Srbiji na putu do vinske sile nedostaju zasadi, vinski turizam i dobra priča

Sektor vinogradarstva i vinarstva u svetu suočava se poslednjih godina sa smanjenjem površina pod vinovom lozom, dok promena klimatskih uslova dovodi do istorijski niske globalne proizvodnje vina. Istovremeno, društveni i ekonomski faktori doveli su do pada potrošnje na ključnim tržištima.

Izveštaj za 2025. godinu Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV) pokazuje da su uprkos ovim pritiscima više prosečne cene pomogle u održavanju ukupnog tržišnog učinka u pogledu vrednosti, ublažavajući deo uticaja smanjenog obima prodaje.

Ipak, brojke su neumoljive. Globalne površine pod vinovom lozom nastavile su pad i u 2024. godini, smanjivši se za 0,6 odsto na 7,1 milion hektara. Ovo je četvrta uzastopna godina pada, podstaknuta krčenjem vinograda u glavnim vinogradarskim regionima obe hemisfere, što pogađa i vinsko i stono grožđe.

Drugu godinu zaredom, ekstremni klimatski uslovi i posledični pritisak bolesti ozbiljno su pogodili vinograde širom sveta, dovodeći do istorijski niske globalne proizvodnje vina. Kao i 2023. godine, ove okolnosti su dodatno pogoršane ekonomskim i tržišnim pritiscima. U 2024. godini ukupna proizvodnja pala je na 225,8 miliona hektolitara, što je najniži nivo u poslednjih 60 godina i pad od 4,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Slična situacija je i na terenu potrošnje vina koja je u istoj godini procenjena na 214,2 miliona hektolitara, što je pad od 3,3 odsto u odnosu na već nizak nivo iz 2023. Pad potražnje na glavnim tržištima, uz visoke prosečne cene uzrokovane niskim obimom proizvodnje i produženim efektima ranije inflacije, učinili su ovu godinu veoma izazovnom. Ipak, neka ključna tržišta pokazala su otpornost uprkos ovim poteškoćama.

Tokom 2024. godine na međunarodnu trgovinu vinom uticali su mali obimi proizvodnje i visoke prosečne izvozne cene. Dok je ukupni obim izvoza ostao relativno nizak, na nivou od 99,8 miliona hektolitara, to je nadoknađeno snažnom vrednošću izvoza koja je dostigla 35,9 milijardi evra. Prosečna izvozna cena zadržala se na nivou od 3,6 evra po litru, održavajući rekordno visok nivo postavljen 2023. godine.

Klimatske promene prijaju srpskom grožđu

U ovim okolnostima Srbija ima šansu da poveća zasade i proizvodnju vina i u tom smislu izvoz u Kinu jeste prilika, ali su nam na raspolaganju i fondovi Evropske unije za razvoj vinogradarstva i vinarstva, kaže za Biznis.rs Dušan Jelić, stručnjak za vino koji se dugo bavi brendiranjem i marketingom u ovoj oblasti.

“Ključna karika koja nedostaje je to što nemamo dovoljno vinograda. Ako želimo da budemo vinska sila, to podrazumeva investicije i vreme – da se investira u zemlju, zasad, tri godine da počne da rađa, borba sa prirodom, nepogodama, gradom, svaka deseta berba u proseku da bude lošeg kvaliteta…“, kaže Jelić.

Potencijal Srbije je za širenje ove grane poljoprivrede je ogroman, a klimatske promene koje nekima prave probleme nama pogoduju jer je dobre uslove za gajenje vina približilo idelanim.

Prema njegovim rečima, Srbija trenutno ima pet puta manje vinograda nego krajem XIX veka kada je zaista bila vinska sila. Situacija ide na bolje jer je dosta ljudi sa idejom i novcem pokrenulo posao i trenutno imamo 30 do 50 vinarija svetskog ranga.

“Treba imati u vidu da vinski biznis traži vreme jer nije dovoljno samo posaditi lozu i posle brati grožđe, potrebno je pratiti koje sorte bolje uspevaju u kojim podnebljima da bi se dobila vrhunska vina”, ističe sagovornik.

Bugarska daleko ispred nas

Sa druge strane, najveći neiskorišćeni potencijal u Srbiji je vinski turizam i na tom polju zaista treba mnogo da se radi. Jedno je da proizvedete flašu vina i prodate je negde u svetu, ali sasvim drugo da razvijete potpuno novu granu privrede koja će u zemlju dovoditi turiste i goste, gde će dobiti poseban ugođaj, priču, tradiciju.

“Nema ništa slađe za vinara od prodaje na kućnom pragu”, kaže Jelić.

Svega nekoliko vinarija u Srbiji zasad je prepoznalo da nije dovoljno imati vinariju i degustacionu salu koja radi samo na najavu gostiju i po potrebi, nego i restoran i prenoćište i kompletan vinski doživljaj. Kao dobar primer vinskog turizma sagovornik pominje vinsku kuću Kovačević koja se nalazi pet kilometara od Iriga i u svom sklopu ima tri restorana. U sličnom pravcu idu i neke vinarije u Šumadiji.

Međutim, u Srbiji još nema nijedne specijalizovane niti turističke niti marketinške agencije koja se bavi razvojem ovog vida turizma i to se vidi, kaže Jelić navodeći da bi vinarije koje već imaju ozbiljna svetska priznanja za svoja vina morale da razmišljaju u pravcu većih ulaganja u vinski turizam.

“Godinama sam bio u Južnoj Africi i tamošnji standard je da svaka vinarija odvaja sedam odsto profita za marketing. Nažalost, preovlađujuće mišljenje naših vinarija je i dalje da je to trošak”, kaže Jelić ističući da u ovom segmentu zaostajemo čak i za Bugarskom koja ima nekoliko marketinških agencija koje se bave samo brendiranjem i promocijom vinarstva.

Vlasnik Vinarije Plavinci i prvi proizvođač organski sertifikovanog vina u Srbiji Branimir Anđelić kaže da su se manje poznate vinske regije koje su se uspešno izborile za izuzetno dobro mesto na svetskom tržištu, kao što su Istra, Austrija i poslednjih godina Grčka, sve imale izuzetno snažnu, dobro osmišljenu i dobro budžetski finansiranu dugogodišnju marketing kampanju, bez obzira na smene vlasti. Dakle, postavile su stvari strateški.

Kod nas se vidi pomak u tom pravcu samo u Vojvodini. Pokrajinska vlast aktivno promoviše ne samo vina Fruške gore, već i samu Frušku goru kao destinaciju za vinski turizam. Sa druge strane imate Beogradski vinogradarski rejon, na najviše 30 minuta od centra, gde gradska vlast i Turistička organizacija Beograda izgleda ni ne znaju da postoji.

“Imate vrhunske vinarije sa mnoštvom međunarodnih priznanja, ali iz Beograda vinske ture idu na Frušku goru i eventualno u Topolu. Gradska vlast nabavlja vina iz Šumadije, Negotina, Vojvodine za svoje događaje, umesto da isključivo uzima od vinara iz Beogradskog vinogradarskog rejona i to promoviše. Probajte da dođete do Grocke Smederevskim putem, a da odmah posle toga ne morate na reglažu trapa. Čak više ne postoji ni autobuska linija 301 Trg Republike – Grocka”, kaže Anđelić.