Srpski izvozni adut jabuke, ukupna spoljnotrgovinska razmena 2,8 milijardi dolara

Budući da je već deset dana, koliko traje rusko-ukrajinski rat, glavna tema brojnih analiza ekonomska zavisnost Zapada od Rusije, najpre u pogledu snabdevanja gasom, ali i drugim energentima, pokušali smo da u svetlu aktuelne situacije istražimo još jedan u nizu indikatora koji je značajan za Srbiju. Radi se o izvozu Srbije u Rusiju, kao i o našem uvozu iz ove zemlje.

Prema podacima koje je Privredna komora Srbije (PKS) dostavila našem portalu, u 2021. godini, u odnosu na prethodnu godinu, ukupan izvoz Republike Srbije povećan je za 9,3 odsto i iznosio je 996,2 miliona dolara, dok je ukupan uvoz povećan za 15,3 odsto, na 1,8 milijardi dolara.

Kada je reč o izvozu Srbije u Rusku Federaciju, vodeći izvozni proizvodi u 2021. godini bili su sveže jabuke sa devet odsto, zatim nove spoljne pneumatske gume za putničke automobile sa šest odsto, hula-hop čarape, hartija i karton i lekovi sa po četiri odsto, preparati za pranje i čišćenje sa tri odsto i hrana za pse i mačke sa dva odsto.

S druge strane, kada je reč o uvozu iz Ruske Federacije, na prvom mestu po obimu je prirodni gas u gasovitom stanju sa udelom od 26 odsto, nafta i ulja od bituminoznih minerala sa udelom od 18 odsto, nerazvrstana roba (vojna) sa udelom od pet odsto, đubriva i rude gvožđa i aglomerisani koncentrati sa udelom od po četiri odsto. Ekstrakti i esencije od duvana zauzimaju tri odsto, baš kao i ostali delovi aviona ili helikoptera i urea sa sadržajem više od 45 odsto po težini azota. Dva odsto je udeo ugljenika, mineralnih ili hemijskih đubriva, kao i cigareta od duvana.

Na osnovu podataka Ministarstva finansija Republike Srbije, odnosno Uprave carina, broj privrednih subjekata koji samo izvoze u Rusku Federaciju je 577, broj onih koji samo uvoze je 1.093, dok je 187 onih koji ostvaruju spoljnotrgovinsku razmenu u oba smera.

U istim ovim podacima istovremeno se krije i izazov pred kojim se našla Srbija. Kako je u nedavnom razgovoru za Biznis.rs rekao profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović, nastavak rata mogao bi da ima loš uticaj na srpsko voćarstvo.

„Biće velikih problema, tu nema nikakve dileme. Mi oko 80 odsto proizvodnje jabuke i sadnog materijala izvozimo na tržište Rusije. Ljudi koji imaju sadni materijal su jako razočarani, jer nam je delegacija sa Kavkaza sa kojom je trebalo da imamo sastanak otkazala zbog trenutne situacije“, rekao je Keserović, dodajući da je potencijalno rešenje u predupređivanju kriznih situacija i stvaranju fondova koji bi pomogli izvoznicima.

Pomenuti fond bi, prema rečima Keserovića, funkcionisao tako što bi se u njega u mirnodopskim uslovima slivao po jedan procenat prihoda od izvoza, a da se ukupna sredstva koriste u kriznim situacijama poput ove kojoj svedočimo.