Srbija izvozi hranu za ljubimce u 55 zemalja

Svako drugo srpsko domaćinstvo ima kućnog ljubimca. Tačnije, 67 od 100, podatak je iz istraživanja TGM Research. Evropski prosek je 49 odsto, Hrvatska ima 59 odsto. Od tih 67 domaćinstava, tri četvrtine ima pse. Skoro polovina živi sa mačkama. Gotovo polovina vlasnika brine o više životinja odjednom.

Zvanično je registrovano 1,5 miliona čipovanih pasa. Mačaka oko 300.000, ali stvarni broj je višestruko veći jer se ređe čipuju. Srbija je po gustini populacije kućnih ljubimaca među prvih pet-šest zemalja u Evropi.

Ali iznenađujuća nije ljubav građana Srbije prema četvoronošcima. Već šta se, za nešto više od decenije, desilo sa industrijom koja ih hrani.

Od 255 do 97.545 tona

Pre četrnaest godina Srbija je proizvodila 255 tona hrane za pse i mačke. Većina ljubimaca je jela ostatke sa stola. Pet-šopova skoro da nije bilo. Veterinarske apoteke su bile mnogo ređe nego danas. Prošle godine proizvodnja je bila 97.545 tona, odnosno 382 puta više.

Izvoz je dostigao 179 miliona evra, prema Republičkom zavodu za statistiku koji analizira GlobalPETS, vodeća svetska publikacija za pet industriju. To je više nego što Srbija izveze jabuka. Hrana za ljubimce se popela na šesto mesto ukupne izvozne liste. Ispred su samo žitarice, cigarete, duvan i bobičasto voće.

Srbija sada hranu za pse i mačke izvozi u 55 zemalja. Pre pet godina bila su 38 tržišta. Otvoreno je 17 novih destinacija — Sjedinjene Države, Brazil, Meksiko, Čile, Peru, Indonezija, Južna Koreja, Japan, Bangladeš, Tajvan.

Jedna fabrika, 84 odsto tržišta

Prema podacima regionalne bonitetne kuće CompanyWall, koji su dostavljeni Biznis.rs, Srbija ima 67 aktivnih proizvođača hrane za životinje. Prošle godine ova industrija zapošljavala je 657 radnika i ostvarila prihode od 24,89 milijardi dinara.

Farmina Pet Foods Inđija, fabrika u vlasništvu holandske kompanije, drži 84,3 odsto svih prihoda. Njen prihod u prošloj godini bio je 20,98 milijardi dinara. Zapošljava 372 radnika, više od polovine svih zaposlenih u industriji. Farmina je, mereno izvoznim rezultatima, 42. po veličini evropska kompanija. Više od 90 odsto proizvodnje ide na strana tržišta.

Daleko iza je Premil iz Kovina. Prvi srpski specijalizovani proizvođač, osnovan 1995. godine. Prihod 2,22 milijarde dinara, 146 zaposlenih. Osim Farmine i Premila, tu su i Agrosava Pet Food, Danube Petfoods, Aevum Pet Care, CIS Ecopoint.

TOP 5 proizvođača hrane za kućne ljubimce u Srbiji
Rang	Kompanija	Prihod (mlrd RSD)	Broj zaposlenih	Tržišni udeo
1	Farmina Pet Foods Inđija	20,98	372	84,3%
2	Premil (Kovin)	2,22	146	8,9%
3	Aevum Pet Care	0,53	4	2,1%
4	Danube Petfoods	0,40	19	1,6%
5	CIS Ecopoint (Gornji Milanovac)	0,20	15	0,8%
	UKUPNO (67 proizvođača)	24,89	657	100%
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Sokovi za pse i pametne ogrlice

Između 2020. i 2024. godine osnovano je, u ovoj industriji, 31 novo preduzeće, skoro polovina svih proizvođača. Oni ne prave masovnu hranu. Fokus su specijalizovani proizvodi — sirova hrana, poslastice, žvakalice, funkcionalna i dijetetska hrana. I inovacije koje nemaju konkurenciju.

Kings Choice iz Petrovca na Mlavi je 2022. godine pokrenuo proizvodnju sokova za pse. Prvi takav proizvod u Evropi. Tri vrste, sa aromom maline, ananasa i borovnice. Bez šećera, sa prirodnim sastojcima voća, začinjeni ukusom govedine, piletine i svinjetine. Petsie proizvodi prvu četkicu za zube za pse na svetu. Prodaje se na 10 tržišta. Smartsy razvija pametnu kućicu za pse sa kontrolom temperature i kamerom. WellPet.ai pravi pametnu ogrlicu sa veštačkom inteligencijom koja „prevodi“ psećji jezik. Za te startape osnovan je SEE UP Akcelerator, prvi u regionu fokusiran isključivo na pet industriju.

Amerika, Britanija, Rusija

Geografija izvoza srpskih proizvođača hrane za životinje se menja iz godine u godinu. Rusija je, svojevremeno, kupovala trećinu ukupnog izvoza. Taj udeo pada. Raste izvoz na Zapad. U SAD, jednom od najvećih tržišta koje kupuje petinu srpskog izvoza — rast je 220 odsto u prvim mesecima prošle godine. Velika Britanija beleži rast od 183 odsto. Danska više nego duplo.

Ali iz Amerike stiže i problem. Predsednik Tramp je u avgustu 2025. godine uveo carine od 35 odsto na srpske proizvode. Privredna komora Srbije upozorila je da će to najviše pogoditi proizvođače auto-delova, guma, oružja i municije, kao i proizvođače hrane za kućne ljubimce.

Zašto baš Srbija?

Uspeh počiva na tri stuba. Prvi je agrarna tradicija — pristup kvalitetnim sirovinama bez genetski modifikovanih organizama. Na tržištima gde vlasnici ljubimaca sve više brinu šta završava u posudama njihovih pasa i mačaka, to je postalo odlučujuća prednost.

Drugi je regulatorni okvir. Godina 2011. donela je Pravilnik o sporednim proizvodima životinjskog porekla. Broj fabrika odobrenih za izvoz u EU od tada je porastao na 22. TRACES sistem elektronske sertifikacije ubrzao je procedure i smanjio troškove.

Treći je ekonomija. Niži troškovi radne snage nego u Zapadnoj Evropi, ali isti proizvodni standardi. Rezultat je cena koja konkuriše, a kvalitet koji zadovoljava.

Evropski kontekst

Evropsko tržište hrane za kućne ljubimce vredi 29,2 milijarde evra godišnje. Obim je 9,1 miliona tona. Evropa ima, prema procenama Evropske federacije proizvođača hrane za kućne ljubimce (FEDIAF), 139 miliona domaćinstava sa ljubimcima, ukupno 299 miliona pasa, mačaka i drugih životinja. Industrija raste u proseku 5,1 odsto godišnje. Statista procenjuje da će ove godine dostići 42,8 milijardi dolara. Future Market Insights vidi 69,9 milijardi dolara do 2035. godine.

Srbija sa svojih 180 miliona evra izvoza čini 0,6 odsto evropskog tržišta. Zemlja sa 6,6 miliona stanovnika postigla je uspeh, ali ima ogroman prostor za rast.

Uz rizike, koji su već pokazali da mogu biti opasni. Podaci CompanyWalla pokazuju da je na godišnjem nivou zabeležen pad ukupnih prihoda za 8,3 odsto.

Trećina izvoza tradicionalno ide u Rusiju, tržište koje je nestabilno, podložno sankcijama. Američke carine od 35 odsto direktno pogađaju najveće izvoznike.

Ali, prilike su tu. Nova tržišta Bliskog Istoka i Dalekog Istoka. Premium i funkcionalni proizvodi. Jačanje domaćih brendova. E-commerce. I evropsko tržište koje raste pet odsto godišnje. Srbija u tom tržištu drži šest promila. Od 255 tona do skoro 100.000 za četrnaest godina. Od nišnog biznisa do trećeg najvažnijeg izvoznog poljoprivrednog proizvoda.

Industrija je pokazala da zna da raste. Sada treba da pokaže da zna da konkuriše.