Odgaјivači, odnosno vlasnici, imaju pravo da postanu članovi odgaјivačkih organizacija. Na taj način mogu direktno učestvovati u sprovođenju odgaјivačkih programa, ali uz dva osnovna uslova – da gaje priplodne životinje na području rada određene organizacije i da prihvataju pravila njenog programa.

Zakon takođe precizira ko su ključni subjekti u stočarstvu. To su: odgaјivačka društva za čistokrvne priplodne domaće životinje, odgaјivačka društva za hibridne svinje i sami odgaјivači. Njihove aktivnosti nadzire i omogućava država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede.

Pravna lica koja žele da obavljaju poslove u stočarstvu moraju biti registrovana i upisana u poseban Registar odgaјivačkih društava. Ova društva, zavisno od vrste životinja, mogu biti organizovana na više nivoa – glavnom, regionalnom i osnovnom, a mogu imati i organizacije sa posebnim ovlašćenjima. Na primer, odgaјivačko društvo za čistokrvne životinje može obuhvatati sve ove nivoe, dok društvo za hibridne svinje ima mogućnost da u svom sastavu ima i posebne odgaјivačnice koje rade u zatvorenim sistemima proizvodnje.

Ključnu ulogu ima glavna odgaјivačka organizacija. Ona je zadužena za izradu i sprovođenje glavnog odgaјivačkog programa, koji mora biti odobren od strane Ministarstva. Njeni zadaci uključuju vođenje matične evidencije po vrstama, izdavanje pedigrea i drugih dokumenata o poreklu, procenu priplodne vrednosti životinja, kontrolu upotrebe semena za veštačko osemenjavanje, pa čak i predlaganje priznavanja novih rasa i hibrida. Glavna organizacija daje i stručna uputstva za sprovođenje programa i prati rad nižih nivoa.

Regionalne organizacije su dužne da na određenom području sprovode glavni program, obrađuju podatke iz osnovnih organizacija i prosleđuju ih glavnoj, ali i da vrše selekciju životinja i ocenu njihove produktivnosti, posebno u mlečnosti.

Na terenu, najbliže samim odgaјivačima, deluju osnovne organizacije. Njihova dužnost je da vode osnovnu matičnu evidenciju, obeležavaju životinje i vrše kontrole proizvodnih sposobnosti.

Posebnu ulogu u ovom sistemu ima Ministarstvo poljoprivrede, koje donosi bliže propise o uslovima rada odgaјivačkih organizacija. Ministar određuje koji standardi moraju biti ispunjeni kada je reč o objektima, opremi i uređajima, čime se osigurava da sve funkcioniše na jedinstven i kontrolisan način.

Među najvažnijim organizacijama su centri za reprodukciju i veštačko osemenjavanje, testne stanice koje proveravaju proizvodne sposobnosti životinja, laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka i za molekularno-genetska testiranja, kao i specijalizovani centri za sakupljanje i presađivanje embriona. Tu su i centri za selekciju pčelinjih matica i inkubatorske stanice za živinu, kao i odgajivališta riba i centri za gajenje divljači. Svaka od ovih institucija mora ispunjavati stroge uslove u pogledu stručnog kadra, objekata i opreme, a njihov rad nadzire i odobrava Ministarstvo.

Registracija obavezna za sve domaće životinje

Posebno je uređena i oblast odgajivačkih društava za hibridne svinje. Ta društva imaju obavezu da vode matične knjige i registre, obeležavaju životinje, izdaju pedigre i potvrde o poreklu, sprovode procene vrednosti i kontrolišu sprovođenje programa. Da bi stekla pravo na rad, moraju imati visoko kvalifikovan stručni kadar, odgovarajuću infrastrukturu i jasno definisane programe koje odobrava Ministarstvo.

Pored toga, zakon propisuje vođenje matičnih knjiga i registara za sve domaće životinje, uključujući posebne registre za lokalne rase, pčele, živinu i divljač. Upis u matične knjige zasniva se na poreklu, genetskoj vrednosti i drugim jasno definisanim kriterijumima. Za čistokrvne rase mogu se uspostaviti posebne klase i dodatni delovi matičnih knjiga, što omogućava precizniju kontrolu i selekciju.

Da bi se obezbedila verodostojnost i praćenje porekla, zakon predviđa izdavanje zootehničkih uverenja za priplodne životinje i njihov reproduktivni materijal.

Na kraju, zakon predviđa i osnivanje Naučno-stručnog saveta za stočarstvo. Ova radna grupa ima zadatak da daje mišljenja, predloge i učestvuje u realizaciji projekata, naročito u vezi sa propisima, dugoročnim programima, merama agrarne politike i zaštitom lokalnih i ugroženih rasa.

Zakon o stočarstvu jasno definiše kako funkcioniše Registar odgajivačkih društava i koje su njihove obaveze. U njega se upisuju samo pravna lica – odgajivačka društva za čistokrvne priplodne životinje i društva za hibridne svinje, dok pojedinačni odgajivači nisu obuhvaćeni. Upis se vrši na zahtev društva koje mora ispuniti uslove u pogledu objekata, opreme i stručnog kadra, a rešenje o upisu donosi ministar u roku od 60 dana. Rešenje važi pet godina i može se obnoviti, dok su promene podataka obavezne za prijavljivanje. Podaci iz registra su javni, vode se elektronski i povezuju s drugim bazama.

Brisanje iz registra moguće je ako društvo prestane da radi, ne ispunjava uslove, ne sprovodi program ili mu istekne rok bez obnove rešenja.

Nove mere za povećanje broja grla

Što se tiče odgajivačkih ciljeva, zakon ističe povećanje produktivnosti, unapređenje rasnog sastava i sprečavanje pada broja grla. Da bi se to postiglo, predviđene su mere poput kontrole proizvodnih sposobnosti, selekcije kvalitetnih jedinki, proizvodnje kvalitetne hrane, ispitivanja naslednih osobina, vođenja matičnih evidencija i uvođenja novih rasa i hibrida.

Ove mere se planiraju kroz dugoročne programe koje donosi Vlada na pet godina, a preciziraju godišnjim planovima. Glavni odgajivački programi, koje pripremaju glavne organizacije i društva za hibridne svinje, određuju metode selekcije, razvojne zadatke, banke gena i standarde kvaliteta proizvoda. Njih odobrava Ministarstvo, pod uslovom da jasno definišu ciljeve – od očuvanja ili poboljšanja rase, do stvaranja novih linija.

Odgajivači imaju pravo da učestvuju u programima ako se njihova grla nalaze na teritoriji koju pokriva program i ako pripadaju obuhvaćenim rasama. Oni mogu upisivati svoja grla u matične knjige, dobijati potvrde o poreklu, rezultate testiranja i koristiti druge usluge društava. Takođe, imaju pravo da postanu članovi odgajivačkih društava i učestvuju u razvoju programa.

Odgovornost odgajivačkih društava je da dosledno sprovode programe, a u suprotnom mogu isključiti odgajivače koji krše pravila. Kontrolu nad sprovođenjem svih programa ima Ministarstvo, koje može tražiti podatke i dokumentaciju, kao i godišnje izveštaje o radu.

Kazne do tri miliona dinara i zabrana rada

Novi zakon o stočarstvu donosi stroge kaznene odredbe za pravna i fizička lica, ali i za preduzetnike koji posluju u ovoj oblasti. Kazne se kreću od 25.000, pa sve do tri miliona dinara, u zavisnosti od težine prekršaja, a u nekim slučajevima moguće je i uvođenje zabrane rada u trajanju od šest meseci do pet godina.

Najveće kazne, od 300.000 do tri miliona dinara, predviđene su za pravna lica koja ne sprovode glavni odgajivački program, obavljaju poslove u stočarstvu bez upisa u registar ili su iz njega brisana. Takođe, kazne slede i za nepravilnosti u uvozu i izvozu proizvoda ribarstva.

Za prekršaje, pravna lica mogu platiti između 300.000 i 1,5 miliona dinara. Na spisku su brojni propusti – od neupisivanja životinja u matične evidencije i vođenja netačnih podataka o poreklu, do nepravilnog parenja, korišćenja neodobrenih priplodnih grla i čak genetskih manipulacija.

Propisane su i kazne za neadekvatne objekte, lošu ishranu, kao i za ugrožavanje zdravlja ljudi i životinja nepravilnim rukovanjem izlučevinama.

Za pojedine lakše prekršaje kazna je fiksna – 150.000 dinara, dok odgovorna lica unutar firmi mogu platiti i 25.000 dinara.

Preduzetnici koji se bave stočarstvom mogu biti kažnjeni od 250.000 do 500.000 dinara ukoliko ne vode evidencije, obavljaju parenje u srodstvu, koriste neodobrene priplodnjake, bave se genetskim manipulacijama ili krše mere u vanrednim uslovima. Za lakše prekršaje, poput neadekvatne ishrane ili lošeg obeležavanja životinja, propisana je kazna od 100.000 dinara.

Ni fizička lica nisu izuzeta. Za prekršaje poput nepravilnog parenja, neadekvatne nege, neispunjavanja uslova za objekte ili kršenja propisa u pčelarstvu i akvakulturi, kazna je fiksnih 50.000 dinara.