Srbija najspremnija u regionu za primenu SEPA sistema – infrastruktura već funkcioniše, propisi usklađeni

Crna Gora je 21. novembra zvanično postala deo SEPA sistema, jedinstvene zone plaćanja u evrima. Time je postala prva zemlja Zapadnog Balkana koja je primljena u SEPA geografsko područje koje obuhvata 36 država, od čega 27 zemalja članica Evropske unije.

Viceguverner Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris rekao je na Bankarskom samitu da je ovo velika stvar i za Crnu Goru i za region i da očekuje da će ostale zemlje vrlo brzo pristupiti SEPA sistemu.

“SEPA će sasvim sigurno doneti brojne benefite i građanima i privredi, kao što su niži troškovi međunarodnih transakcija i njihovo brže i jednostavnije obavljanje”, istakao je Fabris i dodao da će ulazak u jedinstvenu zonu plaćanja privući i strane investitore.

Prema njegovim rečima, SEPA podstiče i razvoj međunarodne trgovine i doprineće većoj integraciji Crne Gore u međunarodnu ekonomiju.

“Još jedan od benefita koji očekujemo je povećanje učešća digitalnih plaćanja, što će svakako voditi smanjenju sive ekonomije. Međutim, ono što je svakako najveći benefit od SEPA sistema je da se Crna Gora još jednim korakom približila Evropskoj uniji i na taj način deluje realniji strateški plan da se sva pregovaračka poglavlja zatvore do kraja 2026, a da onda do kraja 2028. godine postanemo članica EU”, zaključio je Fabris.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je na Panelu guvernera da se očekuje da će sistem plaćanja SEPA u Crnoj Gori profunkcionisati tek u oktobru 2025. godine, i to zato što Crna Gora nema infrastrukturnu podlogu koja je već poznata svim bankama u Srbiji, poput IPS-a koji funkcioniše već šest godina i preko kog se i Narodna banka Srbije povezuje na TIPS (Target Instant Payment Settlement) Evropske centralne banke.

To zapravo pokazuje da je naša zemlja već završila i drugi korak, mnogo zahtevniji u smislu infrastrukture i ulaganja.

Ipak, prema njenim rečima, Srbija bi u decembru trebalo da dobije formalnu potvrdu za predaplikaciju za pristup SEPA sistemu.

“Čestitam Crnoj Gori što su to dobili i brzo uradili formalni deo procedure, ali Srbija je jedina zemlja u regionu koja ima sopstvenu infrastrukturu urađenu zajedno sa bankama. Ostale zemlje regiona, osim Severne Makedonije, ići će preko posrednika – italijanske centrale banke, preko koje će raditi taj sistem, što onemogućava sopstveni razvoj, zaštitu podataka i ostale elemente koje podrazumeva razvoj jednog takvog sistema”, navela je Tabaković.

Kako je istakla, u Srbiji se danas plaća IPS-om u roku od 1,2 sekunde, a to će biti omogućeno i kroz TIPS, odnosno SEPA sistem. Zato je, prema njenom mišljenju, vrlo upitno da li će plaćanje preko ovog sistema biti jeftinije za one koji to rade preko posrednika.

Viceguverner Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris rekao je da će SEPA transakcije za banke koje imaju matične filijale u zemljama EU ići relativno brzo, zbog toga što će one ići preko svojih matičnih banaka. Za one druge ići će znatno sporije.

„Zbog toga planiramo da napravimo automatski klirinški sistem u Crnoj Gori, preko kog bi išle transakcije, a to će sigurno biti u roku ne manjem od godinu i po dana”, naglasio je Fabris.

Šta je SEPA i zbog čega je ovaj sistem značajan za Srbiju?

Nakon dostavljanja predaplikacije na mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu očekuje se da će Srbija veoma brzo predati zvaničnu aplikaciju za pristup SEPA sistemu koja će omogućiti milionske uštede građanima i privredi.

Kako u najnovijem izdanju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) piše ekonomista Ivan Nikolić, nakon odluke Evropskog platnog saveta o priključenju Republike Srbije u SEPA geografsko područje usledila bi naredna faza koja podrazumeva priključenje banaka u SEPA platne šeme i povezivanje na platne sisteme u EU preko kojih će se realizovati SEPA plaćanja.

“Narodna banka Srbije u saradnji sa Evropskom centralnom bankom već radi na analizi tehničkih uslova za priključenje banaka u sistem za instant plaćanja ECB – TIPS (Target Instant Payment Settlement).

SEPA (Single Euro Payments Area) je inicijativa Evropske unije koja omogućava jednostavna, brza, sigurna i jeftina bezgotovinska plaćanja u evrima unutar 36 zemalja koje učestvuju u SEPA sistemu koji je zvanično proradio krajem januara 2008. sa ciljem da olakša i standardizuje plaćanja u evrozoni i zemljama članicama EU, omogućavajući prekogranična plaćanja u evrima pod istim uslovima kao i domaća plaćanja.

Nikolić u svojoj analizi ocenjuje da je za Srbiju SEPA sistem značajan jer olakšava finansijsku integraciju sa zemljama EU, posebno u kontekstu prilagođavanja evropskim standardima u oblasti finansijskih usluga.

“Ovde je važno napomenuti da Narodna banka Srbije već nekoliko godina unazad usklađuje propise sa standardima Evropske unije u oblasti finansijskih, kao i platnih usluga, tako da su domaći propisi u oblasti platnih usluga, bankarskog poslovanja i sprečavanja pranja novca već u potpunosti usklađeni sa zahtevima SEPA”, napominje Nikolić.

Prema njegovom mišljenju, uštede pre svega dolaze iz nižih transakcionih troškova, smanjenog vremena obrade transakcija, te povećane transparentnosti i konkurencije u platnom prometu.

“Evropska komisija je procenila da je SEPA generisala godišnje uštede od preko dvadeset milijardi evra na nivou cele Evropske unije. Oko 5,8 milijardi evra ovih ušteda pripisuje se bankarskom sektoru, dok su ostatak uštedeli poslovni korisnici i pojedinci. Uštede dolaze iz smanjenja naknada za transakcije, konsolidacije bankovnih računa i automatizacije procesa koji su ranije bili različiti između zemalja”, navodi se u analizi MAT-a.

Nikolić podseća da su, što se tiče regiona Zapadnog Balkana, Crna Gora i Albanija dobile zvaničnu pristupnicu SEPA sistemu krajem novembra ove godine i one će postati punopravne članice od 1. januara 2025.

“Ipak, očekuje se da će proces implementacije i potpune funkcionalnosti za komercijalne banke trajati nešto duže. Banke i drugi pružaoci usluga plaćanja iz ovih zemalja moći će da podnose zahteve za priključenje SEPA sistemu tek od aprila 2025. S druge strane, sama realizacija SEPA plaćanja će najverovatnije postati operativna tek krajem naredne godine, nakon što se završe tehničke pripreme i sertifikacije od strane Evropskog saveta”, objašnjava Ivan Nikolić.

Da bi se ostvarile koristi koje donosi SEPA neophodno je da implementacija u svim zemljama bude podjednako efikasna. Iskustva iz EU pokazuju da početne faze tehničkog prilagođavanja mogu biti sporije, a nije sigurno ni da će sve banke automatski smanjiti svoje naknade u očekivanom obimu zbog čega su u EU reagovali i administrativnim merama.

“Takođe, banke za proces prilagođavanja imaju značajne troškove, dok je sam obim transakcija sa zemljama EU u poređenju sa transakcijama unutar bilo koje zemlje po prirodi stvari niži i često ne opravdava uloženo”, ističe Nikolić u svojoj analizi.

Ono što Srbiju dovodi u značajnu prednost je da je bankarski sektor za potrebe uvođenja instant plaćanja još pre šest godina uveo ISO20022 standard.

“Zemlje regiona će morati prvo da uvedu instant platne sisteme za domaći platni promet, pa tek onda da ih povežu sa instant platnim sistemom EU”, zaključuje se u analizi.