Šta će biti sa nepotpunim prijavama i bespravnim objektima za koje nije podnet zahtev za legalizaciju?

Rok za podnošenje prijava za upis prava svojine po zakonu „Svoj na svome“ za građane koji iz objektivnih razloga nisu uspeli da ih podnesu u propisanom roku ističe 24. oktobra. Time se otvara pitanje šta će biti sa bespravnim objektima za koje prijave nisu podnete, ali i sa predmetima u kojima nedostaje potrebna dokumentacija koju građani ne mogu da pribave.

Prema navedenom zakonu, za bespravne objekte za koje prijava nije podneta predviđeno je upisivanje prava svojine vlasnika katastarske parcele na kojoj se objekat nalazi, dok se u određenim slučajevima pravo svojine upisuje u korist Republike Srbije. Reč je, između ostalog, o objektima izgrađenim na zemljištu na kojem gradnja nije bila dozvoljena.

Kako za Biznis.rs navodi advokat agencije City Expert Aleksandra Andrejić, ostaje da se vidi da li će ove zakonske odredbe biti dosledno primenjene u praksi.

„Republički geodetski zavod ni do sada nije sprovodio upise koje je trebalo da izvrši po službenoj dužnosti, poput upisa zabeležbe zabrane otuđenja nelegalnih objekata i konverzije prava korišćenja u pravo svojine. Zbog toga je opravdana sumnja da li će ova norma biti dosledno primenjena“, ističe Andrejić.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam sprovodi postupak po zakonu „Svoj na svome“, proverava podatke iz prijava i javnih evidencija i izdaje potvrde na osnovu kojih Republički geodetski zavod obavlja upis u katastar.

Kada je reč o nepotpunim prijavama, naša sagovornica objašnjava da Agencija za prostorno planiranje i urbanizam može po službenoj dužnosti da pribavi dokumentaciju o činjenicama neophodnim za odlučivanje, ukoliko se o njima vodi službena evidencija. Kada je reč o podacima koji se ne vode u službenim evidencijama, Agencija će pozivati podnosioce prijava da ih dostave.

“Jedna od poruka kojom je novi model predstavljan građanima bila je da postupak više neće biti opterećen gomilom dokumentacije i administrativnih prepreka, što je zvučalo ohrabrujuće. Danas, međutim, na sajtu ‘Svoj na svome’ građanina dočekuje obaveštenje da će ukoliko se nakon pregleda utvrdi da nedostaje određena dokumentacija o tome biti naknadno obavešten. To nije sporno samo po sebi. Naravno da složeniji predmeti mogu zahtevati dodatne provere. Ali onda treba biti iskren i reći da postupak nije baš onako jednostavan kako je u početku predstavljan”, ističe Andrejić.

Kako dodaje, građanin koji je poverovao da je najteži deo posla završen samim podnošenjem prijave sada ulazi u drugu fazu – čekanje da država utvrdi da li je njegova prijava dovoljna.

Neizvesno šta će biti sa nepotpunim prijavama

Kada je reč o slučajevima u kojima podnosioci ne poseduju svu potrebnu dokumentaciju ili ne mogu da je pribave, Andrejić kaže da još nema dovoljno iskustva iz prakse da bi se pouzdano moglo predvideti kako će se takvi predmeti rešavati.

„Iskreno, još uvek ne znamo kako će se u praksi postupati u slučajevima kada podnosilac prijave ne poseduje potrebnu dokumentaciju. Zakon predviđa da, ukoliko podnosilac ne otkloni uočene nedostatke u roku od 30 dana, Agencija odlučuje o ispunjenosti uslova za upis na osnovu dostupnih podataka. To znači da nedostatak dokumentacije ne podrazumeva automatsko odbijanje prijave, ali ne garantuje ni upis prava svojine“, ističe ona.

Prema njenoj oceni, postoji nesklad između očekivanja da će se upis prava svojine omogućiti bez obimne dokumentacije i zahteva koji se pojavljuju tokom obrade predmeta.

„Suština i jeste da su građani obmanuti da će se sve legalizovati bez dokumentacije, a kada je počelo rešavanje predmeta, ipak traže dokumentaciju”, dodaje ona.

Aleksandra Andrejić smatra da bi nerešeni predmeti mogli da ostanu bez konačnog ishoda godinama, posebno ukoliko građani ne budu u mogućnosti da dostave tražene dokaze. Ona je kritična i prema samom zakonskom rešenju, ocenjujući da ono neće omogućiti rešavanje velikog broja bespravnih objekata.

“Kada je krajem prošle i početkom ove godine predstavljan projekat ‘Svoj na svome’ javnost je slušala velika obećanja. Govorilo se o istorijskom poduhvatu, o milionima prijava, jednostavnoj proceduri, minimalnoj dokumentaciji i o tome da će se u rekordnom roku konačno rešiti višedecenijski problem bespravno izgrađenih objekata. Danas, deset meseci nakon početka podnošenja prijava, pravo je vreme da se postavi jednostavno pitanje – šta je do sada zaista urađeno? Ne samo koliko je prijava podneto, koliko je potvrda izdato ili prosleđeno, ne samo koliko je predmeta ‘u radu’, već koliko je građana zaista dobilo ono što im je obećano – upis prava svojine u katastar nepokretnosti? Jer, na kraju, to je jedini rezultat koji je za građanina od stvarnog značaja”, zaključuje Andrejić.