Srbija uvodi novi zakon o službenim kontrolama hrane

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije zvanično je otpočelo rad na izradi Nacrta zakona o službenim kontrolama. Istovremeno, objavljene su i polazne osnove ovog zakona koji će, kako najavljuju iz Ministarstva, predstavljati temeljnu reformu u oblasti bezbednosti hrane i usklađivanja sa evropskim standardima.

Cilj novog zakonskog okvira je da se potrošačima osigura bezbedna hrana i poveća kontrola celog agro-prehrambenog lanca, od proizvodnje do prodaje.

Iz Ministarstva poručuju da je zaštita zdravlja potrošača, ali i njihovih ekonomskih interesa, osnovno pravo koje država mora da štiti. Kako bi se to postiglo neophodno je uvesti efikasan i moderan sistem službenih kontrola – ne samo za hranu domaćeg porekla, već i za uvozne proizvode. U pitanju je sveobuhvatna strategija koja se oslanja na princip „od njive do trpeze“ i teži da obezbedi da svaka karika u lancu bude pod kontrolom.

Ministarstvo ističe da su bezbednost hrane, pojačan izvoz, usklađivanje sa propisima Evropske unije i ekonomična proizvodnja četiri ključna stuba poljoprivredne politike Srbije. Sve to zahteva modernizaciju postojećih mehanizama inspekcijskog nadzora i uvođenje novih instrumenata koji prate savremene prakse i regulativu EU.

U Srbiji se bezbednost hrane trenutno reguliše Zakonom o bezbednosti hrane i Zakonom o inspekcijskom nadzoru, kao i nizom podzakonskih akata. Međutim, postojeća zakonska rešenja pokazala su brojne nedostatke u praksi. Tako, na primer, aktuelni Zakon o inspekcijskom nadzoru predviđa da kontrole moraju biti najavljene najmanje tri dana unapred, što je u suprotnosti sa evropskom Uredbom (EU) 2017/625, koja propisuje da službene kontrole moraju biti nepredvidive i sprovoditi se bez prethodne najave – osim kada je najava opravdana iz operativnih razloga.

“Upravo tu nesaglasnost novi zakon treba da ispravi. On će se u potpunosti uskladiti sa pomenutom uredbom Evropske unije koja ima značajno proširen obim i obuhvata kontrolu ne samo hrane i hrane za životinje, već i oblasti kao što su zdravlje životinja i bilja, zaštita bilja, organska proizvodnja, GMO, geografske oznake i tradicionalni specijaliteti”, navodi se u obrazloženju Nacrta.

Iako potreba za ovakvim zakonom postoji već duže od decenije, konkretni koraci su načinjeni tek 2021. godine, u okviru projekta Evropske unije pod nazivom „Jačanje kapaciteta za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU“. Tada je, u saradnji sa evropskim ekspertima, pripremljena i prva radna verzija zakona o službenim kontrolama.

U okviru tog projekta prenete su odredbe Uredbe (EU) 2017/625, kao i nekoliko drugih pratećih uredbi Evropske komisije, koje detaljno regulišu pitanja kao što su praćenje pošiljaka, kontrole drvene ambalaže, prethodna najava određenih kategorija robe i uslovi za rad službenih laboratorija.

Šta donose novi propisi?

U obrazloženju predloga novog zakona o službenim kontrolama u poljoprivredno-prehrambenom sektoru stoji da je cilj unapređenje kontrolnih sistema u Republici Srbiji i usklađivanje sa pravilima Evropske unije. Uvođenje ovog zakona rezultat je potrebe za jasnijim razlikovanjem službene kontrole od drugih službenih aktivnosti. Službena kontrola podrazumeva inspekcijski nadzor kako bi se proverilo poštovanje zakonskih propisa, dok druge službene aktivnosti obuhvataju, na primer, administrativne aspekte poput izdavanja zvaničnih sertifikata. Važno je naglasiti da se na ove druge aktivnosti ne primenjuju sve odredbe Uredbe (EU) 2017/625.

Ova uredba takođe ne pokriva provere usklađenosti sa pravilima o organizaciji zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda kada postoje posebni sistemi kontrole. Ipak, kada je reč o tržišnim standardima, Uredba se primenjuje sa ciljem da se otkriju eventualne prevare ili obmanjujuće prakse u vezi sa marketinškim standardima poljoprivrednih proizvoda. To znači da je borba protiv prevara u vezi sa hranom integrisana u kontrolne mehanizme.

Uvođenjem novog zakona, preuzimaju se i principi koji su bili osnova prethodne Uredbe 882/2004, kao što su upotreba odgovarajućih tehnika kontrole, donošenje odluka na jedinstven način i koordinacija kada je u proces uključeno više kontrolnih jedinica. Zakon predviđa i precizne uslove za delegiranje kontrolnih zadataka, izradu višegodišnjeg nacionalnog plana kontrola, kao i jasno definisane odgovornosti subjekata.

Posebno značajan segment zakona odnosi se na uvođenje pravila kontrole za pojedinačne sektore. To obuhvata kontrolu nad životinjama, proizvodima životinjskog porekla, reziduima supstanci u hrani i hrani za životinje, sporednim proizvodima, dobrobiti životinja, zdravlju bilja, sredstvima za zaštitu bilja, GMO, organskim proizvodima i proizvodima sa zaštićenim geografskim oznakama.

Jedan od novih elemenata je i pristup kontroli zasnovan na proceni rizika. Ovo znači da se kontrole sprovode učestalošću i na način koji što manje opterećuje privredne subjekte, a da se istovremeno održi efikasnost sistema.

Zakon takođe uvodi borbu protiv prevara kao centralni element službene kontrole – nadležni organi će uzimati u obzir mogućnost obmanjujućih praksi u vezi sa kvalitetom, sastavom ili poreklom hrane prilikom planiranja učestalosti kontrola.

Kontrole se odnose na sve faze lanca proizvodnje i distribucije – od uzgoja životinja i biljaka do krajnjeg korisnika. Zbog efikasnosti, predviđeno je vođenje ažurnog registra svih subjekata koji podležu kontrolama. Nadležni organi će koristiti podatke iz postojećih registara i evidencija.

Takođe, povećava se transparentnost kontrolnih aktivnosti. Organi su u obavezi da najmanje jednom godišnje objave relevantne informacije o tome kako se sprovode službene kontrole.

Zakon predviđa i mogućnost trajnih i privremenih odstupanja od obavezne akreditacije službenih laboratorija. Na primer, za ispitivanje trihinele u mesu može postojati trajno odstupanje, dok vanredne situacije mogu zahtevati privremena rešenja. Takođe je regulisan kaskadni izbor metoda uzorkovanja, ispitivanja i dijagnostike.

Kada je reč o uvozu, novi sistem kontrola biće više usmeren na rizik. Sve pošiljke moraju proći dokumentarnu proveru, a fizičke i identifikacione provere vršiće se u skladu sa stepenom rizika. Za određene vrste životinja i robe postoji lista koja predviđa obavezne sistematske kontrole na granici.

Još jedna važna novina je uspostavljanje jedinstvenog i harmonizovanog okvira za službenu sertifikaciju, koja će se primenjivati i za proizvode namenjene izvozu. Sertifikate će izdavati nadležni organi, a službenici za sertifikaciju moraju biti nepristrasni, bez sukoba interesa i adekvatno obučeni.

“Cilj donošenja ovog zakona nije samo usaglašavanje sa evropskim pravom, već i uspostavljanje funkcionalnog i efikasnog sistema kontrole u Srbiji. Na taj način se otvaraju mogućnosti za proširenje tržišta, ne samo u EU, već i širom sveta.

Očekuje se da će primena zakona ubrzati prekogranični promet životinja i poljoprivrednih proizvoda. Zakon je ključan i za ispunjenje Merila 1 za otvaranje pregovora u Poglavlju 12, koje se odnosi na bezbednost hrane i fitosanitarnu politiku. Takođe, predstavlja važan deo Reformske agende u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan”, navodi se u predlogu Nacrta zakona.

Važno je napomenuti i da primena ovog zakona neće stvoriti nove troškove za građane i privredu. Svi troškovi su već deo postojećeg sistema i biće ubuduće kanalisani preko republičkog budžeta. Planirano je da se određene aktivnosti finansiraju putem administrativnih taksi, a poslovi će se realizovati na osnovu ugovora, što doprinosi efikasnijoj i transparentnijoj realizaciji.