Srbija najviše duguje investitorima koji su ulagali u evroobveznice koje je emitovala država

U 2026. godinu Srbija je ušla sa javnim dugom od 39,34 milijarde evra, koliko je zabeleženo poslednjeg dana decembra 2025. I dalje najviše novca Srbija duguje investitorima koji su ulagali u – naše evroobveznice, piše portal N1.

Ukupan javni dug Srbije je, na dan 31. decembar 2025. iznosio 39,34 milijarde evra, što je 44,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazuju podaci Uprave za javni dug.

Kada se na ovaj iznos direktnih i indirektnih obaveza države doda još i negarantovani dug lokalne vlasti, ovaj iznos raste na 39,64 milijarde evra.

Najveći je, i dalje, dug prema vlasnicima evroobveznica koje je emitovala Republika Srbija. On je poslednjeg dana 2025. godine iznosio 10,32 milijarde evra i nepromenjen je u odnosu na kraj 2024.

Sledi dug od 7,28 milijardi evra po osnovu dugoročnih dinarskih državnih hartija od vrednosti (godinu pre ovaj dug iznosio je 7,32 milijarde evra).

Na trećem mestu je dug po kreditima poslovnih banaka u iznosu 4,7 milijardi evra.

Ovi krediti beleže rast za godinu dana za oko 800 miliona evra – prema izveštaju Uprave za javni dug, na kraju 2024. godine, dug prema stranim poslovnim bankama iznosio je 3,89 milijardi evra.

Na četvrtom mestu najvećih poverilaca Srbije je kineska Export-import banka (2,8 milijardi evra), pa dug po kreditima stranih vlada (2,66 milijardi evra). Potom MMF kome Srbija duguje 2,3 milijarde evra, pa Međunarodna banka za obnovu i razvoj (2,3 milijarde evra).

Sledi Evropska investiciona banka (1,9 milijardi evra), pa investitori u dugoročne državne hartije u evrima (1,8 milijardi evra).

Svim ostalim poveriocima Srbija duguje, pojedinačno gledano – manje od po milijardu evra. Na listi su Banka za razvoj Saveta Evrope, EBRD, Nemačka razvojna banka, ali i dug po osnovu stare devizne štednje, restitucije…

Srbija je nastavila da se zadužuje, u utorak je Uprava za javni dug okončala drugu aukciju petogodišnjih državnih obveznica u ovoj godini, koje dospevaju 30. jula 2030. godine. Na aukciji su investitori ponudili a država prihvatila ukupno 15,97 milijardi dinara za te hartije, i to po izvršnoj stopi od 4,55 odsto, piše Nedeljnik.