Srpski BDP dostići će 100 milijardi evra 2027. godine

Srbija će 2027. godine dostići bruto domaći proizvod (BDP) od 100 milijardi evra, što je trostruko više nego pre 15 godina, izjavio je generalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Dušan Kozarev, navodeći da je taj rezultat postignut balansiranjem u ekonomiji, ali i spoljnoj politici.

Kozarev je na Beogradskom ekonomskom forumu (Belgrade Economic Forum) na panelu posvećenom geopolitičkim promenama i budućnosti međunarodnih odnosa kazao da Srbija ostaje posvećena regionalnoj saradnji, Evropskoj uniji, ali i da ne odustaje od tradicionalnih partnerstava, kao i da se vraća starim prijateljstvima kroz otvaranje novih horizonata u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.

„Ako me pitate da li je takav balans moguć, sam događaj koji danas održavamo pokazuje da jeste. Ne tvrdim da je to lako, ali to jeste naša težnja i želja, i to odražava duh onoga kakvi smo istorijski. Bilo bi veoma teško napraviti dramatičan zaokret u bilo kom pravcu, jer zajednički smatramo da bi to našem brodu donelo dodatne probleme i teškoće”, kazao je Kozarev.

Srbija podržava ideju okupljanja zemalja Zapadnog Balkana koje još nisu članice Evropske unije u malom Šengenu jer je to zajednički interes a slobodan protok ljudi, robe i kapitala principi za koje se zalaže, naveo je on.

Kraj ruskog uticaja u Srbiji

Viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković izneo je utisak da se period ruskog uticaja u regionu privodi kraju i da se jasno vidi podele sfera uticaja velikih sila.

“Naš prostor više nije otvoren za snažniji ruski uticaj, što ne znači da Sjedinjene Američke Države i Rusija neće sarađivati u nekim drugim oblastima. Međutim, insistiranje Zapada na diversifikaciji i postepenom istiskivanju Rusije kao glavnog snabdevača prirodnim gasom ovog regiona vodi ka njenom povlačenju. U budućnosti će ruski uticaj verovatno ostati prisutan pre svega kroz meku moć, odnosno kulturu i tradicionalne veze, dok će politički značaj Rusije u spoljnopolitičkom okviru Srbije nastaviti da opada„, navodi Novaković.

Što se tiče Kine situacija je drugačija.

„Srbija je za saradnju sa Kinom pokazala interes u vreme krize kada je tražila alternativne izvore kapitala. Na taj način smo postali prostor za testiranje kineskih modela saradnje. Problem, međutim, nastaje u oblasti radnih prava i pravnog okvira, jer su pojedini projekti realizovani na osnovu međudržavnih sporazuma, čime su zaobiđeni domaći zakoni i procedure uspostavljene kroz proces tranzicije. To otvara ozbiljna pitanja o tome da li je takav vid saradnje dugoročno u interesu Srbije”.

Novaković kaže da u ovom trenutku ključni spoljnopolitički akter za region ostaju SAD i dodaje da je saradnja sa svim velikim silama moguća i poželjna. Ali Srbija mora jasno da definiše svoj pravac koji podrazumeva stabilizaciju regiona i punu integraciju u EU.

Vašington pozitivnije gleda na Srbiju

Predsednik Pupin inicijative Vuk Velebit kazao je da kada govorimo o biznisu, ekonomiji i investicijama, moramo ih posmatrati u kontekstu trenutka u kome se Srbija danas nalazi i onoga što je njen stvarni interes.

Prema njegovim rečima, ako Srbija želi da ide napred i da bude deo modernog sveta koji se razvija, sveta iz kog dolazi najveći deo investicija i inovacija, onda u tom kontekstu mora da jača odnose pre svega sa državama Evropske unije, a tek potom sa Moskvom i drugim globalnim akterima.

„Kada je reč o odnosima Srbije i SAD, kao i o pristupu američke administracije Balkanu, smatram da postoji kontinuitet između prvog mandata Donalda Trampa, Bajdenove administracije i aktuelne Trampove administracije. Mogu da kažem da danas postoji znatno pozitivniji pogled iz Vašingtona na Srbiju nego što je to bio slučaj pre pet, deset ili petnaest godina“, rekao je Velebit.

Jedno od ključnih pitanja kada govorimo o odnosima Beograda i Vašingtona, jeste pitanje sankcija, ali i pitanje energetike.

„Smatram da Srbija ne sme da se dovede u poziciju da bude energetski zavisna isključivo od jednog izvora, jer to dugoročno stvara ozbiljne probleme i stratešku ranjivost. Upravo zato je energetska diversifikacija u ovom trenutku od presudnog značaja za Srbiju“, smatra predsednik Pupin inicijative.

Prema njegovim rečima, odnosi između Moskve i Beograda treba da se postave na nivo interesa, jer drugačije nije moguće.

“Spoljna politika Srbije treba da bude bazirana na interesima Srbije, ni na interesu Moskve ni na interseu SAD. Ukoliko Srbija želi da porsperira, ona mora da jača odnose sa evropskim zemljama, ne samo zapadne Evrope, već i istočne„, smatra Velebit.

Direktorka Balkanskog fonda za demokratiju pri Nemačkom Maršalovom fondu Gordana Delić rekla je da je region u poslednje vreme dobio na strateškom značaju, pre svega zbog svog geografskog položaja. To je dovelo do povećanog interesovanja EU i SAD, pa je realno očekivati značajan priliv investicija, naročito u infrastrukturu, logistiku i određene segmente namenske industrije.

“Ipak, ono što me zabrinjava jeste to što ovakav tip investicija ne donosi dugoročnu konvergenciju. One mogu da podstaknu ekonomski rast, otvore nova radna mesta i doprinesu određenom stepenu društvene otpornosti, ali iz moje perspektive ključno pitanje ostaje razvoj ljudskog kapitala. Dugoročno gledano, upravo bi ulaganje u ljude, znanje i veštine trebalo da bude centralna tema razvoja ovog regiona“, istakla je Delić.