Srbija ima dobre uslove za razvoj slatkovodnog ribolova, ali potencijali nisu iskorišćeni

Većina građana Srbije nema razvijenu naviku da redovno jede ribu, već se češće opredeljuje za neku drugu vrstu mesa. Da je drugačije, sigurno bi gubici preduzeća koja se bave slatkovodnim ribolovom bili niži, a poslovni rezultati proteklih godina mnogo bolji.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji je registrovano čak 678 preduzetnika i preduzeća u ovoj delatnosti, a njihov ukupni gubitak u 2024. godini iznosio je 1.587.000 dinara. Ako je za ohrabrenje – makar je u padu. Godinu dana ranije bio je na nivou od 3,9 miliona dinara, a 2022. bio je nešto niži i iznosio je 2,85 miliona dinara.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da Srbija ima ogroman potencijal za ribolov, kako privredni, tako i komercijalni i sportski, ali da on nije dobro iskorišćen.

„Još od 2007. godine pecam na jezeru Mika Alas u Krnjači, gde se uglavnom gaji šaran, mada se nađe i po neki amur. U Srbiji ima i prirodnih i veštačkih jezera za ribolov, ali problem ove delatnosti je što nije mnogo isplativa. Ima više razloga zašto je tako, a jedan od njih je i taj što Srbi nisu navikli da jedu ribu, pa zbog toga nema velike potrošnje. Više se kupuje morska riba, traži se jeftiniji proizvod, poput one ribe iz Azije ili smrznute skuše, i to ozbiljno konkuriše ribolovu kod nas. Drugo, ovaj posao je dosta rizičan. Naime, kada se radi sa hranom, kada je ona životinjskog porekla, postoje posebni propisi koji su vrlo strogi“, objašnjava Savić u razgovoru za Biznis.rs.

Kako kaže, ovo je vrlo ozbiljan i veoma ranjiv biznis jer procedure izuskuju troškove, konkurencija obara cenu, a s druge strane potrošačima je važno da riba bude jeftina.

Top 10 najuspešnijih preduzeća u delatnosti Slatkovodni ribolov
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Broj zaposlenih
RASINA PLUS DOO KRUŠEVAC	1.925.000	11
DOO JUŽNA MORAVA DVA NIŠ	930.000	12
DOO RIBOLOVAČKI SAVEZ VOJVODINE NOVI SAD	516.000	19
RIBARNICA LAVAČ DUŠAN MEDIĆ PR APATIN	497.000	10
ĐORĐE PETROVIĆ PR, SAMOSTALNA RADNJA ZA ULOV RIBE STAKLARA APATIN	379.000	1
LUKA 2	264.000	0
NATAŠA HRIB PR SLATKOVODNI RIBOLOV TRPKO & NATAŠA PANČEVO	162.000	0
JOŽEF PALKOVIČ PREDUZETNIK SLATKOVODNI RIBOLOV JOŠKA RIBAR PALIĆ	135.000	0
Ivica Milenković PR Kovin	126.000	0
DRAGAN ARSENIĆ PR DAŠDAŠAN	116.000	0
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Takođe, važan je i kvalitet vode u kojoj riba živi. On varira u zavisnosti od toga da li je blizu gradske sredine ili je deo prirode. Jezero koje koristi vodu iz Dunava može imati problematičan kvalitet ako prolazi kroz naselja Borču i Krnjaču zbog problema sa kanalizacijom. 

„Evropska unija je dala sredstva od oko 35 miliona evra za dve fabrike za preradu vode u tom delu grada i one su, koliko sam upoznat, završene na obali Dunava, što će doprineti da voda bude boljeg kvaliteta. Ovaj problem ne važi samo za beogradska priobalna naselja, već ga ima i u ostalim delovima Srbije“, kaže profesor Savić, ali dodaje da je riba ipak ispravna za ishranu.

On ističe da riba brže napreduje u planinskim vodama jer ima više kiseonika, hrane je kukuruzom, imaju dobre prinose, ali to nije dovoljno da bi preduzetnici iz ove delatnosti opstali. Kod nas je potražnja za ribom sezonska, a najviše se konzumira tokom zime i brojnih slava. 

Ljubodrag Savić dodaje da u Srbiji ima dosta manjih ribnjaka, ali da taj posao uopšte nije lak kao što deluje.  

„Riba je osetljiva životinja, mora da se vodi računa o ishrani i vodi. Mnogi su ulazili u tu priču i gasili biznis nakon nekog vremena, ali najveći problem su uvoznici koji plasiraju na naše tržište uglavnom nekvalitetnu ribu po niskim cenama. Nažalost, nema mnogo velikih ribnjaka, a i to je problem, jer mi smo nekada imali ribu za izvoz“, podseća Savić.  

On kaže da bavljenje ribolovom može da bude isplativ posao, ali da treba ići na veliko.

Ipak, iako je poslovanje svih firmi u ovoj delatnosti u minusu, ima i onih koje su dobro poslovale u 2024. godini, sudeći prema dobiti koju su ostvarile.

Na vrhu liste najboljih nalazi se preduzeće Rasina plus d.o.o. iz Kruševca sa ostvarenom dobiti od 1.925.000 dinara, dok je ona godinu ranije bila čak deset puta niža i iznosila je 195.000 dinara.

Dobro su poslovali i drugoplasirani na listi najuspešnijih Južna Morava dva iz Niša, jer je uspela iz gubitka u 2023. od 1.047.000 dinara da u 2024. ostvari dobit od 930.000 dinara.

Na trećoj poziciji nalazi se Ribolovački savez Vojvodine iz Novog Sada sa prošlogodišnjom dobiti od 516.000 dinara, i oni su u odnosu na godinu ranije malo uvećali svoj rezultat – tada su imali 477.000 dinara dobiti.