Srbija ima 35 lokacija idealnih za proizvodnju organske hrane

Dok potrošači širom Evrope sve više prepoznaju vrednost zdrave i prirodne ishrane, proizvođači se suočavaju sa problemima održivosti, rastućih troškova i nesigurnosti u vezi sa plasmanom proizvoda.

Evropska unija je jedan od globalnih lidera u organskoj proizvodnji. Udeo organskog poljoprivrednog zemljišta u EU dostigao je 10,5 odsto ukupne poljoprivredne površine još 2023. godine, a očekuje se dalji rast u narednim godinama. Od ove površine, čak 45 procenata se koristi za ratarske kulture, dok su preostali deo pašnjaci i višegodišnji zasadi.

Međutim, uprkos rastućem interesovanju za organsku hranu, tržište je podložno brojnim spoljnim faktorima. Inflacija, povećani troškovi transporta i rat u Ukrajini negativno su uticali na snabdevanje sirovinama i cene proizvoda u EU.

Tokom 2022. godine organska industrija je zabeležila stagnaciju i pad tražnje, ali je u 2023. i 2024. godini počeo postepeni oporavak, naročito u zapadnoj i severnoj Evropi.

Jedan od ključnih faktora oporavka jeste rast maloprodajnih cena organskih proizvoda, koje su porasle između pet i 20 odsto za visokokvalitetne artikle. Takođe, diskontni lanci i organski restorani postali su značajni faktori stabilizacije tržišta, čineći organsku hranu dostupnijom široj populaciji.

Srbija ima ogromne prirodne resurse za organsku proizvodnju. Trenutno postoji 35 idealnih lokacija za uzgoj organske hrane, uključujući Frušku Goru, Đerdap, Taru, Kopaonik, Šar planinu i mnoge druge regije bogate netaknutom prirodom i plodnim zemljištem.

Za razliku od industrijske poljoprivrede, koja se oslanja na hemijske supstance i masovnu mehanizaciju, organska proizvodnja zahteva stroge ekološke standarde. Pre početka proizvodnje na određenom zemljištu hemijska sredstva i pesticidi ne smeju se koristiti najmanje tri godine. Takođe, genetski modifikovani organizmi (GMO) su strogo zabranjeni, a zaštita biljaka od štetočina vrši se postavljanjem zamki i prirodnim metodama.

Sertifikacija organske hrane u Srbiji predstavlja poseban izazov. Proizvođači moraju proći kroz složen proces kontrole i inspekcije pre nego što dobiju zvanični organski sertifikat. Ovaj proces, iako dugotrajan, osigurava visok kvalitet proizvoda i omogućava lakši plasman na evropsko tržište.

Izazovi za srpske proizvođače

Jedan od najvećih problema organske proizvodnje u Srbiji jeste plasman proizvoda. Iako sve više ljudi postaje svesno prednosti organske ishrane, domaće tržište i dalje nije dovoljno razvijeno. Prema istraživanju, četvrtina potrošača u Srbiji veruje da svakodnevno konzumira organsku hranu, iako ta hrana često nema zvaničan sertifikat.

Jedan od pionira u organskoj proizvodnji u Srbiji, Josip Mamužić, ističe da prodaja uglavnom zavisi od direktne dostave potrošačima, lokalnih pijaca i specijalizovanih prodavnica. Iako su neki proizvođači uspeli da izvezu robu u inostranstvo, srpski sertifikati i dalje nisu dovoljno priznati u EU, što otežava ulazak na evropsko tržište.

Pored toga, organska proizvodnja zahteva više manuelnog rada i veće ulaganje u ekološke metode, što povećava proizvodne troškove. To dodatno komplikuje situaciju u zemlji u kojoj potrošači nisu spremni da plate značajno višu cenu za organsku hranu u poređenju sa konvencionalnim proizvodima.

Iako se organska hrana često smatra luksuznim proizvodom, tržište pokazuje trend rasta potražnje, naročito među mlađom i ekološki osvešćenom populacijom.

Modeli kao što su italijanski biodistrikti (posebne zone koje kombinuju turizam, kulturu i organsku poljoprivredu) pokazuju kako se organska proizvodnja može povezati sa ekonomskim razvojem. Slični projekti su pokrenuti i u Srbiji, kao što je Biodistrikt Kolubara, što može doprineti boljoj promociji domaćih organskih proizvoda.

Novi zakon o organskoj proizvodnji, koji je stupio na snagu početkom 2024. godine, predviđa formiranje Saveta za organsku proizvodnju i četiri regionalna centra za razvoj organske poljoprivrede u Selenči, Valjevu, Svilajncu i Leskovcu. Ove inicijative bi mogle olakšati sertifikaciju i unaprediti domaće tržište organske hrane.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da organska hrana postaje sve isplativija u poređenju sa genetski modifikovanom hranom (GMO).

“Cena organske hrane u svetu raste brže od konvencionalne, pa je samo pitanje vremena kada će organski proizvodi biti dvostruko skuplji od GMO proizvoda. S obzirom na to da Srbija raspolaže sa dva miliona hektara obradivog zemljišta pogodnog za organsku proizvodnju, postoji velika prilika za razvoj ovog sektora. Međutim, da bi se ova šansa iskoristila potrebno je unaprediti regulative, edukovati potrošače i olakšati sertifikaciju proizvoda za izvoz”, navodi Gulan.

Organska poljoprivreda u Evropi i Srbiji prolazi kroz turbulentne promene, ali i dalje predstavlja jedan od ključnih pravaca održivog razvoja. Evropsko tržište se polako oporavlja od ekonomske krize, dok Srbija ima veliki potencijal da postane značajan igrač u proizvodnji organske hrane.

“Ipak, da bi se ovo ostvarilo, potrebno je uskladiti državne politike, podići svest potrošača i podržati proizvođače kroz bolje subvencije i tržišne strategije. U suprotnom, organska hrana će ostati privilegija malog broja potrošača, umesto da postane široko dostupna opcija za sve”, zaključuje naš sagovornik.