Srbija jedina među zemljama u okruženju nema Zakon o zanatstvu: Zašto bi to moralo da se promeni?

Srbija je jedina među zemljama u okruženju koja nema zakon kojim se uređuje oblast zanatstva. To prouzrokuje brojne probleme u poslovanju licima koja se bave poslovima koji se smatraju zanatom, a sa druge strane onemogućava državu da jasno definiše javne politike usmerene na podršku ovom vrlo ranjivom, a značajnom, sektoru privrede.

Ovako NALED definiše problem zanatlija u okviru 17. Sive knjige, dodajući da oni ne moraju nužno istovremeno biti i preduzetnici registrovani u APR-u, već mogu delovati i kao lica u radnom odnosu ili lica angažovana po ugovoru o delu, koja svoje proizvode prodaju, recimo, na pijaci. Zbog toga trenutni pravni okvir koji uređuje preduzetništvo nije dovoljan da bi se primenio i na oblast zanatstva, poručuju.

“Evidentne su posledice višedecenijskog nedostatka pravnog okvira i efikasnih javnih politika i ogledaju se u nedostatku na tržištu rada odgovarajućih profila zanatskih zanimanja. Nedostatkom regulatornog okvira za poslovanje naročito su pogođeni tradicionalni i umetnički zanati, koje su potpuno potisnuli proizvodi iz masovne proizvodnje i uvoza, što negativno utiče i na turističke potencijale Srbije”, smatraju u NALED-u.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Biznis.rs da je veliki znak pitanja da li bi Zakon o zanatstvu podstakao preduzetništvo. Razlog je jednostavan – ljudi se teško odlučuju na taj poduhvat.

“Zanatstvo nije dovoljno promovisano, često postoje finansijske barijere. Takođe, velika je nezainteresovanost dece da upišu srednje škole u kojima će se obučavati za zanatska zanimanja, a ako i postoji želja često ih u tome ne podržavaju roditelji. Zanatski kadar nam nedostaje sigurno već deset godina unazad, a to će se nastaviti i u budućnosti”, smatra naša sagovornica.

Ističe da je po ovom pitanju potrebna saradnja svih – od roditelja, institucija do medija, kao i da je neophodno da se uradi reforma obrazovnog sistema kako bi se videlo u kom pravcu kao zemlja želimo da se razvijamo.

Dodaje da zanatlije imaju sve namete kao i preduzetnici, u smislu poreza, doprinosa, plaćanja taksi…

“U zemljama u kojima postoji zakon oni se ipak drugačije tretiraju, baš u smislu tih poreskih opterećenja i olakšica. Kada bi postojao i kod nas možda bi se lakše odlučivali da se upuste u ove vode”, dodaje Jevtović.

Unija poslodavaca je podnosila inicijative Socijalno-ekonomskom savetu, a kako napominje naša sagovornica – relativno skoro su ponovili sve te predloge koji nisu realizovani.

“Inicijativa je dobila pozitivno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta nekoliko puta, ali nam nije poznato iz kog razloga se ne pristupa realizaciji”, kaže Jelena Jevtović.

Šta su rešenja?

NALED predlaže uređenje oblasti zanatstva bilo kroz usvajanje posebnog zakona o zanatstvu ili zakona kojim se uređuje podsticanje razvoja preduzetništva.

Smatraju da je potrebno definisati zanatstvo kao oblast obavljanja delatnosti stvaranja, oblikovanja, prerade i popravke materijala i pružanja usluga, koji se izvode ručno ili mašinski da bi se uštedelo na vremenu i fizičkoj snazi potrebnim za izvršenje određenih poslova, kao i da bi se poboljšao kvalitet proizvoda i usluga, a koja nema obeležja automatizovanog procesa rada, uz posedovanje posebnih veština i umeća od strane lica koje obavlja takvu delatnost, te da zanatstvo obuhvata zanatsku proizvodnju, pružanje zanatskih usluga, umetničke i stare zanate i domaću radinost.

Zanatska delatnost bi se mogla obavljati u pravnoj formi preduzetnika, privrednog društva ili zadruge, kao i u formi udruženja za stare i umetničke zanate i domaće radinosti.

Dodaju da je potrebno definisati uslove za obavljanje zanatske delatnosti.

“Prvi uslov za obavljanje zanatske delatnosti bilo bi zapošljavanje najmanje jednog lica sa stečenim posebnim znanjima i veštinama za obavljanje ovih delatnosti koje se stiču završetkom odgovarajućih programa – stručno osposobljavanje, obrazovanje za rad, kraće obuke odraslih; srednje obrazovanje u trajanju od tri ili četiri godine i majstorsko ili specijalističko obrazovanje posle srednje škole, kao i ekvivalentni nivoi po Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije (NOKS). Drugi uslov bi bio da preduzetnik kod APR-a registruje šifru delatnosti koja bi bila definisana kao zanatska delatnost za šta je potrebno izmeniti Uredbu o klasifikaciji delatnosti kako bi se uvele i zanatske delatnosti”.

Navode i da je potrebno predvideti uvođenje (dobrovoljne) evidencije zanatlija koja bi predstavljala osnov i uslov za javne podsticaje za zanatlije.

“Na ovaj način bi se obezbedila pouzdana statistička osnova za vođenje mera javnih politika za očuvanje, razvoj i podsticanje zanatstva”, poručuju iz NALED-a.