Srpska privreda na geopolitičkom ringišpilu

Ako bi se tražila reč koja najbolje opisuje srpsku spoljnotrgovinsku i investicionu politiku u poslednjih 15 godina, ta reč bi bila – balansiranje. Neki bi rekli mudro, drugi „šizofreno“, treći pragmatično. A možda su svi u pravu. Srbija danas podseća na diplomatu koji u jednoj ruci drži EU mape puta, u drugoj kineski memorandum o razumevanju, dok u džepu nosi rusku ikonu i ulaznicu za Dubai Expo.

Ili, ako vam je draže – sedimo za više stolova istovremeno i naručujemo iz više menija. A konobari nas gledaju sumnjičavo, pitajući se: ko će na kraju platiti račun?

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2023. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dostigla je vrednost od 65,49 milijardi evra. Od toga je izvoz činio 26,4 milijarde evra (rast od 4,5 odsto u odnosu na 2022), dok je uvoz bio vredan 39,1 milijarde evra (pad od 5,8 odsto).

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 77,7 odsto (povećanje u odnosu na 70,6 odsto iz 2022. godine).

Glavni izvozni partneri Srbije su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Mađarska i Rumunija, a uvozni – ponovo Nemačka, Kina, Italija, Turska i Rusija.

EU: Stara verenica kojoj se ne žuri

Evropska unija je i dalje naš glavni trgovinski partner – tu nema dileme. Ogromna većina izvoza i uvoza i dalje ide ka članicama EU, pre svega Nemačkoj i Italiji. Stotine miliona evra iz pretpristupnih fondova (IPA) godinama stižu, kao i direktne strane investicije iz Zapadne Evrope.

Ali, taj odnos sve više liči na dugi, izlizani verenički status bez svadbe.

Kina: Veliki brat sa kešom i auto-putevima

Kinesko prisustvo raste, i to infrastrukturno, investiciono i narativno. Mostovi, pruge, termoelektrane, čeličane – sve više nose pečat Pekinga. Kreditne linije dolaze brzo i nema pitanja o ljudskim pravima, ali zato ima kamata i klauzula.

Zahvaljujući Inicijativi „Pojas i put“ Srbija je postala ključna tačka kineskog prisustva na Balkanu. Od Linglonga u Zrenjaninu do Pupinovog mosta kineski kapital više nije egzotična epizoda, već realnost. Za jedne je to šansa. Za druge – dugoročna zavisnost.

Rusija: Emotivno, ali sve tanje

Rusija je nekada bila „strateški partner“, ali od 2022. godine se ta formula sve teže održava. Energetski aranžmani i dalje traju, ali politički pritisak Zapada je sve jači.

Geopolitička realnost gura Srbiju da se distancira – makar simbolično. Ipak, emocionalni kapital u delu stanovništva i dalje postoji. No, biznis se sve više seli na „neutralne“ tačke.

SAD: Investicije tiho pristižu, uz političku nelagodu

Američki kapital se ne reklamira bombastično, ali se širi postepeno, kroz IT sektor, startap ekosistem i akvizicije. Problem je što investicije dolaze, a istovremeno se percepcija SAD u javnosti klacka između podrške i sumnje. I dok političke poruke iz Vašingtona znaju da zvuče kao ultimatum, dolar ide direktno u razvojne projekte.

Emirati, Turska, Indija…

U poslednjih nekoliko godina ulaze i igrači koji su nekada bili na marginama – Emirati investiraju u Beograd na vodi, ali i u poljoprivredu, logistiku i hotelijerstvo. Turska gradi fabrike, auto-puteve i pruge, a Indija se pojavljuje kao novi partner u farmaciji i IT-u.

Srbija je, bez sumnje, postala geopolitički „hot spot“. Svako hoće parče kolača – neko zbog lokacije, neko zbog tržišta, a neko jer zna da ovde pravila nisu uklesana u kamen.

Igra bez kraja?

Balansiranje između Istoka i Zapada, između demokratije i pragmatizma, između geopolitičkih vetrova i domaćih računa – danas je realnost srpske ekonomije. Možemo se diviti našem diplomatskom plesu, ali i pitati: dokle ćemo igrati na sve strane, a da se ne okliznemo? Jer sedenje na više stolica može da donese fleksibilnost, ali i bol u leđima.

“Što se tiče Srbije i njene trgovine sa Amerikom, Rusijom, Kinom i Evropskom unjiom, mi smo u prilično solidnoj poziciji vezano za bilateralne odnose i međunarodne ugovore. Opet, postavlja se pitanje šta mi imamo da ponudimo tim bogatim i velikim tržištima. Ne zaboravite da Rusija ima 150 miliona stanovnika, Kina 1,4 milijarde, Evropa sa Britanijom oko 500 miliona, Amerika 350 miliona stanovnika. Ispostavilo se da iz naše zemlje na stranim tržištima najbolje prolaze hrana – voće i povrće, delovi hemijske i automobilske industrije…“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs ekonomski analitičar Nemanja B. Antić i dodaje da odlično ide i izvoz malina, kao i IT usluga.

Ipak, on smatra da bismo mi kao mala zemlja morali da pokušamo da odigramo na kartu da nemamo neđunarodne trgovinske neprijatelje.

„Trgovinska pozicija Srbije, i generalno malih zemalja u svetu, nije idealna. Trgovinu sofisticiranim proizvodima mogu da dobiju velika i bogata tržišta, jer ona mogu da koncentrišu mnogo kapitala i da uspostave ekonomiju obima. Male i srednje ekonomije ne mogu da se ‘trkaju’ u toj kategoriji, tako da nama ostaje da se bavimo proizvodnjom onoga što ovde uspeva, a čega nema negde drugde: hrana, piće, sirovine, minerali, i deo sklapanja nekih proizvoda, kao i IT usluge”, ocenjuje Antić.