Srbija se sprema za korišćenje fondova EU: Sistem koji vodi do milijardi evra za razvoj

U Skupštinu Srbije stigao je predlog Zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, čiji je cilj da uredi koje će se domaće institucije i na koji način baviti jednim od ključnih aspekata pridruživanja.

Kohezionu politiku, naime, sprovode EU i Srbija kada postane članica i ona se odnosi na korišćenje sredstava iz evropskih fondova za regionalni razvoj i socijalnu podršku, zatim iz Kohezionog fonda, kao i Fonda za pravednu tranziciju, koji su na nivou Unije teški po nekoliko stotina milijardi evra.

Primera radi, Bugarskoj je u periodu od 2014. do 2020. godine na raspolaganju bilo 6,7 milijardi evra iz Evropskog fonda za regionalni razvoj, 3,2 milijarde evra iz Evropskog socijalnog fonda i 3,3 milijarde evra iz Kohezionog fonda – a Bugarska je kao primer navedena u predlogu zakona upravo kao zemlja koja je 2014. bila uporediva sa Srbijom kada je reč o broju stanovnika i stepenu razvoja.

U razgovoru za Biznis.rs potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak objašnjava da je država kandidat dužna da pre pristupanja EU uredi svoj sistem institucija, odredi koja je za šta zadužena, kao i da zaposli i obuči ljude kako bi mogla od prvoga dana u EU da koristi novac namenjen podršci i razvoju novih članica.

„Radi se, inače, o fondovima koji čine trećinu budžeta EU, a koheziona politika zajedno sa poljoprivrednom predstavlja praktično 60 odsto potrošnje iz zajedničkog budžeta članica. To je jedna od glavnih politika pomoći novim članicama„, objašnjava Međak.

Evropski budžet za period od 2021. do 2027. godine iznosi dva biliona evra.

Usvajanje ovog zakona, kako objašnjava Vladimir Međak, važno je i zbog okončanja pristupnih pregovora za Poglavlje 22, a sve pomenute institucije moraju biti „uvezane“ i uvežbane za upravljanje podelom novca iz kohezionog i drugih fondova barem dve godine pre ulaska Srbije u EU.

Naš sagovornik, koji je ranije bio i pomoćnik direktora Kancelarije za evrointegracije, pozdravlja to što je predlog zakona stigao do Skupštine Srbije, ali i ukazuje da je važno da što pre počne njegova primena, imajući u vidu obim posla koji nas čeka.

„Ukoliko se u EU uđe nespreman, mogu proći i godine tokom kojih država više uplaćuje u zajednički budžet nego što povlači kroz razvojne fondove“, upozorava Međak.

Takva situacija je, inače, u različitim periodima zadesila Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku, ali i Slovačku, Litvaniju i još neke članice.

U obrazloženju predloga zakona stoji da bez njegovog usvajanja ne postoji pravni osnov za izgradnju pravnog, programskog, institucionalnog i administrativnog okvira za efikasno i delotvorno sprovođenje fondova kohezione politike EU u Republici Srbiji.

„Pri tome, u institucijama moraju biti zaposleni kvalitetni, sposobni ljudi, a ne oni koji ‘preko veze’ popunjavaju kvote, jer će ih EU testirati i proveravati da li znaju svoj posao – u suprotnom, novac nećemo videti“, upozorava Međak.

O tome koliko EU pazi na korišćenje novca iz fondova kohezione politike, kao i poljoprivrednog budžeta, svedoče akcije koje su sprovodile države članice iz našeg okruženja: u Hrvatskoj je protiv bivšeg ministra za evropske fondove Tomislava Tolušića pokrenuta istraga u vezi podsticaja koje je dobio za izgradnju vinarije, dok je u Bugarskoj zbog sumnje na proneveru EU fondova pre dve godine uhapšen bivši premijer Bojko Borisov.

Hrvatska je, inače, iz aktuelnog budžeta za kohezione politike vrednog 378 milijardi evra dobila priliku da od 2021. do 2027. godine iskoristi 8,95 milijardi evra ili 298 evra godišnje po glavi stanovnika.

Daleke 2014. godine, na početku prethodnog budžetkog okvira EU, Hrvatska je uspevala da iskoristi tek svaki peti evro koji joj je bio na raspolaganju preko ovih fondova.

Koliko su za Srbiju važne pripreme za korišćenje velike razvojne pomoći koja se očekuje u paketu sa članstvom u EU pokazuje i skromna iskorišćenost nekih fondova EU koji su nam već na raspolaganju.

Primera radi, Srbija je u periodu od 2014. do 2020. godine na osnovu IPARD fondova za ruralni razvoj mogla da iskoristi 175 miliona evra za podršku poljoprivrednicima.

„Od ukupno opredeljenih sredstava EU za period 2014-2020. godine (175 miliona evra), za sve mere do kraja 2021. godine odobreno je 37,8 odsto (raspoloživih sredstava). Kada je reč o ukupno odobrenom iznosu doprinosa EU – 59,4 odsto odnosilo se na Meru 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava“, stoji u Godišnjem izveštaju o sprovođenju IPARD II programa za 2021. godinu Uprave za agrarna plaćanja.