Šta je isplativije – prodaja paprike ili ajvara?

Leskovački ajvar zauzeo je prvu poziciju na svetskoj listi najboljih vrsta namaza od povrća, koju objavljuje gastronomska platforma Taste Atlas. Iza njega našli su se makedonski ajvar i bugarska ljutenica.

Sa ocenom 4,9 od maksimalnih pet navedeno je da je u pitanju tradicionalni namaz koji se proizvodi isključivo od lokalnih sorti crvene paprike. Pojašnjava se da se paprike peku na otvorenom plamenu, čiste se, melju, suše i prže polako i ručno.

„Ukus je prijatan, jer ovaj ajvar ne bi trebalo da sadrži delove semena niti tamne i ugljenisane delove kožice koji se skidaju tokom pečenja. Pravi se u dve varijante – blagoj i ljutoj“, pojašnjava Taste Atlas.

Kako za Biznis.rs kaže Miloš Marjanović, čije porodično gazdinstvo u Nakrivnju kod Leskovca uzgaja papriku i proizvodi ajvar, ovo područje jedno je od najboljih mesta za sortu kurtovska kapija, koja je, kako ističe, najbolja za ajvar.

“Zbog toga je i visok kvalitet ajvara. Mada, u poslednje vreme je jako teško naći ljude koji uzgajaju kurtovsku kapiju na pravi način i mislim da će vremenom sve manje da je bude”, dodaje.

Na pitanje da li je prodaja prerađenih proizvoda isplativija od prodaje sveže paprika, kaže da nema pravi odgovor. Svako mora da pronađe ono što mu vise odgovara, jer i jedno i drugo imaju svoje prednosti i mane.

“Mana kod prodaje sirove paprike je to što su potrebne ogromne površine zemlje za obradu, jer je potrebno puno paprike da bi zarada bila pristojna. Prednost je to što se nakon berbe sam proces završava i daleko je lakše da samo oberete papriku i prodate. Još ako imate zagarantovanu prodaju nekoj firmi ili slično, to je milina”, navodi naš sagovornik.

Sa druge strane, navodi, kod prerade je sa mnogo manje ulaganja moguće zaraditi isti novac. Međutim, posao tek počinje sa berbom.

“Takođe, teško je probiti se na tržište sa već gotovim proizvodom. Puno njih pokuša, pa odustane posle jedne ili dve godine. Oni koji ostanu daju poslu 150 odsto sebe. Jako su bitne stalne mušterije, dok kod sveže paprike to nije slučaj. Nju uvek možete da prodate, jer je dosta traženija od gotovog proizvoda”, kaže Marjanović.

Kada je reč o uzgoju paprike u našoj zemlji, prošle godine je berba obavljena na 9.483 hektara, a prinos je bio 20,1 tonu po hektaru, odnosno ukupan prinos 190.883 tona. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, to je više nego 2023. godine, kada je prinos bio 119.396 tona, odnosno 12 tona po hektaru sa veće površine – 9.915 hektara.