Srbija i jug Francuske najbolja podneblja za gajenje ruža, ali profit proizvođača opada

Proizvodnja i trgovina cvećem i ukrasnim biljem u Srbiji beleže rast, ali ovaj sektor i dalje prati niz strukturnih problema – od velikog uvoza i ograničenih proizvodnih kapaciteta do značajnog dela poslovanja u sivoj zoni.

Zasejane površine pod cvećem i ukrasnim biljem u Srbiji iznose oko 700 hektara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ali su nezvanično znatno veće. Pored toga, plantažna proizvodnja se odvija na površini od oko 700 hektara, mada je zvanično površina duplo manja – 300 hektara, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).

Istovremeno, finansijski rezultati firmi u ovom sektoru pokazuju rast prihoda u trgovini i proizvodnji tokom 2024. godine, ali i velike razlike u profitabilnosti pojedinih delatnosti – od snažnog skoka dobiti u veleprodaji do značajnog pada u proizvodnji biljaka.

“Prema ocenama evropskih stručnjaka, Srbija i jug Francuske su najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemljišta. Na osnovu tih faktora Srbija bi mogla da proizvodi zadovoljavajuće količine ruža za sopstveno tržište, a ne da izdvaja znatna sredstva za uvoz cveća”, kaže u razgovoru za Biznis.rs Danica Mićanović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

Međutim, ovu oblast u Srbiji karakteriše velika intenzivnost, veliki broj sezonske radne snage, zastarela proizvodna tehnologija kod većine proizvođača, zastarela oprema i mehanizacija, nedostatak naučno-istraživačke i podrške države.

“Da bi proizvođači iz Srbije mogli sa svojim proizvodima da učestvuju na tržištima EU, neophodno je poboljšati ponudu, a to je moguće jedino kroz dodatne podsticaje za unapređenje sektora cvećarstva i ukrasnog bilja, kao specifičnih vidova poljoprivredne proizvodnje”, smatra Mićanović.

Prema njenim rečima, udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja iznosi 0,04 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene agrara Srbije. Ipak, evidentno je povećanje površina uz intenziviranje proizvodnje.

“Proizvodnja cveća i ukrasnog bilja u Srbiji jedna je od proizvodnih oblasti čije mogućnosti za razvoj  nisu u dovoljnoj meri prepoznate i podržane. Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko osam odsto, uz promet od preko 30 milijardi evra na svetskom, i oko 49 miliona evra na domaćem tržištu”, navodi ona.

Rast prihoda u maloprodaji cveća ne prati i rast dobiti

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u delatnosti trgovine na malo cvećem, sadnicama, semenjem, đubrivima (kućnim ljubimcima i hranom za kućne ljubimce u specijalizovanim prodavnicama) u 2024. godini poslovala je ukupno 1.701 firma.

Ovaj sektor je zapošljavao 1.849 ljudi, a zbirni prihodi u celoj delatnosti dostigli su 16,69 milijardi dinara, što predstavlja rast od 9,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada su prihodi bili 15,24 milijarde dinara.

Najveći dobitaši u trgovini na malo cvećem, sadnicama, semenjem, đubrivima i hranom za kućne ljubimce u specijalizovanim prodavnicama, u 2024.
Ime preduzeća	Dobit
DOO BAŠTA ZRENJANIN	36.807.000,00
PREDUZEĆE ĆIRA DOO MIONICA	17.924.000,00
POLJOPRIVREDNA APOTEKA PETRO PROM Z POCERSKI PRIČINOVIĆ	13.623.000,00
UNIX PLUS DOO VRŠAC	11.040.000,00
DUTCH TOUCH FLORIST	10.922.000,00
*svi podaci su u dinarima

Međutim, podaci ukazuju da je dobit u ovoj delatnosti rasla sporije od prihoda. Tako je zbirna dobit ovih firmi u 2024. iznosila 359,2 miliona dinara, u poređenju sa 335,6 miliona u 2023. godini, što znači godišnji rast od oko sedam odsto. Ovo može biti pokazatelj da i troškovi rastu, što usporava povećanje profita.

Veleprodaja zabeležila izuzetno profitabilnu godinu

Kada je reč o delatnosti trgovine na veliko cvećem i sadnicama, u ovom sektoru 2024. godine poslovala je ukupno 101 firma sa 275 zaposlenih.

Zbirni prihodi iznosili su 3,69 milijardi dinara, što je rast od oko 14 odsto u odnosu na 3,23 milijarde iz 2023. godine.

Zanimljivo je da je finansijske izveštaje za 2024. godinu dostavilo samo 66 dirmi, ali njihova zbirna dobit beleži značajan rast – sa 54,5 miliona dinara (54.468.000) u 2023. na 161,3 miliona dinara (161.275.000) u 2024. godini, što predstavlja skok od čak 196 odsto.

Ovaj podatak ukazuje na izuzetno profitabilnu godinu za deo sektora veleprodaje.

Delatnost gajenja ostalih jednogodišnjih i dvogodišnjih biljaka u 2024. godini obuhvatala je 124 firme sa 628 zaposlenih. Njihovi prihodi su porasli sa 8,05 milijardi dinara u 2023. na 9,03 milijarde dinara u 2024, što predstavlja rast od 12,1 odsto.

Međutim, zbirna dobit ove delatnosti u 2024. bila je 267,8 miliona dinara, što je u odnosu na 875,5 miliona dinara i 2023. godinu značajan pad od 226,9 odsto.

Ovaj podatak može biti pokazatelj da su troškovi u ovoj oblasti znatno porasli ili da su firme imale nepredviđene gubitke.

Najveći dobitaši u trgovini na veliko cvećem i sadnicama u 2024.
Ime preduzeća	Dobit
BLUMEN MARKET DOO ARANĐELOVAC	122.721.000,00
DELTA CVEĆE DOO ARANĐELOVAC	17.836.000,00
PASSIFLORA DOO BEOGRAD	12.333.000,00
KAZABLANKA CENTAR	10.979.000,00
FLORA SHOP	9.988.000,00
*svi podaci su u dinarima

Evropska unija najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije

Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u 2025. godine iznosila 49 miliona evra, od čega je vrednost izvoza iznosila 6,7 miliona evra, a vrednost uvoza 42,3 miliona evra.

Povećanje vrednosti uvoza u odnosu na izvoz uticalo je na povećanje spoljnotrgovinskog deficita za 15,6 odsto, koji je u 2024. godini iznosio 30,8 miliiona evra, a u istom periodu 2025. godine 35,6 miliona evra.

U 2025. godini najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bila je Evropska unija sa 59 odsto udela, zatim zemlje CEFTA sa 21 odsto, Carinska unija sa 14 odsto udela u ukupnom izvozu, dok ostale zemlje učestvuju sa šest odsto. Evropska unija ujedno je i najznačajnije uvozno tržište sa 78 odsto udela.

Najveće učešće u izvozu za 2025. godinu imala je grupa živo cveće – 68 odsto (oko 4,6 miliona evra), i to uglavnom ruže, kalemljene ili nekalemljene, za sadnju.

“U Srbiji je najvažnija proizvodnja ruža (kalemljene i nekalemljene za sadnju). Ukupan izvoz ruža u 2024. godini iznosio je 2,5 miliona evra, a u 2025. je povećan na 3,4 miliona evra. Uvoz je bio u 2024. godini 7,04 miliona evra, a prošle godine 7,95 miliona evra, što ukazuje na značajno povećanje izvoza”, ukazuje Danica Mićanović.