SRBIJA, LITVANIJA I TURSKA IMAĆE NAJBRŽI OPORAVAK Do 2022. vratiće ekonomsku aktivnost na nivo od pre pandemije, ocenjuje Bečki institut
12.11.2020 14:45 Autor: Julijana Vincan
Samo Srbija, Litvanija i Turska će pre 2022. uspeti da vrate ekonomsku aktivnost na pretpandemijski nivo iz 2019. godine, dok će oporavak ostalih ekonomija centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) biti spor, ocenjuje Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) u novim projekcijama.
Privredni oporavak tog regiona će, ističe WIIW, zavisiti od uspeha u suzbijanju epidemije korona virusa bez pribegavanja dužem zatvaranju, kao i od nastavka državnih mera podrške.
U analizi se konstatuje da je većina zemalja CESEE izdržala prvi talas pandemije bolje od zapadne Evrope, ali da mnoge ekonomije u regionu i dalje teško trpe, posebno one koje se oslanjaju na turizam, poput Hrvatske i Crne Gore, i one koje su visoko zavisne od spoljne trgovine, kao što su manje zemlje Višegradske grupe i Slovenija.
Istorijski obimne državne intervencije širom regiona pomogle su da se delimično neutrališu najgore ekonomske i socijalne posledice pandemije, napominje WIIW.
Ubrzani drugi talas pandemije rezultirao ponovnim uvođenjem strogih mera ograničenja. Kako se navodi, one bi mogle da se pooštre u narednim mesecima, što ponovni pad ekonomske aktivnosti čini gotovo izvesnim.
„Srednjoročni izgledi krajnje su neizvesni“, upozorava WIIW, koji prognozira da će region CESEE ove godine zabeležiti privredni pad 4,5 procenata.
Čak i benigni scenario nije optimističan
U osnovnom scenariju ovog instituta, u kojem se pretpostavlja da će efikasna vakcina za Covid-19 zauzdati pandemiju bez potrebe za dugotrajnim zaključavanjem, predviđa se da će ekonomije CESEE rasti u proseku za 3,1 odsto 2021. godine i za 3,3 procenata 2022.
„Čak i u ovom benignom scenariju, nivo ekonomske aktivnosti iz 2019. godine u zemljama CESEE neće biti dostignut pre 2022. godine, osim u Litvaniji, Srbiji i Turskoj. Belorusija će zabeležiti još jednu godinu recesije usped pada zbog aktuelne političke krize“, piše u izveštaju o ekonomskim projekcijama WIIW.
Bečki institut smatra da postoje negativni rizici po ove prognoze, kako u kratkom, tako i u srednjoročnom periodu.
Pandemija će ostaviti trajne posledice
Pored potencijalnog pooštravanja mera ograničenja u zimskim mesecima, pandemija će, kako se navodi, ostaviti trajne posledice u vidu depresivne tražnje za mnogim uslugama, kao što su usluge vazduhoplovstva, ugostiteljstva i rekreacije.
„Značajna dalja državna podrška će verovatno biti potrebna u celom regionu. To bi trebalo da bude uglavnom izvodljivo u zemljama CIE članicama EU, ali bi moglo da bude problematičnije u nekim zemljama zapadnog Balkana, kao i u Ukrajini i Moldaviji, koje imaju visok nivo javnog duga prema BDP, ili koje su u velikoj meri zavisne od spoljne pomoći“, zaključuje Bečki institut.