Srbija i Rumunija potpisale Memorandum o razumevanju o RHE Đerdap 3

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović potpisala je danas u Bukureštu sa predsednikom Vlade Rumunije i vršiocem dužnosti ministra energetike Ilieom Boložanom Memorandum o razumevanju o olakšanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Đerdap 3“.

„RHE ‘Đerdap 3’ je najveći energetski projekat koji Srbija razvija i ima potencijal da bude najveća baterija u čitavoj Evropi. Srbiji će doneti višestruke koristi, mogućnosti za značajno skladištenje električne energije, povoljnu poziciju za balansiranje električne energije i integraciju čistijih izvora energije, kao I stabilnost naše mreže, a to je sve od izuzetnog značaja za eru električne energije koja nastupa“, rekla je Đedović Handanović, saopštilo je ministarstvo.

Ona je istakla da dokument koji je potpisan predstavlja veliki korak napred u nastavku saradnje koja traje više od šest decenija i koja je bila jedan od ključnih stubova sigurnosti snabdevanja električnom energijom građana i privrede obe zemlje, pre svega zahvaljujući zajedničkom korišćenju potencijala Dunava i hidroelektrana „Đerdap“.

Đedović Handanović je ukazala na važnost aktivnog dijaloga sa rumunskom stranom kako bi se obezbedili neophodni uslovi za uspešnu realizaciju ovog projekta, pre svega kroz blagovremenu razmenu informacija i koordinaciju svih pitanja značajnih za njegovu realizaciju.

„Današnje potpisivanje Memoranduma o razumevanju, koji će omogućiti razmenu informacija u vezi sa projektom, rezultat je višegodišnjeg rada naših timova jer su već završene preliminarne studije i analize. Srbija ove godine započinje izradu prostorno-planske dokumentacije, kao i dela projektno-tehničke dokumentacije, dok zajednička radna grupa formirana sa rumunskom stranom obezbeđuje redovnu razmenu informacija i tehničkih podataka značajnih za realizaciju projekta“, rekla je ministarka.

Podsetila je da se projekat RHE „Đerdap 3“ razvija u skladu sa Sporazumom o strateškoj saradnji u oblasti energetike između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.

„Na osnovu tog sporazuma raspisan je javni poziv za iskazivanje interesovanja kompanija koje bi mogle da učestvuju u projektu. Na poziv se odazvalo šest kompanija, a trenutno je u toku evaluacija dostavljenih prijava koju ćemo završiti veoma brzo“, rekla je ona.

Ministarka je navela da će se saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama nastaviti kroz strateški dijalog koji počinje sutra i u okviru kojeg se očekuje potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Srbije i SAD o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti.

Podsetila je i da Srbija i Rumunija imaju dugogodišnju tradiciju dobrosusedskih i prijateljskih odnosa, posebno u oblasti hidroenergetskog sektora.

„Oslanjajući se na dugogodišnju saradnju, danas smo potpisali još jedan sporazum od izuzetnog značaja za dalje produbljivanje partnerstva u oblasti energetike koje traje još od 1963. godine, kada su tadašnja Jugoslavija i Rumunija potpisale Sporazum o izgradnji i eksploataciji Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap na Dunavu. Tim istorijskim sporazumom osnovana je Zajednička jugoslovensko-rumunska komisija za Đerdap, čime je uspostavljen institucionalni okvir za uspešnu realizaciju i dugoročno upravljanje jednim od najznačajnijih zajedničkih infrastrukturnih projekata naših dveju zemalja“, rekla je ministarka.

Dodala je da je zajednička komisija do sada održala 104 sednice, od kojih je poslednja održana u novembru 2025. godine, što, smatra, svedoči o kontinuitetu i snazi dugogodišnje saradnje u oblasti energetike.

Đedović Handanović je podsetila da je potpisan i Memorandum o razumevanju za izgradnju gasne interkonekcije Srbija–Rumunija, kapaciteta najmanje 1,6 milijardi kubnih metara godišnje, kao i Memorandum o razumevanju između nacionalnih gasnih kompanija.

„U toku 2027. godine ćemo završiti našu deonicu gasovoda od Mokrina do rumunske granice, u dužini od 13,1 kilometara. Time će Srbija biti povezana sa gasnim koridorom BRUA (Bugarska-Rumunija-Mađarska-Austrija), čime će naša zemlja već naredne godine dobiti novi pravac snabdevanja i dodatni izvor prirodnog gasa“, rekla je ministarka.

Dodala je da se razmatra rekonstrukcija i ponovno stavljanje u funkciju naftovoda za transport naftnih derivata između Srbije i Rumunije, čime bi se obezbedio sigurniji i efikasniji transport goriva.

Ukazala je i da su dve zemlje već povezale elektroenergetske prenosne sisteme.

„Ta povezanost dodatno je unapređena završetkom deonice Transbalkanskog koridora od Pančeva do rumunske granice. Pored toga, kroz projekte Severnog koridora, planiramo da povećamo prekogranični prenosni kapacitet na srpsko-rumunskoj granici za oko 500 megavata. Sledeći cilj je povezivanje naših tržišta električne energije“, rekla je ona.

Zaključila je da će Rumunija u narednom godinama biti jedan od najvažnijih energetskih partnera Srbije, posebno zato što je reč o prijateljskoj zemlji koja podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i proces evropskih integracija naše zemlje.

„Uverena sam da će dalje jačanje naše saradnje doneti konkretne koristi građanima i privredama obeju zemalja, istovremeno doprinoseći većoj energetskoj bezbednosti regiona“, rekla je Đedović Handanović.

Premijer Rumunije i vršilac dužnosti ministra energetike Ilie Boložan naveo je da Rumunija i Srbija imaju dugogodišnju i uspešnu saradnju u energetskom sektoru, tokom koje hidroelektrane „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“ već decenijama uspešno rade i predstavljaju jedan od najvažnijih energetskih projekata za obe države.

„Danas smo otvorili razgovore o potencijalnom novom zajedničkom projektu kroz razmenu informacija u vezi sa Reverzibilnom hidroelektranom ‘Đerdap 3’, sa ciljem da bolje razumemo sve njene potencijalne koristi i uticaje. Važno je da sagledamo njene ekonomske efekte, njen doprinos energetskoj sigurnosti, kao i njen uticaj na životni standard naših građana“, naveo je on.

Tokom posete Bukureštu Đedović Handanović i premijer Boložan su održali bilateralni sastanak na kojem su razmatrane teme od zajedničkog interesa, izgradnja zajedničke infrastrukture i potencijali za produbljivanje saradnje.