Srpska malina uskoro sa oznakom porekla, da li će joj to podići cenu?

Srpska malina uskoro bi mogla da dobije jasan sistem deklarisanja porekla koji će omogućiti da ovo domaće voće bude nedvosmisleno označeno kao proizvod iz Srbije i jasno razdvojeno od uvozne robe, čime će se dodatno zaštititi njen kvalitet i prepoznatljivost na tržištu.

Naime, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić sastao se u Arilju sa predstavnicima Udruženja Vilamet i proizvođačima maline iz Arilja. On je istakao da država razume koliko veliki značaj malinarstvo ima za izvoz, prihode poljoprivrednih gazdinstava i za razvoj sela u Srbiji i poručio da će poljoprivrednicima izaći u susret konkretnim merama.

Istovremeno, kako je dodao, država neće dozvoliti prekomeran uvoz, posebno ne u periodu kada je berba u toku u Srbiji.

Govoreći o finansijskoj podršci, ministar je naveo da će u prvom delu godine proizvođači dobiti 18.000 dinara po hektaru, a isplata se očekuje do kraja marta.

„U drugom delu godine predviđeno je dodatno uvećanje subvencija po hektaru za proizvođače voća, čime želimo da dodatno osnažimo ovaj sektor“, rekao je ministar Glamočić.

Srbija prošle godine imala najbolju cenu

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan u razgovoru za Biznis.rs navodi da je proizvodnja malina u Srbiji u 2025. godini iznosila 82.577 tona.

On ukazuje da stručnjaci procenjuju da Srbija ima potencijal da godišnje dostigne proizvodnju od 110.000 do 120.000 tona maline, ali samo uz obnovu zasada kvalitetnim sortama, kontrolu i ograničenje uvoza, zaštitu nacionalnog brenda i sistemsku podršku države. U suprotnom, upozorava Gulan, srpsko malinarstvo rizikuje dalji pad proizvodnje i gubitak pozicija na svetskom tržištu.

“Podaci analize Miroslava Zdravkovića pokazuju da je u trećem tromesečju 2025. godine Srbija, posmatrano po količini izvoza malina, pala na treće mesto sa 19.000 tona. Ispred nje našle su se Poljska sa 33.000 tona i Ukrajina sa 25.400 tona izvoza. Iza Srbije ostale su Kina, sa 13.000 tona, i Čile, koji je u istom periodu izvezao 10.300 tona”, ističe naš sagovornik.

Kada je reč o vrednosti izvoza, Gulan navodi da je u trećem tromesečju 2025. godine Poljska ostvarila prihod od 95 miliona evra, dok je Srbija odmah iza nje sa 92,9 miliona evra. Na trećem mestu nalazi se Ukrajina, sa izvozom vrednim 62,3 miliona evra.

Ipak, on dodaje da je po vrednosti izvoza Srbija do trećeg tromesečja bila na prvom mestu i da je među najvećim proizvođačima naša zemlja imala ubedljivo najveću cenu.

“Izvoznicima iz Srbije u 2025. godini pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu u drugom kvartalu 2025. na 4,88 evra u trećem kvartalu. To ne mora nužno da ima veze sa proizvođačima, ali je evidentno da je naša zemlja u trećem kvartalu prošle godine imala bolju cenu od Poljske (2,87 evra) i Ukrajine (2,45), Kine (2,67) i Čilea (tri evra)”, kaže Gulan.

Veće izvozne cene od Srbije, ali sa znatno manjim količinama, imale su Slovenija (9,35), Bosna i Hercegovina (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu).

“Srbija je u trećem tromesečju 2025. godine imala rekordan uvoz od 5.013 tona zamrznute maline, što predstavlja najveću tromesečnu količinu uvoza do sada” ukazuje Gulan.

Tako je 3.063 tone stiglo iz Poljske, 502 tone iz Ukrajine, 337 tona iz Moldavije, 303 tone iz Belorusije, 217 tona iz Bosne i Hercegovine i 86 tona iz Albanije.