Srpsko vino može u Kinu za dva-tri, ali i za 250 evra

Srbija raspolaže sa 17.719 hektara pod vinovom lozom, a u 2024. godini proizvela je 129.739 tona grožđa sa prosečnim prinosom od osam tona po hektaru, podaci su Privredne komore Srbije (PKS).

Program razvoja vinarstva i vinogradarstva Srbije predviđa povećanje broja aktivnih vinograda na 25.000 hektara do 2031. godine, a država ovih dana najavljuje da će povećati ulaganja i subvencije kako bi proizvodnja grožđa i izvoz vina bili mnogo veći.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da bi izvoz 15 do 30 miliona boca vina godišnje u Kinu bio spas za domaće vinarstvo i najavio da će bespovratni podsticaji biti do 10 miliona dinara, a sada su maksimalno pet miliona.

Na prvi pogled jasno je da bi Srbija do ovog cilja morala da poveća zasade vinograda i proizvodnju vina jer je celokupan izvoz vinarske industrije u 2024. godini vredeo 21,3 miliona evra.

Dodatnih 15 do 30 miliona boca za tržište Kine ne deluje baš kao lak zadatak.

Kinezi vole skupo vino

Osnivač prve srpske sertifikovane organske vinarije Plavinci Branislav Anđelić za Biznis.rs kaže da bi ovaj scenario bio realan ukoliko je to deo nekog međudržavnog dogovora, ali ako je ideja osloniti se na privrednike da kroz sajmove i direktne kontakte ugovore tu količinu – onda svakako nije.

“U Kini postoje dve lokacije na kojima se konzumira vino u većoj količini. To su Šangaj i superurbanizovane oblasti severno od Hong Konga. Konzumenti su profesionalci obrazovani na Zapadu i imućni ljudi. Konzumacija vina je njima stvar prestiža, a onda tu dolaze u obzir pre svega Francuzi i Italijani”, smatra Anđelić koji je pre nekoliko meseci na konferenciji u Kini predstavio potencijale srpske organske industrije i bliže se upoznao sa tim tržištem.

Ostatak Kine, kao uostalom i većina Azije, konzumira žestoka pića. To pokazuje i statistika Svetske zdravstvene organizacije da su u Aziji 89 odsto konzumiranog alkohola žestoka pića, 10 odsto je pivo, a samo jedan odsto sve ostalo.

“Kinez je jedan veoma drugačiji potrošač od nas na Zapadu. Kriterijum broj jedan pri kupovini je osećaj poverenja i sigurnosti u proizvođača i proizvod. Ako vas na tržištu nudi kineski trgovac koji ima veliki ugled kod potrošača po pitanju poverenja, možete se probiti. Onda morate graditi isto takvo poverenje u vaš brend godinama. Morate biti tamo”, objašnjava Anđelić.

Kriterijum broj dva kod Kineza je cena, ali to ne važi za vina. Vina su u Kini izuzetno skupa zbog carina, poreza, logistike i visokih marži. Trgovci znaju da im je ciljna publika najbogatiji segmet stanovništva. Jedan naš vinar, kako kaže, godinama uspešno izvozi po kontejner crvenog premium vina i njegovo vino na polici u Kini košta 250 evra, odmah uz francuska vina. U Srbiji je to vino 15 evra.

“Vraćajući se na izvoz miliona litara – takva količina može da ide samo u masovnu prodaju i da košta dva-tri evra na polici u Kini. Da cenom natera ljude koji ne piju vino da probaju. Koliko onda treba da dobije vinar za ta vina ovde?”, pita se sagovornik.

Srpska vina su već skupa

A kada govorimo o cenama, naša vina su već skupa jer je proizvodnja opterećena kompleksnom državnom regulativom.

„U Italiji, Francuskoj i drugim vinorodnim zemljama vina proizvode i prodaju poljoprivredna gazdinstva. Kod nas morate da imate firmu, a to je samo početak muka. Osamdeset odsto vinarija u Srbiji pravi do 20.000 litara. Za tu količinu troškovi firme vas dođu tri do četiri evra po boci. A vi za te pare kupite špansko vino sa geografskim poreklom u Lidlu“, kaže Anđelić.

Kada je reč o tome na koji način bi država mogla da pomogne, naš sagovornik smatra da bi najbolja pomoć države bila da se sektoru vina u Srbiji pristupi strateški.

“Imali smo strategiju koju je napravila poznata svetska konsultantska kuća koja nije implementirana. Imali smo i preporuku ekspertske misije EU da za našu veličinu sektora vina i kompleksnost regulative u ministarstvu poljoprivrede u grupi za vinarstvo treba da radi 40 ljudi. A radi ih troje”, ukazuje Anđelić.

Prema podacima PKS, najveća izvozna tržišta za srpsko vino su Rusija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. U 2024. godini nešto više od trećine celokupnog izvoza realizovano je u Rusku Federaciju, gde je prodato proizvoda za sedam miliona evra.

Najviše je u istom periodu uvezeno vina iz Severne Makedonije, odakle pojedini domaći vinari kupuju rinfuzno vino i pakuju ga u boce za dalju prodaju.

Neravnoteža u trgovini je i dalje veoma izražena jer na 21,3 miliona izvoza dolazi čak 48,2 miliona evra uvoza vina, tako da bi svaka izvozna inicijativa pozitivno delovala na smanjenje ovog spoljnotrgovinskog jaza.

Gde je Kina na svetskoj vinskoj mapi?

Azija je nakon perioda značajne ekspanzije od 2000. do 2015. godine, kada su površine pod vinovom lozom više nego duplirane (sa 300 na 770 hiljada hektara), stabilizovala zasade na 753.000 hektara u 2024. godini, što je blagi pad od 0,4 odsto u odnosu na godinu ranije, pokazuje Izveštaj Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV) za 2025.

Kina je najveći proizvođač vina u Aziji sa procenjenom zapreminom od 2,6 miliona hektolitara u 2024. godini, ali je ta količina za dvocifrenih 17 odsto manja nego što je bila u 2023. Konzumacija vina u Kini naglo je opala za 19,3 odsto u 2024. godini na 5,5 miliona hektolitara, što odražava opšti pad unutrašnje potražnje koji je počeo 2018.

Obim uvoza vina u Kinu zabeležio je u 2024. godini rast od 13,7 odsto čime je prekinut šestogodišnji silazni trend. Interesantno je da su cene za uvezeno vino porasle značajno više od količina, čak za 37,6 odsto na 1,5 milijardi evra, što pokazuje da se na tom tržištu sve više traže skuplja vina. Rast uvoza flaširanog vina porastao je skoro za polovinu (43,8 odsto) i čini 90 odsto vrednosti uvoza.