Srbija na 50. mestu u svetu, Hrvatska druga po ekonomskim prilikama za žene

Manje od pet odsto žena širom sveta živi u ekonomijama koje pružaju potpunu pravnu jednakost, a nijedna ekonomija nije osigurala sva zakonska prava neophodna za puno ekonomsko učešće žena.

Čak i u ekonomijama koje su modernizovale svoje zakone, žene se i dalje suočavaju sa ograničenjima koja oblikuju posao koji mogu da obavljaju, preduzeća koja mogu da pokrenu i sigurnost koja im je potrebna da bi težile prilikama, pokazuje poslednje izdanje izveštaja “Žene, biznis i zakon 2026” Svetske banke (SB).

Izveštaj nudi najnoviju globalnu procenu o tome kako zakoni, politike i prakse oblikuju ekonomske prilike žena kroz 10 tema koje se odnose na njihov radni vek: bezbednost, mobilnost, rad, plata, brak, roditeljstvo, briga o deci, preduzetništvo, imovina i penzija.

Zasnovano na podacima na dan 1. oktobra 2025. godine ovo izdanje pokriva 190 ekonomija. Nalazi potvrđuju snažnu vezu između pravne jednakosti i ekonomskog osnaživanja žena, ali takođe pokazuju da sami zakoni nisu dovoljni da osiguraju jednake mogućnosti za žene u praksi.

Ovaj izveštaj prvi put procenjuje ne samo stepen jednakosti u zakonima „na papiru” širom svetskih ekonomija, već i meru u kojoj se ti zakoni sprovode. Istraživanje je pokazalo da postoji šokantno veliki jaz između napisanog i onoga što se sprovede.

U proseku, ekonomije postižu ocenu 67 od 100 na indeksu izveštaja koji meri zakone koji podržavaju ekonomsku jednakost žena. Ali, kada je reč o sprovođenju tih zakona prosečna ocena indeksa je 53. A kada se sistemi potrebni za implementaciju tih prava procene u pogledu adekvatnosti, prosečna ocena indeksa je svega 47.

Dve države regiona među tri najbolje na svetu

Metodologija po kojoj je SB uradila ovaj izveštaj rangira svetske ekonomije po jednom osnovnom kriterijumu, a to je indeks pravnih okvira koji meri zakone koji su zvanično usvojeni, odnosno ono što je napisano na papiru. Uz to navodi i kakvo je stanje po druga dva indeksa – onog koji meri postojanje institucija, politika i mehanizama neophodnih za sprovođenje zakona i onog koji meri stavove stručnjaka o tome koliko se ti zakoni zaista primenjuju u stvarnom životu.

Ova tri indeksa zajedno čine novu metodologiju Svetske banke kojom se ukazuje na razliku između onoga što piše u zakonu i onoga što žene zaista doživljavaju u praksi.

Srbija se nalazi na 50. mestu na listi, a iza nje je rangirano svega još pet evropskih država – Ukrajina, Albanija, Bosna i Hercegovina, Turska i Belorusija. Ocenjena je sa 81,9 bodova od maksimalnih 100 po indeksu pravnih okvira, dok po druga dva indeksa beleži daleko slabiji rezultat od po svega 61 bod.

Hrvatska je najbolje plasirana zemlja regiona i nalazi se na drugom mestu, odmah iza prvoplasirane Španije, dok je Slovenija na trećem. Crna Gora je na 39. mestu a Severna Makedonija na 42. poziciji.

U prvih deset ekonomija plasirane su još Francuska, Italija, Irska, Australija, Grčka, Litvanija i Belgija.

Težak put do ostvarivanja prava

Čak i tamo gde postoje zakoni o rodnoj ravnopravnosti ženama često nedostaje institucionalna podrška potrebna za ostvarivanje prava po tim zakonima. Sudovi, regulatorna tela i administrativni sistemi mogu biti preslabi, sa nedovoljno resursa, ili previše fragmentisani da bi pravna zaštita bila smislena.

Implikacije sežu daleko izvan pravičnosti. U trenutku kada je globalni rast spor, a demografski pritisci se intenziviraju, ostavljanje žena na ekonomskoj margini nije samo nepravedno, već i nerazumno. Ogroman broj istraživanja pokazuje da kada žene rade, vode i inoviraju, ekonomije postaju produktivnije, firme posluju bolje, a društva postaju otpornija.

Rodna inkluzija jača tržišta rada, podstiče produktivnost i napaja ekonomski dinamizam. Ukratko, proširenje ekonomskog učešća žena nije samo društvena težnja, već ekonomski imperativ. U nekim delovima sveta, poput Južne Azije, to bi mogla biti najbolja strategija za povećanje potencijala rasta privrede, navodi se u izveštaju.

Ipak, regioni kojima je doprinos žena najpotrebniji – Bliski istok i Severna Afrika, Južna Azija i podsaharska Afrika – nastavljaju da održavaju neke od najrestriktivnijih pravnih barijera za puno ekonomsko učešće žena. To su takođe regioni gde se populacija mladih najbrže širi. Bez hitnih reformi, milioni mladih žena ostaće isključeni sa tržišta rada upravo onda kada je njihovim ekonomijama njihov talenat najpotrebniji.

Oportunitetni trošak nečinjenja je zapanjujući. Nekoliko barijera dosledno blokira puno učešće žena u ekonomskom životu. Bezbednost ostaje temelj. Žene ne mogu slobodno da rade ili putuju, niti da u potpunosti učestvuju u javnom životu, kada je zaštita od nasilja slaba ili se loše sprovodi.

Briga o deci predstavlja još jednu prepreku. U zemljama sa niskim prihodima uspostavljen je samo jedan procenat neophodnih okvira za podršku brizi o deci. Bez pouzdane i pristupačne brige o deci, majke se suočavaju sa nemogućim kompromisima: skraćivanjem radnog vremena, odbijanjem prilika ili potpunim napuštanjem tržišta rada.

Pristup kreditima problematičan za preduzetnice

Preduzetništvo bi, u međuvremenu, trebalo da bude put ka ekonomskoj nezavisnosti i inovacijama, ali žene se i dalje suočavaju sa značajnim preprekama u pristupu kreditima, tržištima i sprovođenju ekonomskih prava.

Iako je zakonska mogućnost pokretanja biznisa skoro univerzalna, samo oko polovine svetskih ekonomija garantuje jednak pristup finansijama. Bez kapitala, firme koje vode žene ne mogu da rastu, inoviraju niti u potpunosti doprinose ekonomskom razvoju.

Uprkos ovim izazovima, napredak je stvaran, a na nekim mestima se čak i ubrzava. Između oktobra 2023. i oktobra 2025. godine 68 ekonomija je donelo 113 reformi za proširenje ekonomskih mogućnosti žena. Vlade su ojačale zaštitu od nasilja, proširile roditeljsko odsustvo, podigle standarde brige o deci, garantovale jednake plate i uklonile ograničenja na zapošljavanje žena.

Zemlje poput Egipta, Jordana, Kirgiške Republike, Madagaskara, Omana i Somalije preduzele su značajne korake ka ukidanju diskriminatornih zakona. Ove reforme pokazuju da je promena moguća kada se politička volja uskladi sa ekonomskom neophodnošću.

Ali generalno, napredak ostaje neujednačen i nažalost spor. Ako su kreatori politika ozbiljni u vezi sa otključavanjem rasta, moraju brzo da završe nezapočete pravne reforme i eliminišu diskriminatorne odredbe koje ostaju u zakonima.

Takođe, moraju da sprovode ove zakone i propise, kako bi se prava data zakonom prenela u zaštitu i prilike u svakodnevnom životu. I možda najvažnije, moraju ojačati institucionalne aranžmane – pravosudne sisteme, regulatorna tela i usluge brige o deci – koji omogućavaju ženama da u potpunosti ostvare svoja prava.

Put ka jačim, otpornijim i inkluzivnijim ekonomijama vodi direktno kroz rodnu ravnopravnost. Nijedna ekonomija ne može sebi priuštiti da ostavi polovinu svog potencijala neiskorišćenim. I nijedna mlada žena koja želi da radi ne bi trebalo da svoju budućnost vidi ograničenu zastarelim zakonima ili institucijama koje ne uspevaju da podrže njena prava, piše u izveštaju SB.

Bezbednost, preduzetništvo i briga o deci najproblematičniji

• Danas žene uživaju manje od dve trećine zakonskih prava dostupnih muškarcima, a samo četiri procenta živi u ekonomijama koje se približavaju potpunoj jednakosti u pogledu prava žena. Nijedna ekonomija još uvek nije uspostavila čitav set zakonskih prava potrebnih za puno ekonomsko učešće žena.
• Stroži zakoni su često povezani sa boljom primenom, ali mnoge ekonomije postižu mnogo bolje rezultate u usvajanju zakona nego u njihovom sprovođenju. Bez politika i institucija potrebnih za podršku njihovoj primeni i bez efikasnog sprovođenja, zakoni ostaju samo sugestivni i malo je verovatno da će postići svoj nameravani uticaj.
• Vlade moraju investirati u institucije, politike i sprovođenje kako bi se jednaka prava žena prenela u jednake mogućnosti u praksi. Zakonska prava žena variraju tokom njihovog ekonomskog životnog ciklusa, ali se reforme sprovode tamo gde su najhitnije potrebne.
• Rezultati su najviši u temama mobilnost, plata i brak, oblastima u kojima su reforme uklonile eksplicitna ograničenja kretanja i delovanja žena u mnogim ekonomijama. Nasuprot tome, rezultati su najniži u temama bezbednost, preduzetništvo i briga o deci.
• Preduzetnice se i dalje suočavaju sa barijerama u pristupu finansijama, tržištima i ulogama u donošenju odluka. U 91 od 190 ispitanih ekonomija zakoni ne zabranjuju diskriminaciju žena u pristupu kreditima, što ograničava njihovu sposobnost da otvaraju i razvijaju firme.
• U 44 od 190 merenih ekonomija, usluge brige o deci mlađoj od tri godine ostaju neregulisane, uključujući one koje se pružaju u jaslicama, vrtićima i formalnim predškolskim ustanovama. Globalno, uspostavljeno je manje od jedne trećine politika potrebnih za pružanje pristupačne i kvalitetne brige o deci. U ekonomijama sa niskim prihodima postoji samo oko jedan procenat mehanizama potrebnih za podršku takvoj brizi o deci.