Srbija unapređuje sistem energetskog menadžmenta

Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac rekao je danas za RTS da Srbija pored energetskih menadžera uvodi i energetske savetnike za unapređenje energetske efikasnosti javnih zgrada i da je njihov zadatak da urade detaljne energetske preglede, definišu konkretne mere i izračunaju kolike su uštede.

Jedan od ključnih projekata sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu, uz finansijsku podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF). 

Cilj projekta je unapređenje sistema energetskog menadžmenta i povećanje investicija u energetsku efikasnost javnih zgrada u Srbiji.

Profesor Banjac, izvršni rukovodilac projekta, rekao je da je sistem energetskog menadžmenta u Srbiji uspostavljen još 2012. godine, donošenjem zakona o energetskoj efikasnosti. 

„Tada su postavljeni temelji ovog sistema, ali je bilo potrebno da prođe 12 godina da ga kompletiramo. Sistem je složen, ali i veoma napredan“, naveo je Banjac.

Prema njegovim rečima, projekat je doprineo unapređenju informacionog sistema energetskog menadžmenta, koji predstavlja jedan od ključnih alata za praćenje potrošnje i ušteda energije, kao i razvoju obuka za novu kategoriju stručnjaka – energetske savetnike.

Srbija trenutno ima oko 260 licenciranih energetskih menadžera, raspoređenih u industriji, sektoru zgradarstva i javnom sektoru. Njihov zadatak je da prate potrošnju energije i predlažu mere energetske efikasnosti.

„Energetski savetnici, za razliku od menadžera, rade detaljne energetske preglede, primenjuju propisanu metodologiju, definišu konkretne i kompleksnije mere i izračunavaju energetske i finansijske uštede“, objasnio je Banjac.

I jedni i drugi moraju da poseduju licencu, koja se stiče nakon završenih obuka i položenog ispita.

Obuke se sprovode na Mašinskom fakultetu u Beogradu, po programu koji je odobrilo Ministarstvo rudarstva i energetike, dok konačne licence izdaje resorno ministarstvo.

Iako zakon propisuje da svaka lokalna samouprava sa više od 20.000 stanovnika mora da ima energetskog menadžera, ta obaveza još nije u potpunosti ispunjena.

„Trenutno imamo 67 jedinica lokalne samouprave sa imenovanim energetskim menadžerima, dok je još oko 20 opština u obavezi da ih imenuju“, navodi Banjac.

Prema analizama, mere energetske efikasnosti donose značajne rezultate.

„Tamo gde se mere sprovode, uštede su preko 40 odsto. Tamo gde se ne sprovode, potrošnja ostaje ista ili čak raste“, ističe Banjac.

Slični rezultati postižu se i u domaćinstvima, posebno kod objekata koji su bili u lošem energetskom stanju.

„Sanacija omotača zgrade, zamena prozora i vrata i ugradnja termoizolacije donose uštede od 40 do 45 odsto, što je u uslovima energetske neizvesnosti izuzetno važno“, naglašava profesor Mašinskog fakulteta. 

Banjac podseća da građani mogu da se obrate energetskim menadžerima u svojim opštinama za savete, kao i da prate konkurse Ministarstva za energetsku sanaciju objekata.