Šta je uslov da proizvodi ponesu oznaku „100 odsto iz Srbije“?

U Srbiji za nekoliko dana stupa na snagu izmenjeni Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji propisuje strože uslove za označavanje zemlje porekla, jasnije definiše obaveze za online prodaju i uvodi i propisuje korišćenje oznake „100 odsto iz Srbije“.

Jedna od glavnih novina odnosi se na obeležavanje prehrambenih proizvoda iz uvoza na čijoj ambalaži će jasno i slovima mnogo veće veličine nego do sada morati da budu navedene sve neophodne informacije.

Pravilnik propisuje da su obavezne informacije na deklaraciji upakovane hrane naziv pod kojim se hrana stavlja u promet, spisak sastojaka, količina određenih sastojaka ili kategorija sastojaka, neto količina, rok trajanja, posebni uslovi čuvanja, naziv i adresa subjekta pod čijim se nazivom hrana stavlja u promet a koji je registrovan u Srbiji i zemlja porekla.

Obavezno će morati da se navede i uputstvo za upotrebu, stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2 odsto alkohola, nutritivnna deklaracija, oznaka serije ili lota, kao i kategorija kvaliteta ili kalse hrane ako ta hrana podleže kategorizaciji ili klasifikaciji.

Ukoliko poslovni subjekt pod čijim se poslovnim imenom hrana stavlja u promet nije proizvođač, odnosno prerađivač, deklaracija mora da sadrži i naziv i adresu proizvođača, odnosno prerađivača. Ova odredba se odnosi samo na mleko i proizvode od mleka, osim smrznutih dezerta a odredba je doneta da bi kupac ima informaciju ko je preradio mleko, a ne samo ko ga brendira.  

Pravilnik propisuje da obavezne informacije o hrani treba da budu lako dostupne i uočljive za svu hranu, štampaju se na ambalaži ili na etiketi koja je pričvršćena za ambalažu na takav način da se ne može lako odvojiti od nje i na način da obezbede jasnu čitljivost, tačno određenom veličinom slova.

Uvozna roba jasno istaknuta

Visina malih slova treba da odgovara visini slova koja je jednaka ili veća od 1,2 mm, a za ambalažu čija je najveća površina do 80 kvadratnih centimetara visina malih slova treba da odgovara visini slova koja je jednaka ili veća od 0,9 mm. Ovo je propisano za standardne podatke koji se tiču sastojaka i nutritivnih vrednosti.

Međutim, za uvozne proizvode je veličina propisanih slova kojima se ispisuje zemlja porekla još veća i to 5 mm, osim ako su u pitanju manja pakovanja za koje je propisana veličina od 2 mm.

Posebno se ističe da kod deklarisanja upakovane hrane u istom vidnom polju moraju da se nalaze podaci o nazivu hrane, neto količini i stvarnom sadržaju alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2 odsto alkohola.

Kada je reč o obavezama u vezi online prodaje i prodaje preko automata, prodavac je dužan da pre zaključenja kupovine, odnosno pre nego što kupac plati, učini dostupnim sve obavezne informacije o hrani, dok sam rok trajanja kupac mora saznati najkasnije u trenutku isporuke.

Pravilnik je izričitiji i po pitanju uvoznika i distributera. Ako subjekt koji stavlja hranu u promet nije registrovan u Srbiji, za sve informacije na deklaraciji odgovoran je uvoznik. Takođe, naglašeno je da distributeri ne smeju menjati informacije ako bi time doveli potrošača u zabludu.

Definicija „glavnog sastojka“ je sada detaljnije razrađena (sastojak koji čini više od 50 odsto ili onaj koji potrošač povezuje sa nazivom hrane). Ovo sprečava situacije gde proizvođači „kriju“ da je glavni sastojak proizvoda zapravo voda ili šećer, a ne ono što naziv proizvoda sugeriše (npr. voće u jogurtu).

Pravilnik insistira i na tome da dokumentacija o sastojcima (posebno o alergenima) bude dokumentovana i dostupna na zahtev potrošača. Ovo znači da ugostitelji više ne mogu da kažu „ne znamo šta je u sastavu“, već moraju imati jasnu dokumentaciju (specifikacije proizvoda, deklaracije) za svako jelo na meniju, spremnu za uvid kupca.

„100 odsto iz Srbije“ dobrovoljno, ali podložno kazni

Jedna od novina je i uvođenje grafičke oznake „100 odsto iz Srbije“ na robi kojom mogu biti obeleženi proizvodi jedino ako sus vi sastojci tog proizvoda poreklom iz Srbije.

Oznaka „100 odsto iz Srbije“ može se koristiti i za proizvode koji sadrže minimalne količine pojedinih sastojaka koji se ne mogu obezbediti iz domaće proizvodnje, pod uslovom da njihov ukupan udeo u gotovom proizvodu ne prelazi dva odsto i da ne menjaju sastav, prirodu ili nutritivnu vrednost proizvoda.

Nova oznaka na proizvodima je dobrovoljna, a proizvođač koji je koristi odgovoran je za ispravnost deklarisanja u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane. Za nepravilno deklarisanje i označavanje su predviđene kazne.

Propisano je i brisanje postojeće grafičke oznake za meso poreklom iz Srbije, koja je bila izložena pored mesa ili proizvoda od mesa ili uz cenu, jer se uvodi oznaka „100 odsto iz Srbije“.

Uvodi se obaveza da podaci o zemlji porekla budu jasno vidljivi na svežem, rashlađenom i zamrznutom svinjskom, ovčijem i kozijem mesu, kao i na goveđem mesu i određenim proizvodima od goveđeg mesa i živine, a koji nisu poreklom iz Srbije.

Hrana u ambalaži i deklarisana pre početka primene novog pravilnika, a ne ispunjava nove propisane uslove, može ostati u prometu do isteka roka trajanja, a najkasnije do 30. juna ove godine.

Od 1. jula ove godine počinje primena novih pravila deklaracija za mleko i proizvode od mleka, i jasnije označavanje zemlje porekla na mesu i proizvodima od mesa koji nisu iz Srbije.

Pravilnik je objavljen u Službenom glasniku 6. marta, a stupa na snagu osmog dana od objavljivanja.