Šta je rešenje za tržišne viškove u mlekarama?

Nezadovoljni proizvođači mleka nastavljaju proteste u centru Bogatića i najavljuju radikalizaciju i širenje blokada na druge saobraćajnice, nakon neuspešnog sastanka sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem.

U razgovoru za Biznis.rs potpredsednik udruženja „Naše mleko“ Slobodan Brkić ističe da su predstavnici proizvođača na sastanku izneli konkretne predloge, ali da pomaka nije bilo.

„Tražili smo stopiranje uvoza svih poljoprivrednih proizvoda dok se ne raščisti tržište u Srbiji. Problemi postoje u svim granama – u mleku, mesu, voću i povrću. Potrebno je uvesti red i kontrolu uvoza, uključujući i kvote, kako ne bi dolazilo do novih poremećaja na tržištu“, navodi Brkić.

Sa druge strane, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je nemoguće prihvatiti zabranu uvoza svih poljoprivrednih proizvoda jer bi, ukoliko bi ovaj zahtev bio prihvaćen, cela država bila ugrožena. Drugi zahtev o regulaciji tržišta ocenio je kao delimično prihvatljiv.

Potpredsednik udruženja „Naše mleko“ podseća da je nakon protesta u maju 2023. godine postignut dogovor o uvođenju kvartalnih kvota za uvoz mesa i mleka, što je, prema njegovim rečima, dalo rezultate u periodu od oko dva do dva i po kvartala. Tada su održavani redovni sastanci, pratila se situacija na terenu, a otkupne cene su, kako tvrdi, bile stabilizovane. Međutim, nakon promene ministra, sistem je, prema njegovim rečima, prestao da funkcioniše.

Proizvođači insistiraju na privremenoj zabrani uvoza dok se, kako navode, ne stabilizuje domaće tržište. Kao alternativu predlažu da država preko robnih rezervi otkupi viškove i tako spreči poremećaje.

„Neka viškove otkupe robne rezerve, neka na taj način reše probleme na tržištu i neće morati da zabrane uvoz. Čim mlekare ne budu imale viškove krenuće da vraćaju cene u otkupu. Kada se tržište oslobodi, sledeći korak je praćenje i regulacija uvoza. Dakle, ima više rešenja“, ukazuje Brkić.

Pad cena i smanjen otkup

Prema njegovim navodima, situacija na terenu sada je dodatno pogoršana. Cene mleka su pale, a kompanija Imlek je, kako tvrdi, smanjila otkup za deset odsto od 15. februara.

„U Šumadiji se cena otkupa kreće od 25 do 47-48 dinara po litru, dok su u Mačvi one nešto više – od 35 do 55 dinara. Međutim, problem je što deo mleka ostaje neotkupljen. To nije slavina koju možete da zavrnete i smanjite proizvodnju po potrebi“, ističe Brkić.

Dodaje da proizvođači višak mleka nemaju kome ni da poklone, te da su primorani da ga prosipaju.

Budimović: Podstaći potrošnju mleka i mlečnih proizvoda

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović u razgovoru za Biznis.rs ističe da samo dijalog može da doprinese rešavanju krize u mlekarskom sektoru.

„Znam da su farmeri iscrpljeni uslovima u kojima posluju, sušnim godinama i velikim obavezama. Ipak, sve tri karike u lancu proizvodnje moraju da sednu za isti sto, popuste u pregovorima i doprinesu rešavanju trenutne krize – farmeri, mlekare i trgovci, dok bi država trebalo da sinhronizuje i pomogne u pregovorima“, ocenjuje Budimović.

On smatra da je ključno podstaći rast domaće potrošnje mleka i mlečnih proizvoda, ali i intenzivirati izvozne aktivnosti, kako na tradicionalnim tržištima, tako i otvaranjem novih, naročito u zemljama u razvoju.

„Treba očuvati proizvodnju mleka po svaku cenu, jer se očekuje stabilizacija i povećana potražnja za mlekom i proizvodima od mleka naredna dva-tri meseca. Znači, nikako radikalne metode koje bi dovele do nepovratnih procesa poput prestanka proizvodnje“, napominje.

Na pitanje može li celokupna situacija uticati na destabilizaciju na samom tržištu on odgovara da do toga neće doći jer još uvek proizvodimo koliko nam je potrebno uz blage tržišne viškove namenjene izvozu.

„Jedini način da se reše tržišni viškovi u samim mlekarama je da se od strane trgovaca poveća potražnja za većim količinama proizvoda od mleka, eventualne korekcije cena u maloprodaji, pozitivna kampanja o korisnosti mleka, a ne kao do sada veoma negativna koja je dominirala u poslednjih desetak meseci“, smatra Budimović.