Šta donosi Zakon o trgovačkim praksama: Od zabrane komercijalne odmazde do nagrada za uzbunjivače

Zakon o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda uskoro bi trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri. Najavljivan kao značajan iskorak u uređenju unutrašnjeg tržišta, ovaj zakon trebalo bi da spreči nepoštene trgovačke prakse i doprinese uspostavljanju fer, transparentnih i poštenijih odnosa između svih aktera na tržištu – trgovaca, dobavljača, prerađivača i primarnih poljoprivrednih proizvođača.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača u razgovoru za Biznis.rs ističe da ovaj zakon neće direktno uticati na formiranje cena proizvoda, iako se u javnosti često tako tumači.

„Ključno je razjasniti jednu zabludu – ovaj zakon ne reguliše cene niti može sprečiti njihov rast. On uređuje odnose između snabdevača i trgovaca i to ne za sve proizvode, već za poljoprivredne, prehrambene i proizvode od posebnog značaja za snabdevanje tržišta, poput kućne hemije, kuhinjske galanterije, proizvoda za ličnu higijenu, kozmetike i pelena“, navodi Perinčić.

Jedna od najvažnijih novina zakona jeste zabrana takozvane komercijalne odmazde – prakse koja je, prema oceni stručnjaka, do sada često dovodila male proizvođače u neravnopravan položaj u odnosu na velike trgovinske lance.

„Komercijalna odmazda podrazumeva, između ostalog, uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude trgovca – takozvano ’izlistavanje’ – ukoliko dobavljač ne pristane na određene uslove. Zakon zabranjuje i druge oblike pritiska, poput smanjenja naručenih količina, smanjenja učestalosti porudžbina ili obustavljanja usluga koje je inače trgovac ranije pružao snabdevaču u okviru poslovnog odnosa, poput usluga marketinga, promocije ili istaknutog izlaganja proizvoda“, objašnjava Perinčić.

Sve to se, kaže ona, do sada prelivalo na krajnju cenu koju su plaćali potrošači, tako da će ovaj deo zakona uticati da se uvede red na tržištu.

Crne i sive liste nepoštenih trgovačkih praksi

Zakon uvodi i takozvanu „crnu listu“ – nepoštenih trgovačkih praksi koje su potpuno zabranjene, i „sivu listu“ – prakse koje su dozvoljene pod određenim uslovima. Njihov cilj je da zaštite proizvođače.

„Crne liste podrazumevaju prakse koje su apsolutno zabranjene. To, na primer, znači da je zabranjeno plaćanje lako kvarljivih proizvoda u roku dužem od 30 dana ili 60 dana za sve ostale proizvode. Zabranjeno je i otkazivanje narudžbina kvarljive robe u roku od 30 dana ugovorene isporuke, jednostrano menjanje ugovornih uslova, prebacivanje troškova gubitka ili propadanja robe na dobavljača“, ukazuje naša sagovornica.

Sa druge strane, sive liste obuhvataju prakse koje mogu biti dozvoljene samo ako su jasno definisane ugovorom između trgovca i dobavljača.

„Do sada su proizvođači često bili uslovljavani – kupićemo vaše proizvode ako prihvatite određene dodatne troškove ili uslove. Posebno su ranjivi proizvođači lako kvarljive robe, koji moraju brzo da distribuiraju svoje proizvode na tržište“, navodi Perinčić.

Nakon stupanja zakona na snagu privredni subjekti imaće rok od četiri meseca da usklade poslovanje i zaključe nove ugovore.

Uzbunjivači mogu dobiti 10 odsto od kazne propisane trgovcu

Jedna od novina je i uvođenje instituta uzbunjivača. Svaki građanin ili zaposleni u kompaniji moći će da prijavi kršenje zakona Ministarstvu trgovine, tržišnoj inspekciji ili Komisiji za zaštitu konkurencije.

„Ukoliko se u postupku utvrdi da je zakon prekršen, uzbunjivač dobija 10 odsto od kazne koja se propisuje trgovcu koji je postupio suprotno odredbama zakona. Za pravna lica predviđene su novčane kazne do dva miliona dinara, uz dodatne sankcije koje može izreći Komisija za zaštitu konkurencije, a koje se određuju od prihoda“, ističe Perinčić.

Naša sagovornica podseća da slični propisi već godinama postoje u državama Evropske unije. Hrvatska je, na primer, zakon koji reguliše nepoštene trgovačke prakse donela još 2017. godine.

„Srpski zakon je usklađen sa evropskim direktivama, ali u pojedinim delovima ide i korak dalje kako bi odgovorio na specifičnosti domaćeg tržišta – poput prakse plaćanja putem kompenzacija koja je često korišćena kao oblik pritiska na dobavljače“, navodi ona.

„Zakon o trgovačkim praksama samo je jedan od tri propisa koji bi trebalo da doprinesu stabilnijem i uređenijem tržištu. Očekuju se i izmene Zakona o trgovini, dok je novi Zakon o zaštiti potrošača još u fazi usklađivanja sa evropskim direktivama“, zaključuje Perinčić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković u razgovoru za Biznis.rs ističe da novi zakon reguliše nepoštene trgovačke prakse između dobavljača i trgovaca, i to samo za određene kategorije proizvoda.

Kako kaže, nepokriven je ogroman broj kategorija roba u kojima postoji mnogo problema i žalbi potrošača, kao što su obuća, odeća, tehnički proizvodi i slično.

„Takođe, ovaj zakon uređuje odnose dobavljača i trgovaca, ali ne i odnos trgovaca prema potrošačima, što regulišu drugi zakoni i ne nužno na harmoničan način sa ovim novim rešenjima. Materija zabranjenih praksi je sada razdeljena na više propisa, što će otežati sprovođenje uz mogućnost parcijalnog tumačenja propisa i uticaja na ove događaje. Dobro je što je ova materija regulisana, ali se može očekivati dorada propisa u narednom periodu, što nije optimalno jer donosi nesigurnost kod učesnika na tržištu“, smatra Petković.