Srpska ekonomija u turbulentnom vremenu – kojim prioritetima prevazići izazove?

Ključna pitanja prilagođavanja i otpornosti domaće ekonomije otvorena su na trećoj konferenciji o finansijskim uslugama koju je organizovao Savet stranih investitora Srbije (FIC) u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Pod temom „Investicije u fokusu – globalni trendovi, lokalni odgovori” konferencija je ukazala na to da inflatorni pritisci, fragmentacija tržišta, protekcionizam, kao i složeni režimi međunarodnih sankcija sve više utiču na tokove kapitala, robe i usluga, kao i na poslovna očekivanja i investicione odluke u Srbiji.

Upravo zbog toga, kako je moglo da se čuje, neophodno je intenziviranje dijaloga javnog i privatnog sektora kako bi se obezbedila dugoročna privredna stabilnost i ekonomski rast.

Najveći rizici po zemlje i kompanije dolaze iz sfere geopolitike

Član Upravnog odbora Saveta i predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke Srbije Zoran Petrović istakao je da aktuelni trgovinski rat ostavlja značajne posledice, kao i da je MMF smanjio izglede za rast evropske ekonomije.

“To će negativno uticati na inflaciju u SAD, dok je inflacija u Evropskoj uniji (EU) ispod granica cilja Evropske centralne banke. Depozitna stopa je smanjena na dva odsto i ne očekuje se dodatno spuštanje u julu. Šanse su 50 prema 50 da će se to desiti u septembru. Ovo je značajna vest za Srbiju, jer će novac biti jeftiniji i za građane i za privredu”, rekao je Petrović.

Ono što nije dobra vest, dodao je, jeste to što ekonomski rast u EU, koja je naš najveći trgovinski partner, beleži svega 0,8 do 0,9 odsto.

“Najveći rizici po zemlje i kompanije dolaze iz sfere geopolitike. Kada su ekonomski parametri Srbije u pitanju, zabeleženo je usporavanje u 2025. godini usled manjih investicija i smanjene potrošnje, do koga je došlo pre svega zbog turbulentnih geopolitičkih dešavanja. Tenzije u zemlji mogu dodatno negativno uticati na dalji razvoj investicija potrošnje”, rekao je Petrović.

Naveo je da su međunarodne finansijske institucije korigovale naniže procene rasta BDP-a za Srbiju za ovu i naredne godine.

“Očekivanja su da bi srpska ekonomija ove godine mogla da postigne rast od oko tri odsto, a da će prosečna stopa inflacije biti nešto ispod četiri odsto. Dobra stvar je da Srbija u ovim izazovnim vremenima raspolaže visokim deviznim rezervama uz dobre fiskalne pokazatelje”, izjavio je Zoran Petrović.

Podsetio je da Bela knjiga Saveta stranih investitora sadrži 451 preporuku za poboljšanje poslovne klime, kao i da je veći progres u primeni ostvaren u 20 odsto njih.

“Najveći napredak ostvaren je u energetici i digitalizaciji. Za privlačenje novih, kako stranih tako i domaćih investicija, smatramo da su bitni intenzivniji napori u pregovorima sa Evropskom unijom oko dobijanja statusa članstva, kao i jačanje vladavine prava i borbe protiv korupcije”, naglasio je Petrović.

EBRD ulaže u Srbiji 800 miliona evra svake godine

U sve neizvesnijim vremenima važno je da Srbija ulaže u konkurentnost svoje ekonomije i njenu otpornost na spoljne šokove, smatra Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli), član Upravnog odbora Saveta stranih investitora i direktor EBRD-a za Zapadni Balkan.

“Prioriteti bi trebalo da budu jačanje infrastrukture, razvoj ljudskog kapitala sa fokusom na inovacije, diverzifikacija energetskih izvora ka domaćim obnovljivim resursima, efikasnije korišćenje resursa i unapređenje upravljanja državnim preduzećima. EBRD je posvećena podršci Srbiji u svim tim oblastima, dok nastavljamo da povećavamo svoja ulaganja u zemlji, koja već premašuju 10 milijardi evra”, rekao je Kolanđeli.

Dodao je da EBRD ulaže u Srbiji 800 miliona evra svake godine, što je jedan odsto BDP-a.

“Srbija može da nastavi da računa na nas”, poručio je Kolanđeli.

Srbija raspolaže sa 50 tona zlata u deviznim rezervama

Srbija će na današnji dan imati 50 tona zlata u deviznim rezervama, što se nije desilo od Drugog svetskog rata u FNRJ, rekla je na početku svog izlaganja guverner Narodne banke Srbije (NBS), Jorgovanka Tabaković.

“Činjenica je da su naše devizne rezerve na izuzetno visokom nivou, mereno svim kriterijumima, i da pokrivaju blizu sedam meseci uvoza robe i usluga. U izveštajima svih kreditnih agencija, kao jedan od važnih elemenata koji nas izdvaja pozitivno u odnosu na zemlje uporedivog kreditnog rejtinga, jesu upravo visoke devizne rezerve zemlje, koje smo kreirali tokom prethodnih više od deset godina”.

Istakla je da su neke od asocijacija na NBS stabilno i predvidivo ekonomsko okruženje, kao prvi stub održivog investiranja, a isto tako i relativno stabilan kurs dinara prema evru.

“Ta stabilnost koja olakšava donošenje odluka i planiranje dugoročnih projekata jeste važan stub investicionog ambijenta. Verujem i da na pitanje da li smo izgradili povoljan investicioni ambijent najbolji odgovor daju podaci”, rekla je Tabaković i navela neke od pokazatelja.

Investicije u osnovna sredstva činile su oko 16 odsto BDP-a u 2014. godini, uz investicije države na nivou od 2,2 odsto BDP-a. Nakon 10 godina te iste investicije čine više od 24 odsto BDP-a, pri čemu državne investicije premašuju 7,3 odsto BDP-a.

“Broj formalno zaposlenih lica povećan je za gotovo 400.000 i zaposlenje je danas mnogo lakše. Stopa nezaposlenosti, koja je bila veća od 20 odsto, smanjena je na 8,6 procenata, a stopa nezaposlenosti mladih je više nego prepolovljena. I prosečna stopa realnog rasta BDP-a Srbije u prethodnih sedam godina od blizu četiri odsto dobro govori o ambijentu koji smo stvorili”, navela je Jorgovanka Tabaković.

Podsetila je da je naš rast od 3,9 odsto prošle godine bio jedan od najviših u Evropi, dodajući da je dobro urađen posao uvek najbolji marketing, koji je doprineo da imidž Srbije u svetu bude bitno promenjen.

“Prošle godine smo dobili status zemlje investicionog ranga, koji smo odavno zaslužili. A da nas investitori odavno ocenuju kao zemlju investicionog ranga govore podaci da je u prethodnih sedam godina u proseku u Srbiju investirano oko četiri milijarde evra stranih direktnih investicija godišnje ili 6,8 odsto BDP-a u proseku, a rekord je dostignut prošle godine, sa 2,2 milijarde evra. Oko 55 odsto tih priliva ide ka izvozno orijentisanim sektorima, čime doprinose njegovom rastu, čak i u uslovima anemične eksterne tražnje”, navela je guverner NBS.

Činjenica da oko 80 odsto stranih direktnih ulaganja čine ulaganja u vlasnički kapital i reinvestiranu dobit govori da investitori u Srbiji šire postojeće projekte, pokreću nove, uprkos problemima na matičnim tržištima.

„Te investicije istovremeno donese novu tehnologiju i moderniju opremu, ali i nova znanja, što je omogućilo rast ukupne faktorske produktivnosti“.

Dobre rezultate tumači kao posledicu dobro odmerenih politika i prepoznavanja šansi, koje u svojoj osnovi imaju diverzifikaciju tržišta, izvora finansiranja i projekata, ističući i članstvo Srbije u području SEPA.

Govoreći o trendovima, istakla je da ih ima nekoliko. Prvi od njih je strukturna relokacija kapitala na globalnom tržištu, potom digitalna transformacija, održive, zelene investicije u obnovljive uzvore energije i regenerativnu poljoprivredu, regionalizacija poslovanja (nearshoring) i infrastrukturni projekti države.

“Kada je u pitanju Narodna banka Srbije, investitori, ali i svi činioci ekonomskog sistema zemlje, mogu da računaju na našu punu podršku stabilnom makroekonomskom okruženju. Za dalji rast razvoj svake ekonomije i društva, uključujući i našu, ključni su stabilnost i izvesnost poslovanja. Zbog toga stabilnost moramo da čuvamo u izazovnom i konkurentnom globalnom okruženju, kada se dešavaju nikada brže promene u svim oblastima života i rada. Bez nje, ni najbolje osmišljene investicione politike neće dati održive rezultate”, poručila je Tabaković.

Navela je i da će inflacija nastaviti da usporava, tako da će se krajem godine približiti centralnoj vrednosti cilja, što je tri plus-minus 1,5 odsto.

Kako je zaključila, NBS podržava svaku investiciju koja odnosi dobrobit državi, prati sve kreativnosti novog doba, uz opreznost, kako “mera ne bi postala meta”.