Srpski startapi zaglavljeni između preživljavanja i zida investiranja

Srbija je po nedavno objavljenom Globalnom indeksu poslovnog okruženja za inovatore rangirana kao 33. zemlja Evrope, a bolje uslove za poslovanje u ovom istraživanju imaju sve države regiona, izuzev Bosne i Hercegovine i Albanije.

Indeks poslovnog okruženja za inovatore (Innovators Business Environment Index 2026 – IBEI) objavljuje istraživačka platforma StartupBlink i pokazuje spremnost zemalja da omoguće dobre uslove za preduzetništvo, kao i institucija i infrastrukture da omoguće inovatorima da započnu i razvijaju biznis efikasno i sa samopouzdanjem.

Srbija je u ovom istraživanju rangirana nešto bolje nego na listi iste platforme u okviru publikacije Globalni indeks startap ekosistema 2025 (Global Startup Ecosystem Index 2025), na kojoj smo bili na 56. mestu

To znači da su osnovni uslovi poslovnog okruženja u Srbiji nešto bolji nego sami rezultati startap ekosistema, ali nijedan od ovih rezultata ne daje razloge za preveliki optimizam u ovom trenutku.

Izlazak iz rane faze je problem

Izvršni direktor ICT Huba Kosta Andrić za Biznis.rs kaže da Srbija danas nije loše okruženje za početak inovativnog biznisa, ali jeste zahtevno okruženje za njegovo skaliranje.

Sistem je u poslednjih desetak godina napravio vidljiv pomak. Lakše je osnovati firmu, tehnički kadar je kvalitetan, troškovi su i dalje konkurentni, a poreski tretman inovacija realno spada u jače strane domaćeg okvira. To se vidi i kroz različite indekse koji mere uslove za poslovanje inovatora.

“Problem počinje u trenutku kada firma treba da izađe iz rane faze i uđe u ozbiljan rast. Tada se sudaramo sa ograničenjima finansijske infrastrukture i tržišta. Kapital postoji, ali nije dobro raspoređen. Banke rade po pravilima niskog rizika i traže kolateral, što startapi po definiciji nemaju. Sa druge strane, venture kapital je i dalje plitak, sa malo domaćih fondova i malim brojem investitora koji mogu da prate firmu kroz više rundi”, objašnjava Andrić.

Između ta dva sveta praktično da ne postoje prelazni instrumenti, poput venture duga, garancijskih šema ili specijalizovanih finansijskih alata za tehnološke firme. Rezultat je da se veliki broj timova predugo zadržava u fazi preživljavanja, umesto da agresivno gradi prodaju i izlazak na strana tržišta.

U tom smislu nije čudno što su uslovi za biznis inovacije formalno bolji nego što su rezultati startap ekosistema. Globalno tržište kapitala se od 2022. značajno ohladilo, investitori su oprezniji, a kapital se koncentriše u nekoliko velikih ekosistema. Manja tržišta poput našeg to osećaju još jače.

“Dodatni problem je što lokalno nemamo dovoljan broj velikih izlazaka (exit – prodaja staratpova) koji bi vratili i novac i iskustvo nazad u sistem. Bez te reciklaže, ekosistem se sporije razvija i teže pravi iskorak”.

Kapitala nedostaje kada je najpotrebniji

Sličnog mišljenja je i Dušan Obradović, direktor SEE UP akceleratora, koji za Biznis.rs kaže da činjenica da su Bugarska, Rumunija i Hrvatska ispred Srbije upućuje na tumačenje da imamo dobar potencijal, ali slabiju izvedbu sistema.

“Uslovi za inovativne firme nisu loši, ali su često nepredvidivi i sporiji nego što bi trebalo. Podsticajno je što imamo talenat, inženjersku bazu, rastuću zajednicu i relativno je moguće doći do prvih klijenata, posebno u B2B segmentu. Nepodsticajno je to što rast počinje da zapinje baš kada firma treba da pređe iz faze prvih kupaca u fazu skaliranja i internacionalizacije”, objašnjava Obradović.

Prema njegovim rečima, pravac promene treba da bude više predvidivosti i brzine u administraciji, više realnih korporativnih pilota koji se završavaju ugovorima i više “tržišnih vrata” kroz partnerstva i referentne kupce, a manje programa koji postoje sami radi sebe.

Istraživanje kao pozitivnu stranu navodi poreski tretman u Srbiji, ali se kategorija koja meri pristup kapitalu i finansijskoj infrastrukturi, odnosno dostupnost kredita, povezanost banaka, investicione kanale i dostupnost finansijskih alata ocenjuje kao oblast koja bi morala bitno da se unapredi.

Obradović kaže da to u praksi znači da je kapital najteže dostupan baš u trenutku kada je firmi najpotrebniji, u fazi rasta. Na ranim fazama još i postoji aktivnost, ali kada tim treba da ubrza prodaju, širenje i zapošljavanje, dolazi do zida. Banke traže klasično obezbeđenje i dužu istoriju prihoda, a startapi često nemaju kolateral, jer im je vrednost u ugovorima, znanju, intelektualnoj svojini i razvojnom ciklusu prodaje.

Dodatno, nedostaju moderni instrumenti kao što su finansiranje na osnovu ugovora ili ponavljajućih prihoda, “venture debt”, garancijske šeme i “co-invest modeli” koji bi smanjili rizik bankama i privatnim investitorima.

“Zbog toga firme ili rastu presporo ili prerano prodaju udeo ili sele strukturu napolje čim dođu do ozbiljnije runde. Tu vidim i ozbiljnu brigu sa EU-INC pristupom (osnivanje matične kompanije u EU i prenos intelektualne svojine na tu firmu dok razvojna baza ostaje u Srbiji), ako se svede na još procedura i usklađivanja bez stvarnog otključavanja kapitala, onda može samo da ubrza trend seljenja registracije i intelektualne svojine u EU, dok Srbija ostaje baza za razvoj”, kaže sagovornik.

I za Obradovića je logična nesrazmera između solidnog okruženja za inovacije i slabijih rezultata startap ekosistema jer ako nema dovoljno kapitala za rast, velikih kupaca i izlaza kroz akvizicije ili IPO, ekosistem kao mašina ne ubrzava.

Uzroci su kombinacija šireg trenda i lokalne realnosti. Globalno je poslednjih godina došlo do hlađenja VC tržišta, investitori su oprezniji, valuacije su se spustile, a runde se teže zatvaraju.

“Lokalno, Srbija ima dobre timove i sve više startapa, ali usko grlo nastaje u prelazu iz ‘seed’ u ozbiljniji rast, jer imamo više timova nego domaćih investitora i korporativnih kanala koji mogu da ih povuku na sledeći nivo. Kako kod nas dominira B2B, rast dodatno zavisi od prodajne infrastrukture, referenci, integracija i pristupa velikim kupcima, i kada to izostane, brojke brzo izgledaju lošije iako aktivnost na početku postoji”, kaže on.